Zrenjanin, Kikinda, Vršac - U Zrenjaninu skoro da i nema puta bez udarnih rupa na asfaltu, a stanje je postalo alarmantno nakon snežnih padavina. Situacija je loša i u gradu i van njega jer su saobraćajnice u tolikoj meri oštećene da ozbiljno ugrožavaju bezbednost saobraćaja. Vozači negoduju, žaleći se pri tom na uništene osovine, gume, felne i druge delove automobila, što je posledica upravo rupa i loše održavanih puteva. Kažu da je stanje nikad gore, a ocena se može izreći i za skoro sve saobraćajnice u Banatu.

Prema rečima Slobodana Pešterca iz zrenjaninske Direkcije za izgradnju i uređenje grada, brojne udarne rupe posledica su jake zime, velikih temperaturnih razlika i obilnih padavina, što je nepovoljno uticalo na puteve.

Kako je rekao, zimske službe su ove sezone intenzivnije čistile puteve i posipale ih solju. Bačeno je skoro 500 tona soli, što je duplo više od uobičajene količine. Upravo ta, ali i činjenica da putevi nisu pripremljeni za zimu uticale su na oštećenje asfalta.

- Mi smo i tokom zime krpili rupe i taj proces još traje, ali svaka temperaturna razlika i soljenje dovodi do novog oštećenja jer se „plombe“ u udarnim rupama otvaraju - objašnjava Pešterac dodajući da je saniranje rupa pri niskim temperaturama rađeno „hladnom tehnikom“. To je posao kratkog daha, ali pri niskim temperaturama jedini moguć.

Zbog toga će na proleće biti urađeno detaljno krpljenje rupa, a u slučajevima gde je asfalt oštećen u većoj meri uradiće se temeljnija sanacija. Međutim, putevi u srednjem Banatu izgrađeni su pre 20 i 30 godina, u njih je malo ulagano i u tolikoj meri su oštećeni da bi jedino rešenje bila izgradnja novih.

- U narednoj sezoni uradićemo sve kako bismo osigurali bezbednost u saobraćaju, ali koliko i šta će biti urađeno zavisi pre svega od novca - rekao je Pešterac.

U nadležnosti Republičke direkcije su magistralni i regionalni putevi.
Direktor „Vojvodinaputa“ Milan Mirković potvrđuje da se u kolovoze slabo ulaže, kako u lokalne tako i u magistralne.

Prema njegovim rečima, od puteva prvog prioriteta radiće se na onima prema Srpskoj Crnji, Novom Sadu i Beogradu, drugog prioriteta prema Vršcu i trećeg od Žitišta prema Itebeju.

- Sve te puteve radićemo istovremeno, mada je težište i intenzitet radova veći na putevima prvog prioriteta. Kojem će se putu dati prioritet, određuje republika - objašnjava Mirković.

Kako je naveo, prioritetni planovi su i radovi u Ulici Žarka Zrenjanina, Miletićevoj, kao i magistrali (od ulaza iz Novog Sada do BEK-a).

- Novca nema dovoljno, ali mi se trudimo da ono što imamo održavamo jer ako ne ulažete ove, sledeće godine moraćete još više - dodao je Marković.

Inače, zrenjaninska magistrala izgrađena je pre 30, a projektni vek joj je 20 godina.

Udarne rupe pojavile su se i na kikindskim ulicama, a vozači kažu da je najkritičnije u Kumanovskoj i susednim ulicama na periferiji grada gde je građena kanalizaciona mreža. Vožnja nije prijatna ni Ulicom generala Drapšina jer na deonici od pošte do zabavišta „Bambi“ ima dosta loših zakrpa nekadašnjih udarnih rupa. Ipak, vozači iz Kikinde godinama se žale na regionalni put prema Zrenjaninu jer je deonica od njihovog grada do Bašaida u dužini od 22 kilometra jedna od najlošijih u Srbiji. Na ovoj deonici nema toliko udarnih rupa već je kolovoz oštećen na drugačiji način, pa je velika opasnost za vozače.

