Prag – grad muzeja, piva i kobasice

„Prag - grad koji nikad ne spava„ ideja je koju danas prodaju stručnjaci za brendiranje glavnog grada Češke, ali i poruka koju ćete čuti bar desetak puta tokom redovnog leta Beograd - Prag. Iskreno, moje asocijacije na Prag bile su potpuno drugačije od ovog i sličnih marketinskih slogana. Za mene je Prag, najpre, grad muzeja, čuvenog Karlovog mosta, divnih zamkova i prirodnih lepota (sličnih Srbiji). To je grad u kojem se nalazi prestižna Filmska akademija, pije dobro točeno pivo u pivarama i jedu masne kobasice. Noćni život za mlade, diskoteke, klubovi, restorani i ludi noćni provod – verovatno su oduvek bili interesantni za turiste, ali su tek poslednjih godina, izašli u prvi plan - što se moglo i očekivati, zbog velikog broj posetilaca i razvoja potrošačkog društva.

Ukoliko planirate da posetite Prag i ako biste želeli da vidite bar jedan deo Praške razglednice, trebalo bi da se dobro pripremite za put, jer ovaj grad, zaista, ima mnogo toga da ponudi. Informacije, mape, karte za prevoz, radno vreme institucija, posete kulturnim ustanovama... Verujem da će vam ova reportaža pomoći da napravite dobar plan putovanja, jer sadrži informacije o:

• Pragu danas (detaljne informacije koje uključuju i cene u češkim krunama, važne brojeve telefona, ulice i veb sajtove),

• kulturnoj baštini Praga, spomenicima i istorijskim obeležjima koja vredi videti,

• muzejima u Pragu (adrese i ven sajtove),

• gradskom, železničkom i vazdušnom saobraćaju (relacije, presedanja, cene karata, radno vereme i internet adrese) i

• mestima za zabavu i rekreaciju (botanička bašta, vodeni svet, planetarijum...).

Prag danas:

Prag (ili Praha na češkom), danas ga zovu i Prag - grad muzej, jer ima oko 30 muzeja;

Broj stanovnika: 1.185.000 (2006. god, što je 10% stanovinštva Češke)

Vreme: centralnoevropsko (GTM + 1)

Klima: prosečna godišnja temperatura 9˚C, leti – u julu 19˚C, zimi – u januaru -9˚C

Pozivni broj za Češku je: +420... (99420...)

Valuta: češka kruna (veoma su srećni što ne koriste evro!);

Stopa nezaposlenosti je oko 3,4% (oko 20.000 ljudi);

Prosečna plata 940 € (prosečna plata u EU je 900 €!);

Bruto prihod po stanovniku: 32,357 € u 2002. godini (dvostruko više od bruto prihoda u Češkoj ili 153% proseka EU).

Prag predstavlja jedinstven kompleks kulturnih spomenika. S jedne strane Karlovog mosta, iznad Vltave, nalazi se Praški dvorac, a sa druge strane Stari Grad. To je galerija svih umetničkih stilova. Kao jedan od najstarijih, najvećih i najlepših gradova u srednjoj Evropi, Prag se danas može pohvaliti raznovrsnom arhitekturom od romaničke, gotičke, renesansne, barokne, rokoko, ampir do secesije i kubizma – modernih pravaca XX veka. Zapravo, nigde na svetu na postoji toliko očuvanih građevina, a posebno kubističkih građevina koliko ih ima u Pragu. Od 1992. godine istorijski centar Praga proglašen je svetskom kulturnom baštinom.

Prag je danas veoma tražena turistička destinacija iz mnogobrojih razloga. Najpre, zbog bogate istorije grada, kulturnih spomenika, muzeja, zamkova, ali i činjenice da je za zapadni svet Prag i dalje „jeftino“ mesto, za život, provod i posao. Naime, u ovoj evropskoj metropoli se, iz godine u godinu, povećava broj međunarodnih kompanija koje preseljavaju sedišta svojih firmi iz Nemačke, Engleske, Danske u Prag. Osim toga, Prag je povoljan i za turiste, jer se u njemu i dalje može ručati za neke pristojne pare, ili popiti dobro, a jeftino pivo u nekoj od pivnica (dvostruko ili trostruko je jeftinije od cene piva u Engleskoj, Danskoj ili Norveškoj, gde može koštati čak i oko 10 evra).

