Školuju pravnike da prodaju patike

Da fakulteti i dalje bez plana i stategije upisuju studente pokazalo se ovih dana kada je Novosadski univerzitet predložio upisne kvote Skupštini Vojvodine.

Praktično su prepisane prošlogodišnje kvote, a niko se ne postavi pitanje šta će raditi studenti koji završe fakultete, a nemaju šansu da počnu da rade.

Na Sajmu zapošljavanja u Kikindi, prošlog petka, jedna od takvih bila je i Zorana Velimirov, koja je završila Višu školu za obrazovanje vaspitačica, ali do posla ne može da dođe.

Deficitarna zanimanja Diplomirani farmaceut sa položenim stručnim ispitom; Ginekolog akušer; specijalista radiolog; specijalista neuropsihijatar: specijalista oftalmologije; specijalista anestiziolog; ovlašćeni računovođa; defektolog; diplomirani socijalni radnik.

U još gorem položaju, na Sajmu u Kikindi, bila je Gizela Francuski, profesorica razredne nastave, koja već 12 godina traži posao u struci i gubi nadu da će ga dobiti.

Predlog upisnih kvota koje je Novosadski univerzitet poslao Skupštini Vojvodine na usvajanje, gotovo je identičan prošlogodišnjem, što znači da ni novoraspisane kvote ne prate potrebe tržišta rada. Zato i ne čudi što nekoliko stotina profesora srpskog jezika, pravnika i turizmologa čeka posao na birou.

Da nešto nije u redu sa upisnim kvotama upozoravaju i na fakultetima. U Studentskoj službi Pravnog fakulteta u Novom Sadu kažu da iz ove obrazovne ustanove svake godine izađe 420 diplomiranih pravnika, bolje reći polovina svih koji su upisali fakultet. Iako je među onima koji na berzi rada čekaju posao najviše mladih pravnika, upisne kvote niko ne menja.

“Brine me podatak da mnogo pravnika čeka na posao, ali sada mi je najvažnije da završim fakultet sa dobrim prosekom. Nadam se da će to nešto značiti, jer mora doći vreme kada će znanje i stručnost biti važniji od rođačkih veza i stranačke pripadnosti”, kaže Milan Petrović, student prava.

Osim sa Pravnog, diplomirani pravnici poslednjih godina stižu i sa gotovo svakog privatnog fakulteta u Novom Sadu.

Suficitarana zanimanja Diplomirani pravnik; turizmolog; profesori srpskog jezika; profesori filozofije; profesori ruskog jezika.

Na evidenciji novosadske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi se više stotina diplomiranih pravnika, ali mladi diplomci kažu da to nije realna slika jer je veliki broj njih pristao da radi na mestima za koje je dovoljan treći stepen stručnsti.

“Radim u prodavnici sportske opreme a imam diplomu pravnika i ne vidim kada će se to promeniti. Važno mi je da sam zvanično zaposlen i zato me nema na evidenciji službe za zapošljavanje. Mnoge kolege sa kojima sam diplomirao godinama traže posao u struci, ali su prinuđeni da zarađuju na raznim mestima”, kaže Milutin Blažević.

U javnosti se često postavlja pitanje - zašto stručne službe u pokrajini i gradu ne reaguju pravovremeno i kvote usklađuju sa potrebama na tržištu. U vreme kada je lako umrežiti institucije, zaposleni u skupštinskim službama lako bi mogli doći do podataka iz Službe za zapošljavanje da se trenutno najviše traže defektolozi, farmaceuti, oftamolozi i ovlašćene računovođe.

“Tražene su i diplome ginkeloga akušera, pedijatara, psihijatara, specijalista radiologije i anesteziologa, a mali je broj nezaposlenih i među građevinskim inženjerima niske i hidro gradnje”, kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Među viškovima nezaposlenih sa fakultetskom diplomom najviše je pravnika, a iza njih su oni koji u velikom broju svake godine diplomiraju na Filozofskom, Prirodno-matematičkom i Pedagoško, fakultetu. Sve više profesora čeka posao, a jedino su traženi profesori matematike i fizike. U prosvetnim strukama ubedljivo je najviše nezaposlenih među profesorima srpskog jezika.

Prema najnovijem predlogu koji je sa Pravnog fakulteta poslat Skupštini Vojvodine predviđeno je da se na smer opšteg prava i smer unutrašnjih poslova upiše 880 studenata, od čega bi samo 180 bilo na budžetu. Ako kvote budu odobrene, postavlja se pitanje gde će jednog dana diplomirani pravnici raditi, tim pre što Pravni fakultet nije više jedina ustanova na kojoj se mladi školuju za ovu vrstu zanimanja.

Na drugoj strani škole i fakulteti ne smanjuju upisne kvote turističkih zanimanja, a turističke agencije su pune. Osim stručnih skupštinskih službi za gotovo stihijsko upisivanje na grupe i smerove koje ne nude velike šanse za posao odgovorni su i mladi ljudi koji pre dobijanja indeksa ne izvagaju gde su im životne šanske i prilike. Ali, najviše odgovornosti snose oni koji malo čine na reformi obrazovanja.

“Reforma obrazovanja obuhvata više nivoa. Mi smo deo koji se tiče potreba tržišta rada uradili sa Nacionalnom službom za zapošljavanje uradili i dostavili je Univerzitetu u Novom Sadu”, rekao je Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnos polova.

Prema rečima Milana Simića, prodekana za nastavu Univerziteta, fakultetima su najavljene o promene ali u budućnosti. Kada će ta budućnost nastupiti nije rečeno.

“Kvote su ostale na nivou prošlogodišnjih, ali smo fakultetima najavili da ćemo zahtevati pet odsto budžetskih mesta koja bi bila stavljena na raspolaganje Univerzitetu koje bi mogli usmeriti ka potrebama tržišta rada”, rekao je Simić.