KANJIŽA - Ronioci Žandarmerije juče pre podne nastavili su potragu za telima Slobodana Ilovca (37) iz Subotice i Zorana Berara (35), iz Srpskog Krstura, koji su u nedelju nestali u Tisi. Portparol Policijske uprave Kikinda Radojka Radanović saopštila je da su pripadnici Žandarmerije bili na terenu sve dok se nije smračilo i da će se potraga, najverovatnije, nastaviti u utorak.

Zagrljaja studene reke spasli su se Janoš Nađ (30), Dario Radulović (40), Vesna Majičić (35), Anastazija Stanivuk (43) i Mirko Kub (31), svi iz Subotice.

Po hladnom vremenu i kiši Berar je šestoro radnika subotičke firme „Net-kompani špedicija“ pokupio kod Martonoša kako bi ih prevezao sa bačke na banatsku obalu. Umesto očekivane proslave firme, zakazane na ribarskom splavu kod Srpskog Krstura, Subotičani i njihov čamdžija našli su se u hladnoj vodi, jer se čamac prevrnuo.

Propust čamdžije? Iskusni alasi iz Kanjiže ukazuju da je Tisa na mestu gde se dogodila nesreća široka oko 250 metara: - Ovih dana temperatura Tise svega je nekoliko stepeni iznad nule i jako je teško da se u takvoj vodi pliva. Osim što je padala kiša, u nedelju nije bilo talasa koji su najrizičniji za plovidbu. Po onome što su preživeli ispričali, zaključujem da je greška do onoga ko je upravljao čamcem. Kada voda počne da prodire u čamac naročito se uplaše ljudi koji ne znaju da plivaju. Počnu da se kreću zbog čega voda još više nadire, a onda se čamac nagne na jednu stranu i potone. Ako je tačno da su se prevozili čamcem dužine šest metara treba naglasiti da je on registrovan samo za šest osoba - objašnjavaju alasi.

- Čamdžija je u jednom trenutku dao više gasa, pa je negde na sredini reke voda počela da prodire u čamac. Probali smo da se povučemo nazad, ali je on jednostavno potonuo, pa smo zaplivali ka obali. Bio sam najbliži momku koji je upravljao čamcem. Sve vreme je vikao: „Ja ne znam da plivam“- priča Janoš Nađ, jedan od petoro preživelih, koji je posle boravka u novokneževačkoj bolnici pušten kući.

Nađ je, kaže, nekako došao do njega i uhvatio ga za mišku.
- Govorio sam mu da se smiri i opusti kako bih ga održavao na površini. Međutim, on bi počinjao da tone, a ja da ga izvlačim... Ne znam koliko je to sve trajalo, ali me je u jednom trenutku toliko povukao da smo se obojica našli ispod površine. Kada sam otvorio oči video sam mrak. Morao sam da ga odgurnem da bih izronio - s mukom se priseća Nađ.

Neverica i strah uvukli su se među porodice dvojice nestalih. Dušica Mavrenski iz Srpskog Krstura pribojava se najgoreg jer je njen mlađi brat Zoran Berar neplivač.
- Iako je, takoreći, odrastao kraj reke nije znao da pliva. Zoran je pravi zaljubljenik u reku. Tokom cele godine i leti i zimi boravio je na Tisi. Najmlađi je od nas 12 braće i sestara. Nije imao porodicu, a izdržavao se loveći ribu i radeći kod kolege koji ima splav - priča Mavrenski.

- Od kako sam u nedelju kasno popodne čula za nesreću ne mogu da dođem sebi. Minuti i sati dugi su kao godine. Trzam se na svaki telefonski poziv očekujući da čujem bilo kakvu vest o bratu. U pretragu obala uključila se i rodbina, a naša sestra Marija juče je ceo dan bila na reci - kaže Dušica.

Autor:
Saša Urošev