Demokratska stranka je saopštenjem, koje prenosimo u celini, odgovorila na izjave lidera Srpske napredne stranke u Kikindi:

- Jučerašnje izjave tzv. „naprednjaka“ su nas naterale da se ponovo oglasimo i obratimo javnosti u našoj opštini.

Znamo da gospodin Ladislav Tomić ima lični, a ne stranački problem, jer još uvek nije dobio kanalizacioni priključak za porodičnu kuću, pa za to krivi sadašnju opštinsku vlast. Zašto svoj silni autoritet i stručnost nije uložio da bi se izgradila kanalizacija dok je, kao član radikalne stranke, vršio vlast u Kikindi? Upravo radikali su uveli sistem da se nakon radova ne asfaltiraju ulice. Pogledajte Kumanovsku ulicu, koja je pre više od četiri godine dobila kanalizaciju. Još uvek je prepuna rupa, jer sa izvođačem radova uopšte nije bilo ugovoreno da se asfalt vrati u prvobitno stanje.

Da li iko od nas ima pravo da raspolaže tuđom imovinom? Očigledno je da naprednjaci žele da nastave svoj rad koji su demonstrirali dok su bili članovi SRS, kada su „arčili“ opštinsku imovinu, a sada ovu vlast kritikuju zbog toga što gospodin Mladen Krstajić ništa ne gradi na svom privatnom placu. Očigledno su ga obmanuli kada su mu od Kikinde prikazali Potemkinovo selo, pa je čovek bio uveren da je ovde povoljno graditi poslovno-stambene objekte.

Setimo se kako je „Asprom“ uveden u naš grad. Sumnjiv tender za izgradnju bloka GA5, potom nije izgrađena zgrada po projektu Pavla Borovca, koji je Javno stambeno već platilo, nego je naručen novi projekat, jer dotična ekipa radikalskih „stručnjaka“ nije žalila opštinski novac, samo da sprovede svoje velike urbanističke i graditeljske ideje u delo. Sam kvalitet izgradnje je diskutabilan, jer ima mnogo reklamacija vlasnika stanova. Ali zašto bi oni brinuli o tome? Što se njih tiče ta priča je završena. Oni su se rukovodili geslom Luja XIV „posle mene potop“.

Pomenimo i zgradu na uglu ulica Nemanjine i Đoke Radaka. Šta reći tek za to?! Toliko dobra investicija za Kikindu i njene građane, da i dan danas stoji prazna. Obe pomenute zgrade su rađene za vreme dok su Blažić, Tomić, Hrnjakova i ostali bili na vlasti, kao članovi Šešeljeve radikalne stranke.

Gospodin Tomić je pogrešio što je, dok je pričao o placu gospodina Krstajića, imao pored sebe svoju stranačku koleginicu, g-đu Stanislavu Hrnjak, jer nas je njeno prisustvo podsetilo na kuću njenog supruga. Tu kuću je, u vreme radikalske vladavine i direktorisanja Stanislave Hrnjak u JP ICK, Javno stambeno kupilo za preko 70.000 evra. Na tom mestu još uvek nije ništa izgrađeno. Pitamo se koja kuća u centru Kikinde, koja treba da se ruši, što znači da nije za stanovanje, košta 70.000 evra?! Bilo bi interesantno da nas podsete i koji je interes opštine Kikinda bio tada otkup pomenute kuće i isplata tolike sume novca, kad na tom placu, osim ostataka građevinskog materijala i raznog korova, nema ničeg više.

Što se tiče urbanističkih vizija opštinske vlasti još jedno podsećanje. Nakon donošenja Zakona o planiranju i izgradnji 2003. godine, Kikinda je bila prva opština koja je donela Odluku o privremenim pravilima gradnje u skladu sa gore pomenutim Zakonom, da bi građani Kikinde mogli na regularan način da dobijaju potrebne dozvole za izgradnju stambenih i poslovnih objekata. Zakonom je bila propisana obaveza lokalne samouprave da u roku od dve godine pripremi i započne izradu urbanističke dokumentacije (generalnog plana Kikinde, potom njegovu razradu planovima detaljne regulacije...). Mi smo tada započeli pripremu izrade generalnog plana Kikinde, a onda su došli izbori i sa njima radikalska vlast, koja nije ni u jednoj oblasti života u ovom gradu želela kontinuitet sa već urađenim. Sve je stalo, za njihovo vreme urbanizam je bio misaona imenica, a rezultat toga je da mi ni danas, 2010. godine, još uvek nemamo usvojen Generalni plan Kikinde, koji je osnova za svu ostalu urbanističku dokumentaciju.

Stanislava Hrnjak i Ladislav Tomić su sada promenuli dres i boju, obukli odelo naprednjaka i zaboravili su šta su pre toga činili po Kikindi. Kikinđani ipak znaju! - kaže se i saopštenju Demokratske stranke.