I dok se u centru Praga, u bilo koje doba dana, uglavnom mogu videti turisti, većina Čeha izbegava guževe i vikende provodi uglavnom, daleko od gradskog jezgra, u svojim vikendicama. Takozvane "hate“ su za njih bolje od bilo kojeg hotela i idealne su za sve vrste odmora - za kratak, popodnevni odmor, za vikend, kao i za letovanja i zimovanja.

 

Zanimljivost: u SAD ima čak sedam opština koje nose ime Prag u različitim državama: najveći je Novi Prag u državi Minesota, zatim Prag u Oklahomi, Ajovi, Pensilvaniji, Nebrasci i Teksasu. Sve su ih osnovali češki doseljenici.

Prag nekad

Kroz istoriju, ovaj grad je dobijao mnogobrojne epitete:

• Praga totius Bohemiae domina - Prag, gospodarica Češke,

• Praga mater urbium - Prag, majka svih gradova,

• Praga caput regni - Prag, glava imperije (misli sa na Sveto rimsko carstvo),

• Zlatni Prag – kako ga je nazvao car Svetog rimskog carstva, Karlo IV, a

• od XIX zovu ga i Grad sa stotinu tornjeva (iako ih ima čak 550).

Kulturna baština Praga

U najvećem gradu Češke Republike istorijsko jezgro čine: Hradčani, Mala Strana, Stari Grad uključujući i Jozefov, Novi Grad, Višegrad.

Prag je osnovan u IX-om veku po dolasku Slovena i brzo je postao sedište kraljeva, a u nekim periodima bio je i prestonica celog carstva. Prvi put se spominje kao Praga – Faraga u izveštajima arapskog kupca Ibrahima Ibn Jakuba koji Prag opisuje kao grad od kamena i kreča.

Prag je oduvek je bio glavi grad Češke kraljevine, u 14. veku i Svetog rimskog carstva, a krajem 16. veka i glavni grad Habsburške monarhije. Od 1918-1992 Prag je bio prestonica Čehoslovačke a od 1993. prestonica Češke Republike. Prosperitet i slavu dostigao je u vreme vladavine Karla IV, koji je izgradio most (koji i danas nosi njegovo ime), Katedralu Svetog Vita, prvu gotičku katedralu u Centralnoj Evropi, a 1348. godine osnovao je univerzitet i proširio grad ka istoku i jugu. Zbog njegovog potpisa na dekretu o najvećem srednjevekovnom urbanističkom poduhvatu u Evropi, 1347. godine, Prag je potpuno promenio svoju demografsku sliku. Karlo je ujedinio nekoliko naselja i stvorio „Novi grad“ na okuci reke Vltave. Grad je bio zaštićen tvrđavama Starog grada i imao je geometrijski projektovane ulice. Godine 1355, Prag je postao prestonica Carstva, a dvadesetak godina kasnije, 1378. godine, pred kraj vladavine Karla IV,

Prag je bio jedan od najvećih gradova Evrope u kojem je živelo oko 40.000 stanovnika. Vekovima je bio multietnički grad, sa češkim, nemačkim i jevrejskim stanovništvom. Posle nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu (1939), većina Jevreja je nestala u holokaustu, a stanovnici nemačkog porekla, koji su do XIX veka člinili većinu ovdašnjeg stanovništva, posle rata su bili proterani. Kao kulturni i ekonomski centar Češke, Prag je privlačio mnoge čuvene umetnike i naučnike, poput Jana Husa, Franca Kafku, Volfganga Amadeusa Mocarta, Antonjina Dvoržaka, Alberta Ajnštajna i druge.

Spomenici

Turističke atrakcije u Pragu danas su: Stari grad i Starogradski trg, Trg Sv. Vaclava - glavni trg i ulica), Hrdačani sa Katedralom SV.Vita (14. vek), Karlov most, Jevrejska četvrt, Lenonov zid, Narodni muzej i druge.

