Blago biblioteka Srbije

Izložba "Skriveno blago biblioteka Srbije" sa najdragocenijim eksponatima zavičajnih zbirki javnih bilioteka otvorena u Muzeju smederevskog Podunavlja. Izložbu će videti publika u Beogradu, Požarevcu, Zrenjaninu, Nišu, Kikindi, Pirotu i Boru.

U Muzeju smederevskog Podunavlja otvorena je izložba Skriveno blago biblioteka Srbije sa najdragocenijim eksponatima zavičajnih zbirki javnih bilioteka.

Knjiga "Od svakoga po malo" iz Gradske biblioteke Subotice

"Namera je da izložbom prvi put u istoriji srpskog bibliotekarstva na jednom mestu bude okupljeno i javnosti prikazano najznačajnije pisano zavičajno nasleđe koje nam prenosi dragocene podatke i artefakte, prikupljene i odabrane širom Srbije, o nastanku, životu, razvoju i stvaralaštvu jedne sredine", rekao je direktor Narodne biblioteke Srbije Sreten Ugričić.

Gradska biblioteka Subotice izložila je knjigu "Od svakoga po malo" štampane u Pešti 1764. godine. Štampanje je omogućio Gradski senat Subotice, tadašnje Sent Marije. Autor je Đuro Rapić, franjevac iz Gradiške.

Ilustrovana vinjetama sa matrica u drvorezu, ta knjiga obrađuje prigodne besede o životu svetaca i mučenika. To je najstarija knjiga zavičajnog fonda subotičke biblioteke.

Gradska biblioteka "Karlo Bijelicki" iz Sombora izložila je prvi dečji list iz 1866. "Prijatelj srpske mladeži". List je izlazio dve godine. Prve je izašlo 12, druge 24 broja.

Narodna biblioteka Smederevo iz zavičajnog fonda je izvukla istorijski roman "Đurađ Branković", prvo delo Jakova Ignjatovića, štampan 1859. u mitropolijskoj štampariji u Sremskim Karlovcima. Knjiga je pisana crkvenoslovenskim jezikom, predvukovskim pravopisom.

Istorijski roman "Đurađ Branković iz Narodne biblioteke Smederevo

Narodna bibloteka "Radoslav Nikčević" Jagodina izložila je rukopisni "Dnevnik trgovine braće M. Markovića", jednog od najuglednijih starešina trgovačkog esnafa i manufakturista u Jagodini.

Gradska biblioteka "Vuk Karadžić" Kosovska Mitrovica izložila je tapiju na kuću iz vremena turske vlasti na Kosovu i Metohiji.

Tapija je na kuću koju je kupio Mihailo Mijatović. Njegova porodica je posle 1917. prezime promenila u Jerotijević. Tapiju je nasledio Cvetko Jerotijević od oca Mihaila. Tapija do danas nije prevedena.

"Nekome dragocenosti ispadaju iz ruku, a nekome - iz glave, U bibliotekama vodimo računa o dragocenostima ove druge vrste - o umotvorinama. A u zavičajnim fondovima biblioteka Srbije vodimo računa o umotvorinama koje su obeležile pojedine krajeve naše zemlje, ali i svojim značajem prekoračile granice zavičaja i doba u kome su nastale" zaključio je Ugričić.

U donjoj sali muzeja u Smederevu trenutno su izloženi najdragoceniji eksponati iz zavičajnih zbirki javnih biblioteka u Srbiji.

Tokom ove godine izložbu će videti publika u Beogradu, Požarevcu, Zrenjaninu, Nišu, Kikindi, Pirotu i Boru.