Vozač Saša Pavlić kaže da na putu od Čente prema Beogradu, koji je takođe krpljen više puta, sada ponovo ima dosta udarnih rupa, a veoma je loš put i na ulasku u Beograd. Veoma je uzak i loše zakrpljen put od Mokrina prema Čoki, a on vodi prema Mađarskoj i koriste ga šleperi iz Turske koji izbegavaju plaćanje putarine na autoputu, kaže vozač Saša Pavlić.

Opština Kikinda konkurisala je za novac iz NIP-a za ovu svrhu, ali projekat nije odobren. U Direkcija za izgradnju grada kažu da je za sanaciju kolovoza ove godine predviđeno manje novca nego što je potrebno.

- Finansijskim planom predviđeno je svega 15 miliona dinara. Svesni smo da je za kvalitetnu sanaciju puteva potrebno daleko više novca, ali ga u budžetu nema. Pokušaćemo da deo novca pribavimo i iz pokrajinskih fondova, kako bi uradili što više. Moći ćemo da uradimo sanaciju kolovoza samo na najkritičnijim mestima. U toku je prikupljanje ponuda, a rok za predaju dokumentacije ističe 15. marta - kaže Branislav Čolak, član Opštinskog veća za infrastrukturu.

Regionalni i magistralni pravci od Vršca prema Beogradu, Novom Sadu i Beloj Crkvi rekonstruisani su poslednjih godina, pa nisu pretrpeli oštećenja, ali su lokalni pravci devastirani. U najgorem stanju su pravci prema selima Kuštilj, Vojvodinci, Sočica i Jablanka, i Velikom Središtu, Gudurici i Markovcu, koji se nalaze na padinama Vršačkih planina, pa na njih utiče i prolećno topljenje snega.

Otvorile su se rupe i na ulicama u gradu i selima kojima poslednjih deset godina nije posvećivana veća pažnja.

Direktor Javnog preduzeća za „Varoš“ Nenad Nišević najavljuje da će zbog saniranja rupa u kolovozima raspisati tender za letnje održavanje.

- Za letnje održavanje kolovoza u opštini Vršac ove godine smo izdvojili pet miliona dinara. Vrščani su 2006. godine izglasali samodoprinos za poboljšanje putne infrastrukture. Iz tih sredstava je do sada urađeno deset kilometara ulica. To nije mnogo ako se zna da u imamo 400 kilometara ulica. Ali, imali smo značajnu podršku iz republičke i pokrajinske vlasti. U poslednje četiri godine izgradili smo dva nova bulevara, proširen je i presvučen kolovoz ka Rumuniji, a 2005. je rekonstruisan i putni pravac ka Pančevu. I tranzit za kamionski saobraćaj, koji nažalost ide kroz grad, još je u dobrom stanju jer je rađen pre par godina, kao i većina saobraćajnica u širem centru grada - rekao je Nišević.

Problem Vršca su ulice na periferiji, kao i ulice koje su trpele preusmerenje saobraćaja tokom uređenja centralne gradske zone, poput dela Sinđelićeve i Laze Nančića. Postoje i oko tri kilometra kraćih ulica na samoj periferiji koje je tek potrebno asfaltirati.

- Zbog krize uspeli smo da iz svih fondova finansiramo asfaltiranje sedam kilometara kolovoza. Međutim, raniji period neulaganja uzima danak. Oko 100 kilometara potrebno je uraditi na vreme, u narednih par godina, kako kasnije ne bismo imali većih problema - rekao je Nišević i dodao da će ove godine biti položeno osam kilometara asfalta.

Nikad više rupa

Tanja Krunić iz Zrenjanina kaže da su za bezbednost u saobraćaju osnovni preduslovi dobri putevi.

- Putevi su veoma loši, ugrožavaju bezbednost, ali i štete automobilima. Vozači obraćaju pažnju na izbegavanje rupa, a to automatski utiče na smanjenu koncentraciju u vožnji.

Dane Mata kaže da nikada nije bilo više rupa.

- Možda ih je sada manje, ali ne zato što su popravljeni putevi već što se od dve-tri male rupe napravila jedna velika. To se što pre mora popraviti jer stvara ozbiljne probleme vozačima - kaže Mata.

Lj. STUPAR, R. ŠEGRT, A. ČUPIĆ