Areal Praškog dvorca predstavlja jedno od najslavnijih vladarskih rezidencija Evrope. To je kompleks zgrada duhovnog i svetovnog karaktera. Najistaknutija gradevina je svakako katedrala Sv. Vida.

Katedrala Sv.Vida se gradila sedam vekova, pa tako na njoj mozemo zapaziti radove nekoliko arhitekata i nekoliko stilova.

Zlatna Uličica Istorija ove predivne, bajkovite uličice vezana je za doba vladavine Rudolfa 2. koji je bio opčinjen alhemijom i u Prag pozvao poznate alhemiste koje je ovde smestio. U jednoj od ovih simpatičnih malih kućica živeo je i sam Franc Kafka.

Loreta je značajan hodočasni samostan. Slavna je po najvrednijim monstrancama koje potiču iz 16, 17 i 18 veka. Jedan od najcenjenijih liturgijskih predmeta je monstranca od pozlaćenog srebra ukrašena sa 6500 dijamanata. U baroknoj kuli Lorete je smešteno 27 zvona koji svakog punog sata od 9-18h zvone marijansku pesmu.

Karlov most Pre nego što kročimo na Karlov most moramo da prodemo kroz kapiju koja se naziva Strogradska mostna kula koja je poznata svojom dekoracijom , jedinstvenim statuama i predstavlja najlepšu srednjovekovnu kulu u Evropi. Sagradena je po ideji Petra Parlerža krajem 14. veka. Most se sastoji od 16 lukova na kojima stoji 30 statua raznih majstora vajarskog zanata. Za turiste najzanimljivija statua je svakako statua Sv.Jana Nepomuka. Njegova smrt je prikazana na reljefima ispod statue, koje turisti dodiruju u nadi da ce im se ispuniti želja. Statua je delo Jana Brokofa. Sa malostranske strane most zatvaraju dve kule – viša, koja pripada Karlovom mostu i niža, koja je pripadala nekadašnjem Juditinom mostu koji je zamenjen Karlovim.

U Hramu Sv.Nikole na Malostranskom trgu, građenog u stilu češkog kasnog baroka, Mocart je svirao na orguljama.

U Nerudovoj ulici, u kojoj je živeo slavni češki pisac Jan Neruda, nalazi se i njegova kuća koja nosi naziv: Kod dva sunca. Zanimljivo je da u ovoj ulici svaka kuća ima svoj znak i naziv. Jedna od najlepših je kuća Kod tri Violinice koja je dve stotine godina pripadala raznim violinistima, a jedno vreme je i Josef Hajdn bio kapelan Morzinske kapele.

Najpoznatija i turistički najatraktivnija zgrada je Strogradska većnica sa astrološkim satom – Orlojem. Priča kaže da su Hanuša, autora ovog dela, oslepeli kada je završio sat, kako ne bi napravio bolje ili lepše delo. Svoj današnji izgled Orloj je dobio u 15 veku.

Klementinum, univerzitetsku građevinu iz 1578. godine čini kompleks zgrada od 6 dvorišta, nad kojima se uzdižu četri viša i dva niža tornja. Posle Praškog dvorca ovo je najveća građevina u Pragu i u njoj se danas nalazi univerzitetska biblioteka.

Gradska kuća, jedinstveni dragulj iz doba secesije, sagrađena je od 1905 do 1911. Godine, prema planu arhitekte Antonjina Balšanka. Sastoji se od nekoliko koncertnih sala i salona, koje su ukrašavali najpoznatiji umetnici češke secesije, Alfons Muha i František Ženjišek. Baš ovde je 28.10.1918. proglašena samostalna Čehoslovačka republika, čiju kratku istoriju Češke Republike možete pročitati na spomen ploči postavljenoj na zidu Gradske kuće.

Barutna kula je sagrađena u 15 veku, u čast tadašnjeg praškog kralja. Isklesani autopotret Mateja Rejseka, tvorca ove kule, nalazi se istočnoj strani kule.

