Povodom najave tužbe nekih organizacija za zaštitu životinja, zajedničkim saopštenjem za javnost obratili su se Mesna zajednica „Mokrin“ i Udruženje guščara „Belo pero“, koje su potpisali Goran Dumitrov i mr Živica Terzić.

U saopštenju se navodi da su Mokrinčani gajili guske i vršili njihovu selekciju preko dva veka i već četiri godine Mesna zajednica i predstavnici udružnjea „Belo pero“ pokušavaju da stupe u kontakt sa predstavnicima organizacij za zaštitu i dobrobit životinja, kako bi se uverili u istinu o ovim pticama.

Borbe gusana u Mokrinu ustanovljene su između Prvog i Drugog svetskog rata i o toj manifestaciji napisane su mnoge knjige, a postoji statistika.

Zvanično takmičenje ustanovljeno je od 1986. godine, kada je registrovano guščarsko udružljenje „Belo pero“.

„Najavom tužbe, ponovo postoji opasnost dadođe do pokolja gusaka u Mokrinu, kakav je bio 2006. i 2007. godine zbog „ptičjeg gripa“. Mesna zajednica i „Belo pero“ apeluju da se prestane sa pritiscima, kako ne bi došlo do zatiranja ovih ptica u Mokrinu, u kojem živi oko 300 mužjaka i 1.000 ženki.“

U saopštenju se navodi da su neke jedinke stare i do 18 godina i više godina. Bivši šampion „Pikaso“ uginuo je pre mesec dana u 18. godini života.

„Zar toliko mogu da žive zlostavljane životinje - pitaju se predstavnici Mokrina.

„Gusani se bore za primat u jatu, to čine nagonski i bez znanja i posmatranja njihovih vlasnika. To im je u prirodi. Mokrin je čuven baš po pticama. Upravo je poslednje stanište „velike droplje“, ptice koja izumire, pod zaštitom Mokrinčana. Nedavno smo išli u atar kako bi zaštitili gnezda orlova-krstaša, koji se vraćaju na ove prostore. Našu brigu za prirpdu i očuvanje ptica prepoznali su i državni organi i pomažu nam. Uz njihovu pomoć, planiramo da Mokrin ptervorimo u eko-turističku destinaciju. Mi ne maltretiramo, nego štitimo životinje i dobro bi bilo da nam organizacije za njihovu zaštitu pomognu kako bi ostvarili naše ciljeve, jer smo mala provincija na severu Banata. Imamo dovoljno dostojanstva i nećemo dozvoliti da nam se ruži godinama stvaran ugled. Prilagođavamo se savremenom životu, ali moramo da sačuvamo i tradiciju koju smo nasledili od naših predaka. Mlađe učimo da neguju naše specifičnosti, po kojim smo postali poznati u svetu. Kod nas su boravili mnogi domaći i strani turisti, koji su se uverili šta želimoi o kakvoj se manifestaciji radi. Svetske televizije su prenosile borbe, a naši gusani su bili na naslovnih stranama najtiražnijih novina. Nikada nismo kritikovani zbog zlostavljanja životinja. One koji ne misle tako, pozivamo u Mokrin da se uvere -navodi se u zajedničkom saopštenju.