- Preduzimljivi Mokrinčani nastoje da maksimalno, zarad turizma, iskoriste sve potencijale. Jedan od aduta im je - velika droplja na ovim prostorima, a i šire, skoro izumrla ptica. Rukovodstvo sela, na čelu s predsednikom Goranom Dumitrovim, uvereno je da će veoma brzo, put njihovog mesta, turisti i ljubitelji prirode hrliti iz zemlje i inostranstva da vide droplju i uživaju u njenoj lepoti.

- Započeli smo, duboko u ataru, na desetak kilometara od sela, izgradnju vizitorskog centra. Ekonomska kriza, međutim, čini svoje. Sve sporo ide. Ali, napredujemo. I nećemo se zaustaviti sve dok ne podignemo i uredimo taj objekat, s čije terase će posetioci durbinima posmatrati prelepe ptice dok se kreću ravnicom, sakrivaju u šipražju od lisica i pasa lutalica... Hoćemo da tu održavamo stručne seminare, predavanja o biljnom i životinjskom svetu ovih naših prostora, da organizujemo đačke ekskurzije... U prvom planu je, naravno, droplja. Ona je naše blago, koje ljubomorno i predano čuvamo.

Rezervat velike droplje, kod nas jedinstven, prostire se na oko 1.300 hektara livada i pustara. To je, inače, jedino stanište ove vrste droplje u Srbiji. U jatu je najviše 30 primeraka, objašnjava Dumitrov. Ranije su ovu pticu trkačicu, najveću

u Evropi, koja može da naraste do 60 santimetrata i da bude teška i šest kilograma, zbog mesa naravno, sem lisica i podivljalih pasa, tamanili, doduše krišom, lovci iz okolnih mesta. Ubijanje droplje zakonom je strogo zabranjeno. Nema više odstrela, ne samo zbog straha od kazne, već i zbog činjenice da su ljudi shvatili da je to greh prema prirodi, pa samim tim i prema sebi samom.

- Ovoj ptici preti izumiranje, pa je svugde u Evropi, naravno, tamo gde je ima, pod posebnom zaštitom - veli Dumitrov. - U Mađarskoj je preostalo 11 mesta na kojima je opstala. Naši severni susedi su izbrojali oko 600 primeraka. U Španiji ih je oko 160 ukupno. Uz naših 30, to je sve na evropskom tlu. Španci, a posebno Mađari, od droplje su napravili veliku turističku atrakciju i razvili biznis, od kojeg direktno i indirektno uzimaju milione evra. Učimo od njih. A oni, što je lepo, spremni na saradnju. Biće, zahvaljujući droplji, naš atar važna turistička destinacija. Droplja je neiskorišćeni dragulj ravnice.

Za podizanje vizitorskog centra kod Mokrina značajna sredstva odobrilo je Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Mokrinčani će, da bi obezbedili što više novca za ovu, po njima, veoma isplativu investiciju, konkurisati i kod stranih fondova. Uvereni su, i pored svih nedaća, da će vizitorski centar biti završen do kraja ove godine.

SKORO NEVIDLjIVA

MOKRINSKI lovci danima su mukotrpno špartali ledinama i močvarama, nastojeći da evidentiraju sve primerke velike droplje. Nije im, zbilja, bilo lako da uspešno obave zadatak, jer je droplja najopreznija ptica panonske ravnice, pa je skoro nevidljiva. S razlogom. Da nije takva, odavno bi, u svom životnom ambijentu, izumrla. Sada je na čoveku da nešto učini za nju.

LISICE I OTROVI smanjili jato

U MOKRINSKOM jatu droplji, ustanovili su mesni lovci, petnaestak je ženki. Droplja godišnje snese oko 20 jaja, koja su najčešće plen za ishranu drugih životinja, pogotovo lisica. Iz istih razloga, u autentičnom prirodnom ambijentu teško se do pilenja sačuva nasad. Prošle godine jato je izgubilo dva člana. Jedno je lija smazala, a druga droplja je, analize su pokazale, otrovana furadonom, zaštitnim preparatom za bilje.

M.IVETIĆ