Prijateljstvo ovekovečeno poveljom

Na svečanoj sednici održanoj u Skupštini opštine Kikinda juče su potpisane povelje o bratimljenju Kikinde sa Bihaćem iz Bosne i Hercegovine, Rešicom iz Rumunije i Žilinom iz Slovačke Republike.

Potpisivanju su prisustvovali i ambasadori Rumunije Iona Makoveja i Republike Slovačke Jana Varšu, premijer unsko-sanskog kantona Hamdija Lipovača, državni sekretar Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Duško Radaković.

Predsednik opštine Ilija Vojinović istakao je da je povelja o bratimljenju temelj dugoročne saradanje kako bi se povezalo stanovištvo, približila tradicija, kultura i jezik, povezali privrednici, obrazovne ustanove i što je najvažnije, naše omladine jer je na njoj da gaji prijateljstvo koje smo započeli.

Gradonačelnik Bihaća Albin Muslić rekao je da je saradnja Bihaća i Kikinde započeta još 1972. godine, te je ovo pravi momenat da se ona unapredi:

- Nadam se da će saradnja Kikinde i Bihaća, kao i saradnja sa Rešicom i Žilinom razmeniti ljude i ideje i omogućiti obostranu saradnju.

Mihaija Stepanesku, gradonačelnik Rešice kaže da su se oni za jučerašnji dan pripremali dve godine, te da potpisivanje Povelje o bratimljenju predstavlja čast i obavezu:

- Očekujem da ubuduće realizujemo projekte od obostranog interesa. Takođe smo zainteresovani za saradnju i sa Bihaćem i Žilinom.

Gradonačelnik Žilina Igor Home podsetio je da Kikinda i Žiline sarađuju godinu dana i da je realizovan zajednički projekat regionalnih privrednih komora dva grada:

- Saradnja će biti nastavljena i u narednom periodu jer naši gradovi imaju jedan drugom šta da ponude u vremenu koje dolazi.  (A. Đ. - Dnevnik)

- - - - - - -
www.kikinda.rs

Potpisana Povelja o bratimljenju sa Bihaćem, Rešicim i Žilinama

U kontekstu evropskih integracija, razvoja regionalne saradnje i neophodnosti uspostavljanja privredno-socijalno-kulturnih partnerstava između lokalnih samouprava,Opština Kikinda je na svečanoj sednici potpisala povelju o bratimljenju sa Bihaćem iz Bosne i Hercegovine, Rešicom iz Rumunije i Žilinom iz Slovačke Republike. Sednici su pored predstavnika kikindske lokalne samouprave i društvenog života prisustvovale i delegacije iz Bihaća, Rešica i Žilina, ambasadori Rumunije i Slovačke, premijer Unsko-sanskog kantona i sekretar Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Republike Srbije.

Predsednik kikindske opštine Ilija Vojinović istakao je da je ovo značajan datum za naš grad. Na bratimljenju se, prema rečima Vojinovića, radilo u poslednjih godinu i po dana.

- Sve šo smo radili u poslednje vreme sada je dobilo svoj epilog. Mnogi se, posebno stariji, sa nostalgijom sećaju saradnje sa Bihaćem koja je u lošem periodu došla na niske grane. Radujemo se što su nas ovi gradovi razumeli. Dogovorili smo saradnju za koju sam ubeđen da će uroditi plodom i to pre svega u oblastima sporta i kulture. Zadatak nam je da uspostavimo takve saradnje koje će da razvijaju i privredu, da svima bude bolje. Sa svim ovim opštinama već imamo određenu vrstu saradnjui- rekao je Vojinović.

Gradonačelnik Bihaća Albin Muslić podsetio je da je još 1972. godine uspostavljena saradnja između Kikinde i Bihaća.

- Tada smo bili gradovi pobratimi. Danas, nakon nesretnog rata, mnogi ljudi iz Bihaća dolaze u Kikindu i obrnuto, ali nema institucijalne saradnje. Ovim činom smo otvorili novo poglavlje u zajedničkoj saradnji. Stalo mi je da naši poljoprivrednici dođu u Vojvodinu, da naši industrijalci dođu u Kikindu, ali i vi da doćete kod nas da vidite naše prirodne lepote i mogućnosti. Sretan sam što imam priliku da sarađujem sa ljudima koji gledaju progresivno, u budućnost, koji se previše ne opterećuju prošlošću i gledaju kako da stvore ambijent za bolji život običnog čoveka. Moramo raditi na međusobnoj saradnji, uvažavanju, razmeni mladih ljudi - naveo je Muslić.

Gradonačelnik Žilina Igor Homa istakao je da će Kikinda i Žiline najlakše i najbrže ostvariti saradnju na polju kulture.

- Tu pre svega mislim na gostovanja omladine, ali i posete delegacija kako bi se jedni drugima približili. Mislim da bismo mogli našu braću u Srbiji da posavetujemo kako da što pre budu deo Evropske unije. I da, kada budete u EU, i dalje budemo braća, odnosno, da mi budemo stariji brat koji ima malo više iskustva - rekao je Homa.

Gradonačelnik Rešica Mihail Stepanesku istakao je da već postoji kulturna i sportska razmena sa Kikindom.

- Želja nam je da konkurišemo za projekte koji nam se sada otvaraju, a najinteresantniji su IPA fondovi. Već imamo zajedničku ideju vezanu za turizam. To je priča o info centrima, displejima i tač skrinovi koji će se postavljati na određenim mestima u oba grada. Oformićemo i centar za informacije. Drugi projekat govori o urgentnim situacijama, o vatri, vodi. Planiramo da kupimo opremu za vanredne situacija, a to su specijalizovane vatrogasne mašine i interventna vozila. Želimo da pomognemo našim crkvama koje su u vrlo lošem stanju - naveo je Stepanesku.

Ambasador Rumunije Jon Makovej smatra da mladi moraju biti ti koji će raditi na ovom projektu.

-Svima će koristiti prednosti ovog sporazuma. Rešica je jedan od glavnih gradova u Rumuniji koji se bavi prekograničnom saradnjom. Rumunija i Srbija su prijatelji te sam siguran da će uspeti u ovom projektu - naglasio je Makavej.

Ambasador Slovačke Republike Jan Varša izrazio je nadu da sve neće ostati samo na pukom potpisivanju povelje.

-Očekujem konkretne poteze. Očekujem da se misli iz povelje realizuju tako da nam želim puno konkretnih uspeha - rekao je Varša.

Premijer Unsko-sanskog kantona Hamdija Lipovača rekao je da je 2004. Godine kada je osvojio mandat gradonačelnika Bihaća tražio sam da se obnove sve povelje o bratimljenju.

-Video sam da postoje otpori pomirenju, ali to mi je davalo dodatnu snagu da u tome istrajem. Drago mi je što i ovde i tamo kod nas postoje ljudi koji misle i veruju da je vreme da različitosti jedinstva u kom smo živeli nekada pretvorimo u jedinstvo različitosti. Želimo od vas da učimo o stočarstvu, proizvodnji hrane, o mnogo čemu – naveo je Lipovača.

Delegacije gostiju su pre potpisivanja povelje o bratimljenju obišle kompleks Tere, a nakon svečane sednice i uži centar grada i Staro jezero.