Bojka Plavšić je završila Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, smer melioracijea, provela dvanaest godina u gradu radeći u struci kao uspešni inženjer-projektant, a onda se vratila u svoje mesto postala uspešan proizvođač kvalitetnih sireva.

Bavljenje poljoprivredom je težak, ali isplativ posao. Ljudi, željni brze zarade, na ovakav posao se i ne odlučuju i zato svoju sreću traže u gradu.

U teškom vremenu u kome živimo, malo je onih koji se osmele i počnu samostalno da se bave agrobiznisom. Primera, naravno ima, a još veću pažnju privuče to, kada se u takvoj trci za profitom nađe uspešna žena.

Neprivlačno postalo atraktivno

Bojka Plavšić je završila Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, smer melioracije. Kako kaže, tokom studiranja joj rad na selu nije bio privlačan i zato je provela dvanaest godina u gradu, radeći u struci kao uspešni inženjer-projektant.

Videvši kakva vremena dolaze, pre sedamnaest godina, a po savetu svog oca, vratila se u Mokrin i formirala malu zanatsku radnju za proizvodnju tradicionalnih sireva.

Dve tone sira - dnevno

Kao uspešana poslovna žena , kaže da o svemu mora da razmišlja unapred.

Od početka nije tražila ničiju pomoć - koristila se samo svojim znanjem.

Otkupljivala je mleko iz dvadesetak sela, a ubrzo je započela sopstvenu proizvodnju.

Sada pravi oko dve tone sira dnevno.

Salašarski kačkavalj i domaći rolovani sirevi koje proizvodi su ekološki i zdravstveno su bezbedni.

Rolovani sir, po receptu njene bake, pravi se od uparenog testa i mleka koje nije hlađeno i pasterizovano.

Pasterizuje se krajnji proizvod se i zato je bezbedan za čoveka.

Kaže da se sirevi oblikuju ručno i da se proizvodnju više neće povećavati.

Bojka, kako ističe, želi da sačuva tradiciju i da se uz njene sireve "oseti duh prošlosti".

Plavšićeva zapošljava četrdeset radnika, a neki od njih su, tražeći posao došli čak iz Leskovca, i ostali.