Komšija, si klavo?

Piše: Predrag Bata Nedeljkov:


Opet je počelo, kolje se na sve strane. Jedni to čine zbog navike iz detinjstva, drugi jer im je holesterol kritično pao, treći zbog prestiža pred komšijom (Komšija, si klavo? - pita on). Kad sve prođe, pitate se - što mi je to trebalo? Ostala po koja prednja šunka, koji santimetar kobasice ili vratna krmenadla. Sve drugo pojeli i odneli gosti iz BG, NS, NI, PA, ČA i sl. Naročito Beograđani i Novosađani. Došli upalih obraza i iscrpljeni kao da imaju dizenteriju. Danima nisu jeli pripremajući se za subotu i disnator. Uzimaju bolovanje ili slobodan dan, kako bi već u petak popodne bili na licu mesta. Iz gepeka izvadilo i rezervnu gumu, da bude što više prostora u kolima. Ustanu orni za posao već oko pola deset, pa onako krmeljivi odmah kod majstora brižno pitaju - Je'l ostalo malko prljene kožurice? Vredni su, nije da nisu, pomognu i oko postavljanja stola, a naročito oko pakovanja. Kad se vraćaju, morate da pogurate pretovareni auto da bi se pokrenuo.

Ranije se klalo zbog gladi. Zakolje se, oprlji, priredi, a onda je na red dolazio disnator. Prvo kisela čorba, pa paprikaš, potom po koje parče kobasice, džigerice, krmenadle ili šnicle, a na kraju kiflice sa salom. Preferiram paprikaš. Uglavnom se pila domaća rakija i domaće vino. Onda bi se nazdravljalo majstoru, domaćinu, pričali vicevi, podsećalo na ono šta je bilo, a kako bi vreme odmicalo, pomalo se i štipkalo. Potom se delilo. Prvo rođacima, pa prijateljima, komšijama i tako redom. Svakom po malo krmenadle ili šnicle, malo od kobasica, majuški, krvavica, malo čvaraka i kožure. Kerama su sledovale samo do belog oglodane kosti. Posle nedelju-dve bi neko drugi pravio disnator i tako redom u krug, pa opet vi. Narod se tako snalazio za sveže meso. Tada nije bilo sigurnog načina konzerviranja, jer još nije stigao socijalizam i nije bilo frižidera i zamrzivača. Tu su se već nazirali temelji bratstvu-jedinstvu.

Potom su odlučno i privremeno pobedili proletarijat i poštena inteligencija. Posle prve ili druge petoletke su se pojavili frižideri i zamrzivači marke "Obodin", "Gorenje", "Končar", a kako je Tito šarmirao i ove i one, počele su da stižu i svetske marke. Samoupravni socijalizam je počeo da daje prve rezultate. Klalo se pred Dan republike ili dane oko njega, zbog šunki, kobasica, pečenica i drugih proleterskih specijaliteta, a iznutrice, kosti i kožure su sledovale kerama.

Potom su međuljudski i komšijski odnosi zahladneli. Dosetilo se i rešilo da se može i bolje i više, ako se ne deli sa komšijama. Klanje je nastavljeno, ali uz neke izmene i dopune.

Sad je skoro kao nekad. Međuljudski i komšijski odnosi se popravljaju. Frižideri su ostarili, a kako više nema socijalizma da se kupi nov, a ni snega i mraza kao što je bilo, htelo-ne htelo, ponovo uvelo razmenu dobara. Koljete vi, pa rođak, pa prijatelj ili komšija i tako redom u krug.

A svinje? Njih niko ništa ne pita, važno je da imaju dovoljno kukuruza i pomija.

Do novog klanja.

Predrag Nedeljkov