Ušare zimuju u Kikindi

U Vojvodini prezimi oko 30.000 malih sova koje tokom pet meseci pojedu 15 miliona glodara.

Članovi Centra za zaštitu sova Srbije Foto S. Miletin

– Danju su tihe. Neprimetne. Mirno sede na granama poput sivkastog, pufnastog ukrasa. Noću, međutim, kreću u pohod i tada ove male sove ušare bukvalno očiste njive od glodara.

– Vojvodina je među najvećim zimovalištima malih ušara, a Kikinda je apsolutni svetski rekorder sa preko 740 primeraka zabeleženih prošle godine samo u strogom centru grada. U zapadnoj Evropi jata broje tek po nekoliko desetina primeraka. Proteklih godina smo puno istraživali pojavu zimskog okupljanja ovih sova u naseljima. Zaključili smo da u Vojvodini zimuje oko 30.000 malih ušara koje tokom pet meseci pojedu 15 miliona glodara! To je neverovatno pozitivan uticaj na poljoprivredu – kaže za „Politiku“ član Centra za zaštitu sova Srbije Dimitrije Radišić.

Njega i još tri člana Centra sreli smo na kikindskom gradskom trgu dok su brojali i fotografisali male ušare, odnosno utine (kako ih još zovu). Kažu da se Kikinđani prema ovim grabljivicama lepo ophode. Ne uznemiravaju ih. U nekim drugim vojvođanskim mestima, nažalost, nije tako. U sremskom selu Donji Tovarnik je 2008. ubijeno 18 primeraka, a u Srbobranu desetak, i to, najverovatnije, zbog sujeverja. U narodu se, naime, pogrešno misli da one donose nesreću.

– Problem je i to što ljudi seku stabla, a sove su vezane za mesta na kojima zimuju. Ako im čovek uništi to, verovatno će trajno napustiti naselje. Naša ideja je da delujemo preventivno, tako što ćemo označiti vojvođanska mesta u kojima borave. Planiramo postavljanje 30 informativnih tabla koje će građanima skrenuti pažnju na ono što ih okružuje. Bitno je da ljudi shvate da su sove neodvojivi deo grada, da su izuzetno korisne, pa da su čak i turistička atrakcija. U Kikindi su, recimo, proteklih godina boravili stručnjaci i ljubitelji ptica iz Poljske, Holandije, Austrije i Velike Britanije. Došli su samo zbog sova! – navodi Radišić napominjući da je projekat zaštite sova finansijski podržao Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj.

Značaj njihove zaštite prepoznali su i čelnici kikindske opštine, u kojoj je proteklih godina izbrojano između 1.500 i 2.000 primeraka.

– Članovima Centra za zaštitu sova Srbije pomoći ćemo u postavljanju tabla. Planiramo i organizovanje niza edukativnih predavanja. Osmislićemo način da promovišemo Kikindu kao najveće zimovalište sova na planeti, a u sve je uključena i kikindska turistička organizacija – kaže za „Politiku“ rukovodilac Odseka za zaštitu životne sredine Ljiljana Milekić.

Male ušare rasprostranjene su u Severnoj Americi, na severu Afrike, većem delu Evrope i Azije. Žive u parovima, a iz hladnijih krajeva se u oktobru sele u toplije, često u centre sela i gradova. Gnezde se na starim, visokim stablima gde potom ostaju do aprila.

Silvija Miletin