Kikindski političari u mladosti (4)

Lepša strana stvarnosti: Ludo, dobro vreme.

Nikola Stepanov (DV) svirao klarinet i zarađivao, Vladimir Ilić (SPS) igrao košarku, Miroslav Panić fudbal, a Vesna Piperski-Tucakov (G17 plus) bila gimnastičarka, a svi pamte putovanja po bivšoj Jugoslaviji i Evropi.

Gotovo svi sagovornici u našem serijalu slažu se sa činjenicom da su sedamdesete i osamdesete godine, kada su odrastali i sazrevali, bile period koji je pružao najbolje uslove za život u našoj zemlji. I u ovom broju pokušavamo da saznamo koja su bila lična interesovanja pojedinih kikindskih političara iz srednjoškolskog doba, jer i pored sličnih uslova u kojim su odrastali, neosporno je da se danas nalaze na različitim ideološkim stanovištima, a u nekim slučajevima na potpuno suprotstavljenim pozicijama na političkoj sceni.

Stepanov: Nismo imali briga i problema

Po Nikoli Stepanovu, predsedniku Opštinskog odbora Demokratske Vojvodine, prelaz iz sedamdesetih u osamesete je period koji je pružao najbolje uslove za odrastanje.

- Ono što je sigurno, nismo imali nikakvih briga ili problema. Išli smo u školu, planirali smo šta ćemo da studiramo. Ja sam svirao klarinet, završio sam muzičku školu, a na republičkom takmičenju sam osvojio treće mesto. Posle toga se skupilo neko društvo, pa smo svirali u orkestru "Gusala". Bila je to velika obaveza, često smo putovali na gostovanja, turneje. Taj angažman mi je donosio i određeni honorar, pa je bilo dovoljno sredstava za ono što sam želeo sebi da priuštim. Imao sam dilemu da li da upišem elektrotehniku ili se opredelim za muzičku profesiju, ali je ipak prevagnula elektrotehnika. Iz tog perioda najupečatljiviji mi je ostao planirani put, po završetku škole a pre odlaska na fakultet. Pošto smo maturirali sa odličnim ocenama i upisali fakultete, moj drug i ja smo jednim starim "renoom 4" krenuli na Azurnu obalu, da tamo provedemo raspust. Međutim, negde u Istri nam se auto pokvario, pa smo odlučili da tamo i ostanemo. Bio je to sjajan doživljaj, a vratili smo se posle dva meseca. Nije bilo puno mesta za izlaske. Popularni su bili odlasci u diskoteke, u "Delfin" na Starom jezeru i "Maju" kod Mikinice. Bilo je i koncerata, gostovalo je Bijelo dugme, često je dolazila Yu grupa i Omega, bend iz Mađarske, a svirale su i lokalne grupe. Tada su se dešavale i prve ljubavi, pila se prva piva, sva neka prva iskustva, pa samim tim lepa, i na neki način, nezaboravna - priča za Kikindske, Stepanov.

Ilić: Bilo je to vreme puno entuzijazma

I gradski menadžer i funkcioner Socijalističke partije Srbije, Vladimir Ilić, rado se seća tog perioda svog života.

- Moje školovanje je bilo obeleženo odlascima na takmičenja i razna nadmetanjima u znanju. Međutim, imali smo i puno slobodnog vremena, nigde se nije žurilo, nije bilo pritisaka. Vreme smo provodili sadržajno, čitali smo puno knjiga. Najvažnije je ipak bilo igrati dobro basket i plesati u diskoteci Delfin, na muziku grupa Boni M i Dire Straits. Kod kuće smo slušali Led Zeppelin i Pink Floyd, ali i domaću muziku, najviše Riblju čorbu, Parni valjak, Azru i drugo. Raspuste smo provodili na moru i planinama. Ono što mi je ostalo u sećanju su fantastični koncerti. Nije pretstavljalo problem otići autom do Beograda na koncert Dire Straits ili do Beča, da vidimo Pink Floyd. Takođe pamtim i neke lepe košarkaške utakmice, koje sam imao priliku da vidim. Bilo je to vreme puno entuzijazma, kada smo razmišljali da je ceo svet naš, kada je pasoš naše zemlje otvarao vrata bilo kog mesta na zemaljskoj kugli. U svetu smo predstavljali uvažene građane jedne velike, ozbiljno uređene zemlje, sa solidnim sistemom i puno perspektive. Ključne "bitke" u sučeljavanju mišljenja su bile sa stanovišta ko navija za Partizan a ko za Zvezdu. To je delom ostalo i danas, ali bi bilo lepo da je ostalo na tome - zaključuje Ilić.

Panić: Putovali smo gde smo hteli

Miroslav Panić, član Opštinskog odbora Liberalno-demokratske partije, smatra da je njegova generacija bila jedna od poslednjih koja je u gimnazijskom periodu, kako navodi, stvarno dobro živela.

- Prvo čega se sećam iz tog vremena, a iz sadašnje perspektive izgleda gotovo neverovatno, su odlasci do Trsta, maltene svakog vikenda. Šest godina sam letovao u Opatiji, Portorožu i drugim primorskim mestima u Hrvatskoj i Sloveniji. U to vreme sam igrao fudbal, prvo za Kikindu, a potom za Polet iz Nakova. Tamo sam zaradio i prve pare, a suma je iznosila približno kao nečija plata. Sećam se da smo svi nekako bili zadovoljni, dobro smo živeli, imali smo dobar standard. Nije bilo problema, imali smo dovoljno novca da se lepo obučemo, da nabavimo bicikl, motor, mogli smo da putujemo gde smo hteli. Izlazili smo najčešće u diskoteku na Starom Jezeru, prvo bi smo išli na matine od 17 časova, a potom i od 20 h, za starije. Nezaboravan je i prvi koncert na kom sam bio, u diskoteci kod Mikinice, kada je Bijelo dugme promovisalo svoj prvi album. Ono što bih takođe želeo da istaknem, da je gimnazija tada imala čitavu plejadu sjajnih profesora, koje i danas cenim. Bila je to ozbiljna škola gde se znao red. Nastava je izvođena na veoma zanimljiv i upečatljiv način, i nije nam padalo na pamet da bežimo sa časova. To je, u periodu kada smo se formirali kao ličnosti, na mene ostavilo neizbrisiv trag. Planirao sam da upišem studije prava, ali nisam razmišljao čime ću se baviti, niti sam bio opterećen time šta ću biti. Politikom sam najmanje planirao da se bavim, to tada nikoga iz moje generacije nije zanimalo. Čini mi se, da smo imali sve. Bilo je to ludo, dobro vreme - naglašava Panić.

Olja Tomin