Oni koji imaju problema sa holesterolom treba da u svakodnevnoj ishrani koriste posno meso (recimo belo pileće), barenu ili na električnom roštilju pečenu ribu. Ostale vrste mesa, očišćene od masnoće i pripremljene na isti način, trebalo bi konzumirati najviše tri puta nedeljno, u količini od 50 do 100 grama po porciji. Zabranjena je upotreba suhomesnatih proizvoda jer sadrže takozvane skrivene masti, koje su uglavnom zasićene i „lepe“ se za krvne sudove, kao i aditive, koji remete normalno funcionisanje metabolizma. Potrebno je ograničiti unos mlečnih proizvoda, posebno punomasnih tvrdih sireva i pavlake.

Preporuka je da u dnevnom unosu zasićene masti ne prelaze 10 odsto od ukupnih masnoća. Margarin ne sadrži holesterol, ali zato ima transmasne kiseline štetne za krvne sudove. Holesterola nema ni u biljnim uljima, međutim, zagrevanjem i prženjem ona postaju štetna za organizam. Iz ishrane bi trebalo izbaciti i slane grickalice, bombone, mlečnu čokoladu (umesto nje može crna), lisnato testo, krofne, pohovana i pržena jela. Kafu bi trebalo ograničiti na 1-2 šolje dnevno, a alkohol na jednu čašu (vino) ili čašicu žestokog pića.

Uz adekvatnu ishranu dobrodošla je i svakodnevna fizička aktivnost, jer povećava nivo dobrog holesterola, smanjuje krvni pritisak i jača srce. Najpogodnija je šetnja brzim hodom do granice kada osoba u isto vreme može da priča i hoda, dok se za ostale vrste rekreacije i vežbi treba obavezno konsultovati sa lekarom.