Stavovsko pozorište potiče iz 1783. godine i najlepši je predstavnik elegantnog klasicizma u Pragu. U ovom pozorištu je 1787. premijerno izvedena opera „Don Đovani“, a orkestrom je dirigovao Volfgang Amadeus Mocart.

Narodno pozorište je simbol češkog narodnog preporoda iz 1868. godine, a novac za izgradnju pozorišta sakupljen je isključivo od dobrovoljnih priloga.

Staronova sinagoga je jedna od najstarijih praških gotičkih spomenika i spada medu najstarije očuvane sinagoge u Evropi. Legenda kaže da je rabin Low, nakon što je morao da uništi Golema, utisnuo njegovo telo u tavanicu sinagoge.

Na starom jevrejskom groblju najstariji spomenik datira iz 1439. a najmladi je iz 1787. godine. Procenjuje se da je ovde sahranjeno oko 2000 ljudi, koji su, na kraju pokopavani jedni preko drugih. Jedan od najpoznatijih Jevreja pokopan na obom groblju je Rabin Low, autor priča o Golemu.

Vaclavski trg je u srednjem veku bio pijaca na kojoj su se prodavali konji. U 19. veku je postao trgovačko središte Praga i promenio ime u Vaclavski trg. Ime je dobio po češkom zaštitniku Sv.Vaclavu. Na trgu je statua Sv.Vaclava na konju (delo je vajara Mislbeka), a oko nje su raspoređeni spomenici četiri češka patrona: Ludmila, Vida, Prokopa i Vojtjeha.

Lucerna je kulturni centar koji je 1912. godine sagradio deda Vaclava Havela. Danas su u ovoj zgradi smeštene galerije, kafici, bioskop, prodavnice i koncertne dvorane.

Nacionalni muzej je novorenesansna zgrada, građena od 1885. do 1890. godine.

Muzeji

1. Muzej grada Praga, Praha 8 (stalna postavka muzeja obuhvata istoriju grada i stanovništva od praistorije do 1784. godine. Jediinstvedni eksponat u muzeju je Langvailova maketa Praga od 1826-1837) www.muzeumprahy.cz;
2. Jevrejski muzej u Pragu, Praha 1, www.jewishmuseum.cz; 
3. Narodni muzej, Praha 1, (sastoji se od Prirodo-nučnog muzeja, Istorijskog muzeja, od Biblioteke Narodnog muzeja, Naprstkovog muzeja azijske, afričke i američke kulture i Muzeja češke muzike) www.nm.cz; 
4. Muzej apotekarstva, Praha 1, www.nm.cz;
5. Muzej Antonija Dvoržaka, Praha 2, www.nm.cz;
6. Muzej Bedžiha Smetane Praha 1, www.nm.cz; 
7. Lapidarijum N.M., Praha 7 (kameno vajarstvo u Češkoj 11.-19. veka, zatim, marijanski stub, originalne statue sa Karlovog mosta itd.) www.nm.cz;
8. Muzej komunizma, Praha 1, www.muzeumkomunismu.cz 
9. Češki muzej likovne umetnosti u Pragu, Praha 1, www.cmvu.cz; 
9. Poštanski muzej, Praha 1, Nové mlýny, www.cpost.cz/jetspeed; 
10. Muzej češke muzike, Praha 1, Karmelitská, www.nm.cz 
11. Muzej plina, Praha 4, U plynárny, www.ppas.cz 
12. Muzej i arhiv popularne muzike, Praha 6, Bělohorská,www.popmuseum.cz
13. Muzej Mocarta i supružnika Duškovih, Praha 5, (izložba raspolaže ličnim predmetima Mocarta, muzičkim instrumentima, slikama i dokumentima koji predstavljaju uspomene na posete Mocata Bertramci i Pragu; sačuvani su i delovi originalnog ukrašavanja zida i baroknog plafona sa gredama, ukrašenog biljnim motivima. Medu unikatne eksponate spada veza Mocartove kose i dva klavira na kojima je Mocart lično svirao. Po tradiciji, Mocart napisao ariju "Bella mia fiamma, addio" za Jozefinu Duškovu) www.bertramka.com 
14. Muzej igračaka, Praha 1, (izložba starih evropskih i američkih igračaka), www.muzeumhracek.cz 
15. Narodni tehnički muzej, Praha 7, www.ntm.cz 
16. Narodni poljoprivredni muzej, Praha 7, www.nzm.cz 
17. Naprstkovov muzej Azijske, Afričke i Američke kulture, Praha 1, (predstavlja Indijansku kulturu Severne i Južne Amerike od starog veka do danas. Sastavni deo stalne postavke je i Kultura Australije i Okeanije) www.aconet.cz/npm;
18. Muzej minijatura, Praha 1, (Zamislite karavan kamila u iglenom uhu, portret Čehova na polovičnom zrnu maka, ili očenaš na dlaci kose ili najmanju knjigu na svetu) www.muzeumminiatur.cz;
19. Muzej slikara Alfonsa Muhe, Praha 1, www.mucha.cz;
20. Muzej policije, Praha 2, www.mvcr.cz/policie/muzeum.htm; 
21. Muzej Jana Amosa Komenskog (začetnika pedagogije u Češkoj) Praha 1, www.pmjak.cz 
22. Muzej – restoran Kod Fleka, Praha 1, www.ufleku.cz ;
23. Muzej književnosti Češke, Praha 1, www.pamatniknarodnihopisemnictvi.cz;
24. Ekotehnički muzej, Praha 6, www.ekotechnickemuseum.cz; 
25. Muzej voštanih figura, Praha 1, www.waxmuseumprague.cz; 
26. Višehrad, Praha 2, V pevnosti, www.praha-vysehrad.cz;
27. Muzej Kampa – zadužbina Jana i Mede Mladek, Praha 1, www.museumkampa.cz;
28. Muzej Franca Kafke, Praha 1, Cihelná, www.kafkamuseum.cz;
29. Muzej Karlovog mosta, Praha 1, www.muzeumkarlovamostu.cz.

