San novogodišnje noći

Piše: Predrag Bata Nedeljkov:


Uobičajeno je da se pred svaki praznik novine opreme malo svečanije, a tekstovi da budu optimističniji. Političari daju intervjue punih vizija, a na svako pitanje imaju domišljat odgovor. Na kolornim stranama su slike nasmejane dece i lepo aranžirani stolovi sa receptima za prigodna tradicionalna jela. Na TV ekranima iza voditeljki u večernjim dugim haljinama stoje ukrašene jelke, pršte prskalice, zvončići zvone, a dečiji i porodični filmovi puni ljubavi i blagosti popunjavaju termine između podnevne i večernje gozbe. Bajka, koja počinje 25. decembra, o Božiću po Gregorijanu, a završava se 13. januara, o drugoj Novoj po Julijanu, traje taman onoliko koliko je potrebno da se makar malo zaborave muke prethodnih 360 i nešto dana, a snaga skupi za sledećih toliko. Ali, to su samo novine i TV, a o životu je reč. Reči o životu u novinama ne mogu bez čitalaca. Znači, u stvari, reč je o čitaocu, reč je o vama. Ne, ne, zaista, lično o Vama.

Komplikovano je pisati iz broja u broj i biti svima potaman. Otprilike, kao što je to uvek sa narodom -jedna trećina ima suprotan stav, druga je bledunjavo ni tamo ni ovamo, a ostatak podržava do poslednje koske! Nije problem u toj prvoj trećini. Problem je u bledunjavim. Nikako da se opredele, a evo, već kucamo na vrata 2006. godine! Prošlo je 20 vekova novije istorije, a mi, takoreći, na početku! Doduše, svojevremeno smo zagrebali u moderno doba reklamama o "brzim prugama Srbije" pre drugog TV Dnevnika u 19,30. I ovde, u "severnoj Srbiji", grebuckamo kujući kapitalne planove. Tu je tzv. "Banatska magistrala" - prečicom do sveta, a o fabrici vode i da ne pričamo. Lepo je makar i slušati o tome, posebno kad je svečano, kad o tome neko priča kao Deda Mraz i budu svi srećni. Kolumne se, međutim, ne pišu da čitaoce učine srećnim. One služe onom ko ih piše da iznese svoje lično viđenje i stavove i da ih podeli sa čitaocima. Ovog puta, zahvaljujući gloduru, ne moram se "zdudati" u 500 reči, nego, ako hoću i u "čak" 1000.

Kako nam je bilo ove godine, znamo, ali ako nastavimo ovako, za novu 2007. godinu ćemo svečani broj "Kikindskih" posvetiti podsećanjem na uspešnije i srećnije 2005. i 2004. Prebirajući po raznim fajlovima, naišao sam na svoj tekst koji je napisan jedan dan posle ubistva dr Zorana Đinđića. Nikad glodura nisam pitao što ga nije objavio. Čitajući te reči očekivao sam da ću naći bar neku koja se u ove dve protekle godine potvrdila. Nisam je našao. Tekst obiluje iskrenošću i optimizmom u budućnost. Srbija danas ne obiluje optimizmom. Pisao sam tada: "…Njegovu pogibiju doživljavam, ne samo kao tragediju, nego i kao simbol i kao harizmu i kao pročišćenje sa kojim narod definitivno mora krenuti u svoju pravu budućnost. U toj trgovini sa budućnošću njegova smrt jeste visoka cena, ali je zato san postao dostižan. Gledajući kako je narod jedinstven i kako u ovoj tragediji iskazuje svoju solidarnost i veru u ono što se on zalagao, uveren sam da je, bez patetike, gospodin Đinđić u svojoj viziji uspeo. Prošlost ostavljamo istoriji i ličnoj savesti svakog od nas, da se više nikad ne ponovi..."

Odbacite patetičnost reči koje su srazmerne količini iskrenosti sa kojom je to pisano. Da li ste mogli pretpostaviti da će se, svega dve godine kasnije, energija, koja je tada pokazana, pritajiti (nestati)? Da li ste mogli da pretpostavite da će likovi iz bliske prošlosti biti ponovo, skoro svakodnevno, dragi im gosti nacionalnih i drugih televizija? Da će nam se zavlačiti u stanove i kljucati nam mozak novim (istim) lažima kao da je sve isto? Da li ste shvatili da je amnezija, kao medicinska kategorija, postala opšte mesto, metafora i simbol stanja našeg društva kojeg ste i Vi deo? Da li ste shvatili da smo se - zaglibili? Nemojte me uveravati kako ste sve pokušali, kako ste se silno trudili cele ove 2005. godine, da razumete opštu situaciju. Nemojte reći da ste, nakon predanog slušanja i gledanja TV trućkanja dragih im gostiju, te oduševljeni svežinom njihovih ideja, njihovom vidovitošću i iskrenošću, konačno zauzeli svoj jasan i nepokolebljiv politički stav - bilo mi je bolje pre 2000. godine! Njima je bilo. Tim istima je i sada bolje. Njima je uvek bolje kad je narodu gore. Ja pitam Vas - da li je Vama bilo bolje? Bilo Vam je bolje? Vaistinu? Vi to ozbiljno? Ne, ne, Vi se samo šalite! Vi ste shvatili, konačno, da nismo na dobrom putu, odnosno, da smo na dobrom putu da budemo sami sebi dovoljni, van sveta, skoro bez prijatelja, sve siromašniji, na sve manjoj teritoriji, sa sve manje stanovnika. Usijane glave i dalje kolo vode, a bledunjava trećina i dalje u raskoraku između prve i treće trećine, a nemoćna da se suoči, zavlači glavu u pesak.

Žao mi je što Vam uoči novogodišnjeg veselja o ovome pišem. Nije primereno umesto optimizma u tekst unositi sivilo realnosti koju živimo. Ali, grešite! Što tekst čitate naopačke? Ovo je tekst o snovima! Zvuči paradoksalno, ali moje želje Vama za Novu godinu su da snove pretočite u stvarniju stvarnost normalnosti! Pokrenite se! Hajde da onu trećinu koja je protiv i onu trećinu koja je bledunjava nateramo da razmisle malo svojom glavom! Hajde da u novogodišnjoj noći svima nama poželimo onu budućnost od koje smo privremeno odvojeni - reformsku Srbiju mladih, ambicioznu Srbiju, modernu Srbiju, Srbiju kojoj se žuri! Kao ono kad na TV gledate film, pa nestane struje. Naknadno, nabasate na isti film na nekom drugom kanalu i to baš kod one sekvence gde ste prethodno prekinuli da gledate. Prebacite se na taj drugi kanal! Budite opet u istom filmu! Neka u novogodišnjoj noći naša zajednička želja bude da prekinutu nit vremena nastavimo tamo gde smo stali pre dve godine, da se probudimo iz slatkog sna zaborava i amnezije! U postupanju koje je pred Vama, ne treba puno hrabrosti i lične odvažnosti. Treba samo malo lične odgovornosti. Malo Vaše, a malo i onih pored Vas.

Neka Vam 2006. godina bude važna prekretnica u životu i Godina odluke!
Srećna Vam takva Nova godina i po Gregorijanu i po Julijanu!
Živeli!

Predrag Nedeljkov