Kikinda jeste grad!

Intervju sa Brankom Ljubojom, Načelnikom opštinske uprave Kikinda  -

Vi ste uključili u inicijativu „Vratimo Kikindu na kartu Srbije“ pre dve godine kada je ona i pokrenuta. Tada niste bili na poziciji načelnika opštinske uprave Kikinda. Šta su bili Vaši tadašnji motivi i šta ste na samom početku prepoznali kao „dobro“ u inicijativi za izmenu zakona o teritorijalnoj organizaciji RS prema kojoj bi Kikinda dobila status grada?

Ja sam, kao prvo, u prijateljskim odnosima sa ljudima iz Kikindskog foruma, koji su pokrenuli ovu priču i ta inicijativa mi se dopala jer smatram da je Kikinda po svim parametrima zaslužila da bude grad, a takodje mislim da je decentralizacija uslov bez koga Srbija ne može postati razvijena zemlja. Bez decentralizacije nema napretka Srbije. Po mojoj tezi, Srbija počinje da lici na Egipat. Kao što se Egipat razvija uz dolinu Nila tako se i Srbija razvija uz Koridor10, a sve levo i desno postaje pusta zamlja. To ozbiljna zemlja mora da reši, jer i levo i desno uz Koridor10 ima puno svojih prednosti i mogućnosti da budu sredine koje će nositi razvoj Srbije.

Predstavnici ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu do sada nisu imali pozitivan stav po Kikindu kada je u pitanju inicijativa za dobijanje statusa grada. Poslednje što se čulo iz ministarstva je da se izmena zakona o teritorijalnoj organizaciji neće razmatrati u naredne dve godine?

Što se tiče izjave koju je ministar Marković dao prilikom posete Kikindi pre oko godinu dana, ja sam mišljenja da se više radi o nerazumevanju i nesporazumu nego o stavu Ministarstva i ministra Milana Markovića lično, tako da ja toj izjavi ne bih pridavao toliki značaj.Moguće da je u političkim turbulencijama koje su zadesile Kikindu u prvoj polovini godine inicijativa za status grada pala u drugi plan, tako da je i naša uslovno rečeno „presija“ prema ministarstvu ostala, medjutim, čim se vlast stabilizovala,mi smo ponovo tu inicijativu stavili u prvi plan.

U toku rada na inicijativi ostvaren je kontakt i sa predstavnicima opštine Pirot. Koji su to zajednički koraci koje će Kikinda i Pirot preduzeti?

Zahvaljujući Kikindskom forumu došli smo u kontakt sa predsednikom opštine Pirot Vladanom Vasićem. Pirot je, uz našu opštinu, jedina opština koja je centar okruga a nema status grada. Na sastanku predsednika naše i pirotske opstine dogovorili smo se da zajedno koordiniramo akciju. Ona ćeu narednim danima dati i rezultate. Skupština Opštine Kikinda je na poslednjoj sednici usvojila zaključak o inicijativi da Kikinda postane grad i u narednim nedeljama zajedno sa Pirotom biće podnete obe inicijative Vladi Republike Srbije. Nadam se da ćemo već sledeće godine uspeti da promenimo zakon i da Kikinda postane grad.Predstavnici opštine Pirot čekali su našu skupštinsku odluku, jer je u njihovom gradu već bila usvojena kako bi zajedno nastupili pred Ministarstvom. Kako je i naša odluka jednoglasno usvojena sledi dogovor o tačnom datumu predaje inicijativa. U narednim danima i naše i pirotsko rukovodstvo očekuju važne stvari na dnevnom redu skupštinskih ograna a to je budžet za narednu godinu, i po usvanjanju tih budžetskih odluka ponovo dajemo prioritet ovoj inicijativi.

Onog trenutka kada Kikinda dobije status grada, šta će po Vašem mišljenju od tog dana biti drugačije?

Drugačiji će biti, na prvom mestu osećaj kod velike većine dobronamernih ljudi u gradu. Kada i formalno postanete grad neki unutrašnji psihički osećaj je drugačiji u odnosu na naziv opština. A drugo, drugačije će biti i to što ćemo mi ovde koji se trenutno nalazimo na vodećim funkcijama u gradu a i svi ostali pokrenuti mnoge stvari da dokažemo da je Kikinda s pravom dobila taj status.Formalno i pravno, prvo nam slede izmene akata a zatim i formiranje službi , prvenstveno komunalne policije koja je po sadašnjim propisima pravo samo grada.

Na decentralizaciji u Srbiji se radi, a koliko ste vi lično zadovoljni onim što je do sada na decentralizaciji i urađeno?

Juče je jedan značajan dokument doživeo svoju verifikaciju, a to je usvajanje statuta Vojvodine i pratećih dokumenata, odnosno odluka o spovodjenju statuta. Tu je i zakon o prenosu nadležnosti AP Vojvodine. Sve su to akti koji doprinose decentralizaciji. Možda je to taj prvi korak. Pokrajina je kao teritorijalna jedinica dobila svoje nadležnosti, legitimne, ne separatističke, kako su to neki mozda želeli a nema više ni onog centralizma koji je bio poguban po našu zemlju. Naravno i taj status ce ostati samo prazno slovo na papiru ako ne dođe do prave decentralizacije do nivoa lokalnih samouprava.

Intervju vodila: Ljiljana Majkić