Gradski saobraćaj u Pragu

Mrežu praškog metroa, koji je svakako najbrži prevoz čine tri linije označene različitim slovima (A, B, C) i različitim bojama (zelena, žuta i crvena).

Metro funkcioniše od 5:00 ujutru do ponoći. Radnim danima, u špicu, vozovi kreću na svaka 2 do 3minuta, a van špica na 4 do 10 minuta.

Tramvaj je glavno prevozno sredstvo u centru Praga, saobraća od 4.30 do 24.00h, a noćni prevoz kreće od ponoći (linije 51 – 59, na svakih 30min).

Autobus je glavno prevozno sredstvo van centra Praga i možete ga koristiti svakog dana od 4:30 do 00:30 časova. Za noćni prevoz, koji polazi od 00:30 možete koristiti linije autobusa 501 – 514 i 601 – 604.

Karte za gradski prevoz prodaju se na stanicama metroa, u prodavnicama novina, u informacionim centrima Gradskog prevoza, hotelima i turističkim agencijama. Kartu za jednu vožnju možete kupiti u automatima koji su smešteni na stanicama metroa ili autobuskima i tramvajskim stanicama. Karta je važi samo ako je poništite u automatu!

Vrste karata za prevoz:

Karta sa presedanjem košta26 Kč (za decu 6-14 godina – 13Kč) i važi 90 min, sa presedanjem u autobusu, tramvaju i metrou, radnim danima od 20:00h – 05:00h;

Karta sa ograničenim presedanjem – 18Kč (za decu 9Kč) važi 20 min u autobusima i tramvajima, ne može se koristiti za presedanje, niti u noćnom prevozu. U metrou karta važi 5 stanica (neračunajući stanicu gde ste poništili kartu) od stanice gde ste kartu poništili sa mogućnošću presedanja na linije A,B,C u trajanju od 30min.

Karta na sat važi za određeni broj sati, od trenutka kada je poništite. Tako, na primer imate kartu 24 sata, za sve zone (100Kč, a za decu 50Kč), zatim kartu za 3 dana (330Kč) i za 5 dana (500Kč). Karta važe na svim linijama gradskog saobraćaja, a dozvoljena su i presedanja.

