Na svinjokolju u Ruskom Selu 15 ekipa pretvorilo tonu i po mesa u ukusne đakonije - poznato je da se papci koriste za pihtije, ali ne i to da prženi svinjski nokti mogu da zamene čaše za rakiju.
 | Žene vole kobasice
Ruskoselac Antal Dukai (57) već petnaestak godina kolje svinje po kućama. Našoj ekipi nije promaklo da su se žene najviše interesovale za kobasice.
- Gledam da svakoj mušteriji udovoljim po zahtevu, pa čak i kada traže da kobasica bude malo tvrđa. Od ruke mi idu svi specijaliteti, naročito kobasice. Prošle godine sam od novembra do januara zaklao 124 tovljenika. Imam svoj bend, pa mušterijama na svinjokolju mogu i da zapevam. Što bi naš narod rekao - radim sve radnje - pohvalio se Antal.Omastiće se i sirotinja
- Ruskoselski svinjokolj nije takmičarskog, već festivalskog karaktera. U Srbiji ne postoji slična manifestacija čije su osnovne smernice tradicionalna obrada svinjskog mesa i unapređenje svinjogojstva. Nadamo se da će narednih godina postati još masovnija i posećenija i da će Rusko Selo naći svoje mesto na karti seoskog turizma. Svaka ekipa darovala je između pet i deset kilograma neprerađenog mesa kikindskom Crvenom krstu za narodnu kuhinju - rekao je predsednik MZ Rusko Selo Imre Kabok. |
- Iscrpljujuće januarsko krkanje nije premorilo ješne Lale, spremne da se uvek i na svakom mestu uhvate u koštac sa holesterolom.
Na juče održanom drugom po redu Ruskoselskom svinjokolju petnaest mesnatih stokilaša je, na radost gurmana, završilo svoj kratki svinjski život. Niko od oko 3.000 žitelja Ruskog Sela nadomak Kikinde nije ostao gladan, pošto su majstori vični klanju tonu i po mesa pretvorili u kobasice, čvarke, majuške, krvavice, švargle i neizostavni paprikaš. Noževi i satare sevali su u rukama iskusnih mesara, ali i onih koji su, zahvaljujući svojim očevima i dedovima, pronikli u sve disnatorske tajne, kako Vojvođani nazivaju svinjokolj. Među petnaest ekipa, od kojih je po jedna bila iz Mađarske i Rumunije, za oko su nam zapali mesari iz Banatske Topole kod Kikinde. Jedinu žensko-mušku ekipu predvodila je Otilija Tot (47), predsednica MZ Banatska Topola. Za razliku od drugih seoskih knezova, samo se Otilija prihvatila delikatnog zadatka - čišćenja i pripremanja svinjskih creva za kobasice, krvavice i majuške.
- Creva se očiste i stave od pet do deset minuta u krečnu vodu. Isperu se i odstoje u posudi sa vodom i crnim lukom. Od svinje se skoro ništa ne baca. Poznato je da se papci koriste za pihtije, ali sigurno ne i to da prženi svinjski nokti mogu da zamene čaše za rakiju. Tako su nekada naši stari na početku disnatora kvasili grlo. Praktično je iz više razloga. Ako ispadne iz ruke, ne može da se razbije, a i u nokat stane manje rakije nego u čašu. Na taj način lako može da se izbegne da se popije više nego što je dozvoljeno tokom svinjokolja - pojašnjava Otilija upotrebnu vrednost svinjskog nokta.
Petočlana ekipa iz Stare Moldave u Rumuniji nije krila da se vatrenom vodom grejala tokom takmičarskog programa, koji je inače trajao od šest do 11 sati. Ivanu Mihajloviću (51) i njegovim kolegama nije teško palo što su pre prvih petlova, još u tri sata ujutru, morali da sednu u automobil i zapucaju na sever Banata.
- U Staroj Moldavi živi oko 2.000 Srba, a u našem kraju crni dani za svinje nastaju u decembru. Ovo je naše prvo učešće, iako sa Ruskoselcima sarađujemo već desetak godina. Lepo je, pravi gastronomski raj. Pre svinjokolja mesar može da trgne jednu ljutu, najviše dve. Mi smo o tome strogo vodili računa - priznao je Ivan.
Autor:
Saša Urošev
Paznja! (0)
