Moj prijatelj slepi miš

Slepi miševi su izvanredna, jedinstvena vrsta sisara. To su jedini sisari koji lete. Majušni, sa telom dužine od tek 5 do 7 cm, pokriveni su finim, mekanim krznom. Imaju velike uši i oči (nije tačno da su slepi) i mali pisavi nos. Njihove ruke i prsti su prekriveni tankom kožicom i pretvoreni u krila. Raspon krila u letu je imponentan – 25 cm. U prvi sumrak izlaze iz svojih zasenjenih skloništa i polaze u noćni lov na štetne insekte. Svaki slepi miš uništi u toku jedne noći oko 5.000 insekata, od čega bar 2.000 komaraca. Kako love u mraku? Ultrazvukom, koji emituju iz ustiju i iz nosa. Ovaj ultrazvuk se odbija i o najsitnije predmete i vraća se slepom mišu, koji ga specijalnim senzorijalnim aparatom, takozvanim eholokatorom, dekodificira i stvara jednu posebnu, nama nepoznatu ultrazvučnu sliku sveta. Sa preciznošću i munjevitom brzinom slepi miš se baca na mušice i komarce u vrtoglavom cik-cak letu.

U brdskim krajevima njihova prirodna skloništa su pećine i udubljenja u drveću. Kod nas, gde pećina nema, a i drveća je sve manje (ovo poslednje je naša velika greška), slepih miševa nema mnogo. Sklanjaju se na tavanče, ili u neku rupu na orušenom zidu, ili pod strejom. Da ih nema mnogo znamo po komarcima kojih je sve više. Slepi miševi su prirodni neprijatelj komaraca. U mnogim krajevima sveta vlasti su se odlučile da otpočnu prirodnu borbu protiv komaraca. Jedno od oruđa u toj borbi su slepi miševi. Prvi korak je stvaranje veštačkih skloništa za slepe miševe po gradskim parkovima, pod strejama fabrika i privatnim baštama.

U Italiji je krenula kampanja „Moj prijatelj slepi miš“ u kojoj učestvuje i Dizni sa crtanom serijom „Paja Patak i slepi miš Kiro“.

Ilustracija: Diznijev slepi miš Kiro

Zašto se ljude plaše slepog miša? Verovatno zato što o njemu malo znaju.Slepi miševi su druževni i žive u manjim ili većim kolonijama od 8, 10, 20, 50, pa i 100 jedinki, u zavisnosti od veličine skloništa, ali se ne razmnožavaju nekontrolisano. Svaka ženka rodi jedno mladunče godišnje, u vrlo retkim slučajevima to mogu biti blizanci.

Ilustracija: Tek rođeni blizanci

Slepi miševi su izvanredno osetljivi na sve agresivne agrotehničke mere: špricanje insekticidima i pesticidima, te danas predstavljaju ugroženu vrstu. Treba ih vratiti u parkove, bašte i šume. Gradske vlasti kupuju „gnezda za slepe miševe“ koje postavljaju visoko na drveću. Ova gnezda su izgrađena od prirodnog, hemijski neobrađenog drveta. Daske moraju biti uglavljene ili zakovane jedna za drugu, nikako ulepljene, jer svaki lepak je hemijski proizvod od kojeg slepi miš beži. Ako je „gnezdo“ zdravo, slepi miševi će se useliti. U suprotnom, gnezdo će ostati prazno.

Unutar drvenog gnezda, koje treba postaviti visoko pod strejom ili na drvetu, daleko od mačaka, postavljena je rešetka o koju se slepi miševi kače nogama i odmaraju, uvijeni u krila, sa glavom okrenutom nadole. Vrlo udobno.

Ilustracija: Grupa odraslih pri dnevnom odmoru i mladunče, koje umesto da spava, skiči i guče, otvorenih očiju

Šta rade u gnezdu kad ne spavaju?

Kolonije slepih miševa u bašti ili gradskom parku loviće oko kuće i po parku, oslobađajući nas od napasti mušica, komaraca i drugih štetnih insekata, vršeći biološku kontrolu populacije insekata. Postaje popularno posmatrati ih u sumrak kako izleću iz skloništa i otpočinju noćni let.

U Teksasu postoji jedna pećina poznata po velikoj, vekovnoj koloniji slepih miševa. U sumrak hrpe turista hrle na padinu brda da posmatraju njihovo izletanje i kružni let pre nego što se izgube u mraku noći. Nikom se slepi miš nije upleo u kosu, kako kod nas mnogi pogrešno veruju.

Ilustracija: Izletanje slepih miševa iz špilje u Teksasu

Život slepog miša je ciklično vezan za godišnja doba. U jesen otpočinje svaki novi ciklus. Jesen je doba ljubavi i parenja. Sa padom temperature i dolaskom zime slepi miševi padaju u letargiju (duboki san), sakriveni u svojim skloništima. Zatrudnele ženke će u ovom stanju sačekati dolazak proleća da rode podmladak. Veoma hladna zima može da ih ubije. U zimskom periodu njihova telesna temperatura je tek 1 ili 2 stepena viša od temperature okolnog ambijenta. Letargija traje najviše 140 dana. U tom periodu koriste podkožne masne rezerve koje su nagomilali u letnjem periodu.

Ako u bašti u proleće postavite sanduče za slepe miševe, pod strejom ili na visokom drvetu, oni će se tu useliti i provesti leto. Ako je mesto dovoljno zaštićeno mogu tu i da prezime. I u svaki letnji sumrak možete ih posmatrati kako izleću i u maestoznom krugu kreću u noćni lov.Usvojiti slepog miša je međunarodna akcija u prirodnoj borbi protiv komaraca. Gde je problem? U sujevernom strahu ili u nedostatku hrabrosti?

„Strah je zakucao na vrata. Hrabrost je ustala i otvorila vrata.
Napolju nije bilo nikog“ - J.W. Goethe