Od 11. juna 2011. godine striktna primena Zakona o bezbednosti hrane - U utorak
22. marta organizovano je predstavljanje „Uputstva za primenu, samokontrolu i
kontrolu sistema dobre proizvodjačke prakse, dobre higijenske prakse i HACCP-a”
u Privrednoj komori Srbije - Beogradu.
Predstavljanje je izveo G-din Nenad Vujović. „Uputstvo prisutnima nije podeljeno
ali će biti dostavljeno u petak na e-mail adrese svih prisutnih. Uputstvo je
izradio Generalni inspektorat Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede. Namenjeno je proizvodjačima proizvoda biljnog porekla
(proizvodjači pekarskih proizvoda, biljnih ulja, šećera, preradjivači voća i
povrća uključujući i hladnjače, proizvodjači vina, rakije, piva, proizvodjači
konditorskih proizvoda idr.)”
Predstavnici Klastera POLUX su bili prisutni na ovom skupu i u ime privrednika
prehrambene branše postavili nekoliko pitanja koja su svakodnevna pitanja
privrednika.
Na osnovu pitanja koja je postavila Donka Radović odgovori su:
Zakon važi sa SVE „subjekte koji učestvuju u proizvodnji, preradi ili prometu
hrane.” (proizvodjači, restorani, hamburgerije, prodaje hrane za životinje,
pržionice kafe, marketi, bolnice, škole, vrtići, internati itd.). Ukoliko do
11.juna 2011. ne implementira sistem HACCP-a i da izjavu da neće da uvede HACCP,
dobiće rok koji mu je potreban da dobrovoljno odustane od ove vrste delatnosti.
Ukoliko ima uvedn sistem, ali se pronađu određene neusaglašenosti, dobiće rok da
to otkloni. Kriterijumi kaznenih odredbi su isti za sve privrednike bez obzira
na veličinu i delatnost.
Upitnik tj. ček lista pitanja za samokontrolu i kontrolu će biti istaknuta na
sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Kako bi se izbegle posledice primene mera sankcija koje Zakon o bezbednosti
hrane predvidja, sva pitanja vezana za funkcionalnost sistema HACCP-a
privrednici mogu uputiti na adresu
klasterpolux@gmail.com
Klaster će objedinjena pitanja prosledjivati Generalnom inspektoratu
Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i dobiti zvanične odgovore.
- - - - - - -
Reč klaster "cluster" u prevodu znači grozd. U savremenu naučnu i stručnu
terminologiju reč klaster je uveo Porter 90-ih godina XX veka, kada je objavio
knjigu o komparativnim prednostima nacija, od kada je i koncept klastera postao
značajan instrument strukturne i regionalne politike u Evropi . Prema njegovoj
definiciji "Klaster je geografska koncentracija medjusobno povezanih preduzeća,
specijalizovanih dobavljača, isporučilaca usluga, firmi iz srodnih industrija i
sa njima povezanih ustanova (univerziteti, razvojne agencije, lokalna samouprava
i udruženja) koja se nadmeću ali i saradjuju." (Michael Porter, 1998. god.)
Organizacija klastera je slična organizaciji esnafa sa početka XIX veka. Esnaf
su činile zanatlije iste struke, koji su radili i živeli u istom mestu.
Izuzetno, mogli su se osnivati i mešoviti esnafi zanatlija srodnih delatnosti,
ali samo kada nije bilo dovoljno članova da se osnuje samostalni esnaf. Samo
mali broj esnafa je, u početku, imao pisana pravila rada. Većina njih, u svom
radu, uglavnom se oslanjala na već ustaljene običaje i pravila, koja su bila
veoma stroga. članovi esnafa plaćali su članarinu, i to veoma visoku. Prvi esnaf
osnovan u Srbiji bio je abadžijski, formiran 1816. godine i brojao je 23 člana.
Razvojem tržišta i sve češćim i značajnijim kontaktima sa stranim trgovcima i
zanatlijama, kao i razmenom ne samo roba već i iskustava, razvila se i sve veća
potreba za uvođenjem pravila u radu esnafa. Državni savet 1936. godine
pristupio je izradi esnafskih pravila i običaja. Izrada esnafskih pravila
trajala je dosta dugo zbog sukoba različitih interesa pojedinih zanatlija i
trgovaca. Posao je okončan tek 1847. godine, kada je knez Aleksandar
Karađorđević, 14.avgusta, doneo Uredbu o esnafima.
Nerazvijeni sistem poslovnog povezivanja preko klastera i tehnoloških parkova,
koji su osnov vodjenja regionalne politike visokorazvijenih zemalja, jedan je od
uzroka nedovoljne konkurentnosti sektora malih i srednjih preduzeća.
Umrežavanje u klaster postaje neophodnost privrednog razvoja. Zajednička vizija,
zajednička strategija i isti cilj - USPETI, postaju mogući kroz klaster. Dobro
organizovan i pravilno vodjen klaster sa efikasnim menadzmentom, iskoristiće
konkurentske prednosti klastera i omogućiće njegov rast i razvoj. Osnovna uloga
klaster menadzera je da bude tragač za sinergijama i da poseduje potpuno znanje
o prirodnom klasteru.
Ciljevi klastera su:
- zajedničko primenjeno istraživanje i razvoj
- podsticanje inovativnosti
- zajednička prodaja
- zajednički marketing
- osvajanje novih tržišta
- zajednička nabavka
- obrazovanje i stručno usavršavanje
- korišćenje sinergijskih učinaka
- lobiranje i interesno zastupanje
?etni?ka torbica (1)
Sajt za mobilne
više
