Tolerancija i arogancija (388)

Piše: Predrag Bata Nedeljkov:


Daleke 1966. godine profesorica kikindske Gimnazije je svojim đacima zabranila da budu na ulici posle 20 sati, a u kafani smeju da budu jedino u društvu svojih roditelja. Stav je imao osnovu u idealizovanoj (ideologiziranoj) socrealističkoj moralnoj slici omladinca u skladu sa tada važećim partijskim direktivama. Đaci su se pobunili i uspeli da odluka ne zaživi, a "portparol" njihovih zahteva, potpisnik ovih redova, je dobio slabu ocenu iz vladanja, kao podsticaj da razmisli šta ga čeka, ako produži sa takvim političkim programom .

Prošlo je 40 godina. Podsetio sam se događaja posle informacije da su omladinci opozicionih političkih partija u Kikindi i nekoliko nevladinih organizacija podneli pismene zahteve Domaćinu ukazujući mu na nezavidan položaj u kom se nalaze, jer su im nizom odluka retro lokalpolitičke vlasti veoma sužene i ograničene mogućnosti za korišćenje slobodnog vremena. Dom omladine je zatvorio vrata nevladinim i omladinskim organizacijama, bioskop ne radi, a bircuzi imaju, po mišljenju mladih, isuviše kratko radno vreme. S druge strane, novi sadržaji im nisu ponuđeni (i u tome je, u stvari, jadac). Što se slobodnog vremena tiče, u pauzi između dva pedagoška štrajka profesora i nastavnika, imaju ga onoliko. Za razliku od retro lokalpolitičke vlasti, najbrže su se snašli ugostiteljski lobi i lobi narkozaborava koji su mladima odmah izašli u susret i ponudili im najkomfornije uslove za korišćenje istog.

U intervjuu koji je imao na lokalnoj TV resorni član Opštinskog veća, pored nipodaštavajućeg stava koji je izrekao u odnosu na zahteve mladih, predočio je javnosti i neke ideje i planove koji jesu zanimljivi i dobrodošli (muzej "Tere", rešenje za bioskop, koncerti klasične muzike, diskoteka i sl.). I to je OK. S druge strane, negirao je da su načinjeni očigledni promašaji u Domu omladine. Potezi koji su činjeni u ovoj ispromašenoj ustanovi ciničnog naziva (naravno i ne samo u njoj) su, u stvari, pražnjenje naboja usled političke netrpeljivosti, a ispisani su prepoznatljivim rukopisom nadobudne politike koja priznaje samo svoju pamet. Ne želeći čak da nevladine organizacije nazove tim imenom, nego ih "naški" nazivajući udruženjima građana, resorni je iskazao nedostatak političkog sluha i tolerancije, izraz o koji se ova vlast "očešala" više puta ističući savremenost svojih stavova. Naški rečeno, uz više tolerancije i dijaloga, bilo bi manje i animoziteta i konsternacije.

Ili je u pitanju nešto drugo? Možda su u pitanju dalekovida skrivena nastojanja retro vlasti da se od mladih stvore nepokolebljive snage za buduće partriotske "odbrambene i oslobodilačke" planove? U stroj! U stroj! Spremte se, spremte ...., još nismo okončali program! Ratni pokliči se ovih dana ponovo mogu čuti. Zato, marš svi na ples, na uređenje "Jezera" ili "Memorijalnog centra", a posle toga da se obnavlja gradivo iz istorije od Kosova ravna i Ravne Gore, Srebrenice i Vukovara, pa nazad do Kosova (i Metohije).

Uzgred i mladi su ti koji zaokružuju. Da li će se probuditi iz političke letargije, da li će sledeće izbore ponovo prespavati i odsanjati ih ili će iskoristiti svoju pamet i olovku i upotrebiti ih kako valja? Kao najbolje svoje oružje. Neka sami procene šta im je činiti.
U njihovom je interesu.

Predrag Nedeljkov