- Za proteklih 15 godina u Kikindi i ostalih pet opština u Severnobanatskom okrugu čak 846 osoba izvršilo je suicid, a broj samoubistava stalno raste. Samo prošle godine 63 Banaćana oduzelo je sebi život, što je za 23 samoubistva više nego godinu dana ranije.

Dešava se da oni koji sebi seku vene, čemu su sklonije žene, samo žele da skrenu pažnju porodice na sebe. Međutim, i žene sebi oduzimaju život skokom sa četvrtog sprata, ubacivanjem fena u kadu sa vodom ili pucnjem iz pištolja, i to pored groblja, kako je uradila jedna srednjoškolka, kaže inspektor za suzbijanje krvnih i seksualnih delikata u Policijskoj upravi u Kikindi Borislav Makivić.

Pre samo desetak dana jedan muškarac je u Srpskom Krsturu žiletom sebi prerezao vrat sa obe strane.

- To je bio vrlo specifičan slučaj jer se čovek, najverovatnije, najpre povredio samo sa jedne strane. Dok je krvario, šetao je po kući i ostavio mnogo krvavih tragova. Zbog toga smo u prvi mah pomislili da je reč o ubistvu, ali tek nakon dva sata ispitivanja tragova, shvatili smo da je u pitanju samoubistvo. Pronašli smo čak i pismo koje je povređen pisao, kao i žilet kojim je presekao arterije - kaže Makivić.

Razlozi zbog kojih neko odluči da digne ruku na sebe često se nalaze u oproštajnim pismima. Međutim, nekada ono što je napisano nije razlog za takav korak.
- Mladić iz Bačke pokušao je jedne noći da se ubije u Kikindi vešanjem o banderu za koju je vezao košulju. Verovatno bi uspeo da u jednom trenutku nije naišla patrola policije. Nama je rekao da je to uradio zbog neuzvraćene ljubavi devojke. Ubrzo se odselio iz Kikinde i sebi prekratio život u mestu rođenja - priča Makivić.

Samoubistva se najviše događaju u rano proleće i na početku leta, najčešće u julu, dok ih je najmanje u januaru, kada su porodica više na okupu. Oni koji se odluče da sebi oduzmu život, po pravili to učine tokom prepodneva kada ostali članovi porodice nisu kod kuće. Muškarci se češće ubijaju od žena. Muške samoubice su najčešće penzioneri, a ženske - domaćice.

- Najviše samoubistava počini se vešanjem u porodičnoj kući i to na tavanima, kao i u pomoćnim objektima u dvorištima: šupama, garažama i svinjcima. Samoubistvo uvek otkriju članovi porodice, po pravilu uveče, nakon što su tokom dana tragali za članom koga nije bilo, a niko nije znao gde je. Zbog toga uviđaj najčešće i radimo noću. Samoubice često traže skrovita mesta. Tako se na jednom tavanu u centru Kikinde iznad stana koji se adaptirao, obesio čovek koji je tu radio kao majstor. Njegovo telo pronađeno je slučajno, posle nekoliko meseci kada su došli drugi majstori - kaže Makivić.

Iskustva pokazuju da suicidne osobe takvu sklonost genetski nasleđuju. Onaj ko je jednom ozbiljno pokušao da sebi oduzme život, verovatno će to ponovo uraditi.

- Razlozi su najčešće teško imovinsko stanje iz kojeg se ne vidi izlaz, dugovi, ali se cifra nikada ne pominje, nesređeni porodični odnosi, razvod, preljuba, odbačenost od strane bračnog partnera, bolest, najčešće psihička - kaže Borislav Makivić.

Kritične godine

Najviše samoubistava u Severnobanatskom okrugu počinjeno je 1996. i 2000. godine, a najmanje 2005. i 2007. godine. Ruku na sebe češće dižu građani mađarske nacionalnosti, čak u 61,34 odsto slučajeva, a srpske nacionalnosti u 36,64 odsto. Muškarci skoro tri puta češće prekraćuju sebi život od žena.

- Broj samoubistava povećava se sa godinama života, a naročito posle 40 godine. Zanimljivo je da se više ubijaju oni koji nisu registrovani kao psihički bolesnici, nego oni koji su lečeni. Veći broj suicida počine osobe u braku - kaže inspektor Borislav Makivić.

Rada Šegrt