Banatski stogodišnjaci Ljubica Popov-Zebić (105) iz Zrenjanina i Dušan Karanović (103) iz Nakova ne znaju koji je recept za dugovečnost - Njihove sede glave prošle su ratove, glad i nemaštinu, ali uspele su da nadžive jednu kraljevinu, nekoliko Jugoslavija i državnu zajednicu SCG.

Stoletni Banaćani Ljubica Popov-Zebić (105) iz Zrenjanina i Dušan Karanović (103) iz Nakova nadaju se da se njihovi potomci, ali i svi građani Srbije, neće kao oni kroz život zlopatiti, nego da će jednoga dana živeti kao sav normalan svet.

Recept za dugovečnost krepki stogodišnjaci nemaju, osim da, kako kažu, u svemu treba biti umeren. Baka Ljubica rođena je 25. decembra 1905. godine.

Od sedmoro dece, petoro je nadživela, a ponosi se što ima osmoro unuka, devetoro praunučadi i šesnaestoro čukununučadi, dok je sedamnaesto na putu:

- U životu se ne treba puno sekirati. Hvala bogu, noge me još služe, a imam i dobro pamćenje. Pijem samo lekove za spavanje, ništa drugo. Alkohol nikada nisam pila, čak ni čašicu rakije ujutro. Dan započinjem kaficom s mlekom - kaže baka Ljubica.
Najstarijem žitelju kikindske opštine Dušanu Karanoviću (103) iz Nakova svako bi dao barem trideset godina manje. Vitalan je i odličnog pamćenja.

- Nikada u životu nisam uzimao lekove, a ni pušio. U bolnici sam bio samo jednom, i to pet dana, kada sam povredio ruku. Uz kafu svako jutro drmnem jednu, a nekad i dve rakije. Jedem sve. Najviše volim kolače ili torte. Sluh i vid dobro me služe, ali ne i noge, pa koristim štake. Kao partizan u ratu umalo nisam stradao. Četnici su me uhvatili 1943. u okolini Bosanskog Petrovca i osudili na streljanje. Na sreću, njihov komadant Marinko - Mane Rokvić me je prepoznao i poštedeo mi život - priseća se ova krepka starina, koji ima četvoro dece, osmoro unučadi, devetoro praunučadi i jedno čukununuče.

Deda Dušan je jedan od četvoro živih nosilaca Partizanske spomenice 1941. godine u kikindskoj opštini. Rođen je 15. juna 1907. godine u Bjelaju kod Bosanskog Petrovca. Na sever Banata sa Krajišnicima je stigao 1946. godine.

ČEKAJUĆI STOTU

Na pragu stote je i Biserka Isakov (99) iz Iđoša kod Kikinde, rođena 11. novembra 1911. godine. Kada je pre 18 godina ostala bez supruga Dušana, brigu o njoj preuzela je snaja Draginja.

- Kao jednoj od najuglednijih porodica u selu, posle Drugog svetskog rata tadašnja vlast nam je oduzela 19 jutara zemlje, kafanu „Kod Duše“ i vršilicu. Sad se snaja i ja izdržavamo od porodične penzije koja iznosi sedam hiljada dinara. Malo jeste, ali nam pomaže rodbina. Imam dve ćerke, petoro unučadi i šestoro praunučadi. Svu žensku čeljad u familiji naučila sam da kuvaju - otkriva baka Biserka.

Ma kakav Krkobabić, zakon su Dačić i Karić

Banatski stogodišnjaci i dalje prate politička dešavanja u zemlji. Ipak, njihovi politički afiniteti ne poklapaju se sa Krkobabićevom strankom. Oni se uzdaju u Karića i Dačića. Baka Ljubica je veliki publicitet stekla kada se učlanila u Pokret snaga Srbije i bila najstariji član stranke Bogoljuba Karića. Ne krije da je Bogiju i dalje privržena. Deda Dušan je drugačijeg političkog opredeljenja.

- Nije loša ova demokratija, ali je, sinko moj, socijalizam neprevaziđen. Srcu mi najviše leže socijalisti, na čelu sa Ivicom Dačićem - kaže on.

Autor:
SaŠa UroŠev