Na severu Banata ove godine će prezimiti rekordan broj primeraka retke ptičje vrste - Istraživači naučnog društva „Josif Pančić“ su samo u strogom centru Kikinde prošle nedelje izbrojali čak 726 malih ušara, a gotovo da nema naselja u Vojvodini koje nema svoje jato.

Jedno od najvećih zimovališta sova ušara na svetu nalazi se u Banatu, u centru Kikinde, što je potvrdilo i prošlonedeljno istraživanje grupe naučnika društva „Josif Pančić“, koje radi pri novosadskom Prirodno-matematičkom fakultetu. Brojanjem primeraka ove retke ptice, naučnici su, naime, konstatovali podatak dostojan Ginisove knjige rekorda - samo u strogom centru kikinde izbrojano je čak 726 primeraka male ušare, ili, kako je još zovu, sove utine.

Stradaju zbog sujeverja Zbog sujeverja i predanja o sovama ušarama, čiji noćni huk, navodno, najavljuje skoru smrt, svojevremeno je u sremskom mestu Donji Tovarnik ubijeno 18, a u Srbobranu deset malih ušara. Kao vrsta, one su zaštićene zakonom, a kazna za svaku ubijenu sovu iznosi 150.000 dinara. U Kikindi su se građani na njih već svikli, pa ih ne uznemiravaju. - Bilo bi katastrofalno kada bi nekome slučajno palo na pamet da obnavlja trg i poseče postojeća stabla, jer bi to sigurno bio kraj našeg druženja sa ovom retkom pticom - kaže Dimitrije Radišić.

Tri glodara za noć

Rezultat istraživanja dodatno dobija na težini i zbog činjenice da u kikindskoj opštini trenutno obitava između 1.500 i 2.000 primeraka drugih, korisnih ptičjih vrsta, koje tamane glodare. Ornitolozi iz celog sveta bili su zapanjeni i kada su saznali da je tokom prošle zime na oko 400 lokacija u Vojvodini izbrojano više od 20.000 primeraka malih ušara. Kako pričaju znalci, skoro da nema naselja u Vojvodini koje nema svoje jato, a centar Kikinde izdvojio se kao njihovo omiljeno zimovalište.

- Ozbiljno posmatranje i istraživanje sova ušara započeli smo pretprošle godine, a centar naše pažnje bilo je ponajviše njihovo prezimljavanje, pojava koja u stručnom svetu još nije dovoljno istražena. Već te prve zime smo izbrojali 402 primerka i informaciju o tome prosledili u svet. Ispostavilo se da je još tada centar Kikinde bio najveće zimovalište ove vrste sova na svetu. Pri tom, kod nas se broj sova koje zimuju iz godine u godinu stalno povećava, pa prema prošlonedeljnim podacima, ovde zimuje 726 ptica. A u zapadnoj Evropi najveća jata ne prelaze brojku od nekoliko desetina primeraka, dok u centralnoj Evropi zimuje najviše oko 200 sova ušara - otkriva Dimitrije Radišić, član Naučno-istraživačkog društva „Josif Pančić“.

Radišić navodi da male ušare nastanjuju otvorena staništa u blizini naselja, te da žive u parovima, dok se tokom zimskih meseci okupljaju u grupnim zimovalištima. Inače, male ušare su sove srednje veličine, prepoznatljive po uškama - uzdignutom perju na vrhu glave. Svaka sova tokom noći pojede bar tri glodara, što je od neprocenjive koristi za poljoprivredu, a procenjuje se da samo u Vojvodini ove ptice godišnje sliste više od 500 tona štetočina.

Raj za ljubitelje retkih ptica

Prosečna porodica sova ušara tokom godine potamani više od 10.000 glodara, koji na imanjima pojedu više hrane nego što je potrebno za ishranu dve krave.

- Vest o velikom broju malih ušara u centru Kikinde obišla je svet i pobudila interesovanje stručne javnosti. Naučnici iz Poljske i Holandije prošle godine su boravili u Srbiji i pomagali nam da markiramo krila sovama. Nedavno je desetak ljudi iz Velike Britanije boravilo u vašem gradu. Oduševila ih je Kikinda, ali i naše sove. Mišljenja sam da Kikinđani ipak nisu dovoljno svesni kakvim turističkim potencijalom raspolažu. Kada se svojevremeno u Čikagu pojavilo desetak sova, ta informacija je bila na svim udarnim vestima. Kod nas ih je više od sedam stotina i - ništa - ukazuje Radišić, dodajući da kikindska opština ima sve preduslove da postane raj za profesionalne ornitologe, ali i za ljubitelje ptica.

Osim sova ušara, turistima širom sveta je interesantna i velika droplja, poznata kao potrk. Ova retka ptičja vrsta, jedna od najvećih letačica na svetu, obitava samo na severu Banata, u Rezervatu prirode „Pašnjaci velike droplje“. Odlukom vlade Srbije, pre 12 godina, ustanovljen je rezervat u kome živi oko trideset jedinki.

Autor:
Saša Urošev