Koncert Braća Teofilović biće održan u Narodnom pozorištu u Kikindi, u subotu, 13. marta, sa početkom u 20 sati. Ulaznica košta 200 dinara, a podršku koncertu daju Narodno pozorište Kikinda i Kulturni centar Kikinda

Blizanci Teofilovići, Ratko i Radiša, jedinstveni su izvođači drevne srpske i balkanske vokalne muzike. Tokom petnaest godina priprema - pre nego što su se odlučili da prekinu tišinu i stupe na svetsku etnomuzičku scenu - uspeli su, između ostalog, da reše "misteriju drugog glasa" i pronađu dugo izgubljene harmonije tradicionalnog pevanja. Njihov debi album "Čuvari sna", objavljen 1998, prvi je u nizu od četiri CD-a koji čine inicijalni ciklus.

Teofilovići su prve snimke za Radio Beograd načinili 1994 - do danas su snimili preko četrdeset pesama, od koji se petnaest našlo na albumu "Čuvari sna". Nastupali su na mnogim festivalima i muzičkim smotrama u zemlji, a maja 1997. predstavljali su Jugoslaviju na etno-festivalu u Trondhajmu, Norveška, u organizaciji evropske RTV asocijacije CIROM. Jula 1998. učestvovali su na etno-festivalu u Sloveniji, a avgusta 1999. bili su gosti etno-kampa u Skoplju, Makedonija. Učešće na koncertu Vlatka Stefanovskog i Miroslava Tadića oktobra 1999. propraćeno je ovacijama publike - zajednička verzija standarda "Kaleš bre Anđo", izvedena tom prilikom, spada u onu najređu vrstu pozitivnih koncertnih ekscesa, koji se kasnije dugo pamte i prepričavaju. Njihovi koncerti u beogradskom Domu omladine 4. i 5. novembra 1999. pretvorili su se u istinski trijumf i jedan od događaja sezone. Početkom decembra sa izuzetnim uspehom učestvovali su na Xez festivalu u Kanjiži. Krajem jula 2000. imali su seriju nastupa na međunarodnom festivalu "Wasshoi 2000" u Osaki, Japan, gde su učestvovali kao zvanični predstavnici Jugoslavije. Kao gosti na njihovim naspupima pojavljuju se vanserijski izvođači na tradicionalnim instrumentima Žorž Grujić (gajde, rog, duduk, kaval) i Dušan Đukić (tapan, udaraljke).

Muzika Teofilovića sažima više od dva veka tradicionalnog muzičkog nasleđa i evocira duh celokupnog regiona. Mnoge od pesama koje Radiša i Ratko izvode bile su skrivene duboko u kolektivnom pamćenju naroda, mnoge druge pesme sasvim zaboravljene, ili sačuvane samo u fragmentima. Teofilovići su tragali za njima, pronalazili ih i vraćali u život, darujući im ponovo izvorna značenja i emocije, ali obogaćene visoko individualizovanim umetničkim pristupom i savremenim uticajima. Aranžmani i interpretacije odišu dubokim poštovanjem ne samo prema prošlosti, već i sadašnjosti i, naravno, budućnosti i nikoga, zaista nikoga, ne ostavljaju ravnodušnim.