Ukoliko nemate kartu, kazna je 950 kruna, ali ako se odmah plati onda je 500. Kontrolora ćete prepoznati po žutocrvenoj znački i zakačenoj službenoj kartici.

Vazdušni saobraćaj

Aerodrom Prague – Ruzyně je udaljen je oko 20km od centra grada. Transport do aerodroma je obezbeden gradskim linijama:
• autobuskim linijama 119, 100, 109;
• noćna linija 510
• specijalna bezbarijerna linija AE – Airport Express
• microbus Čedas
• airport Cars (transfer do aerodroma i sa njega)
• taxi AAA Radiotaxi
Informacije o avionskim letovima možete dobiti na:
tel: +420 220 113 314, +420 220 113 321 ili na web stranicama: www.prg.aero.cz 

Železnički saobraćaj se koristi, uglavnom za međugradske linije. Informacije polascima vozova možete naći na: www.vlak.cz i www.idos.cz

Šta još možete videti u Pragu?

Osim najvećeg „vodenog grada“ (2007) kojeg čine nekoliko unutrašnjih i spoljašnjih bazena, sa toplom i hladnom vodom, vodenom strujom, najrazličitijim toboganima, hidro-masažerima zatiom, ledenim i vrelim saunama, čak i imitacijama plaža, Prag ima još mnogo toga da ponudi od zabave i relaksacije. Tu su i:

• BOTANIČKA BAŠTA,
  Praha 7 - Troja, Nádvořní 134
  www.botanicka.cz

• ZOOLOŠKI VRT
  Praha 7 - Troja, U Trojského zámku 120
  www.zoopraha.cz

• MORSKI SVET
  Praha 7 - Holešovice, Výstaviště
  www.morsky-svet.cz

• PLANETARIUM PRAHA
  Praha 7, Královská obora 233
  www.planetarium.cz

• ŠTEFANIKOVA ZVEZDARA
  Praha 1, Petřín 205
  www.observatory.cz

• ZVEZDARA ĐABLICE
  Praha 8, Pod Hvězdarnou 768
  www.planetarium.cz/dabliceobs

Zbog dobro čuvanih starih zgrada i ulica, Prag je popularna lokacija za snimanje filmova. Ovde je sniman Amadeus i još nekoliko filmova čuvenog oskarovca Miloša Formana.

I za kraj, evo i nekoliko informacija o Češkoj Republici. Češka je nastala 1.1.1993. godine, posle raspada Čehoslovačke. Zakonodavna vlast je u rukama parlamenta, koji se sastoji od dve komore: Poslaničke skupštine (200 poslanika koji se biraju svake 4 godine) i Senata (81 senatora koji se biraju svake šeste godine). Član poslaničke skupštine može biti građanin stariji od 21 godine, a član Senata građanin stariji od 40 godina. Češka je članica NATO pakta od 12.3.1999, a članica Evropske unije postala je 1.5.2004. godine.

Češka Vlada je oduvek bila naklonjena Srbima, a posebno poslednjih nekoliko godina, kada su za naše državljane izdavali besplatne vize (pošto nisu mogli da ih ukinu). Od januara 2008.godine svoje predsedavanje Evropskom unijom, Češka je odlučila da proslavi sa Srbijom, organizovavši besplatne koncerte ozbiljne muzike u Kolarcu, na kojima su učestvovali njihovi poznati umetnici.

U glavnom gradu Češke živi dosta naših ljudi, a neki od njih su uspeli da izgrade i uspešnu filmsku karijeru, poput reditelja i scenariste Stanislava Sladičeka, koji je poreklom iz Vojvodine, ali već nekoliko decenija živi i radi u Pragu. Sladiček je zavšio Ekonomiju i Filmsku akademiju u Pragu. Snima Tv i igrane filmove i reklame, a trenutno radi kao reditelj, scenarista i supervizor najgledanije TV serije u Češkoj „Ulice“,koja se emituje svakog radnog dana u udarnom terminu „Televizije Nova“.

I naravno, na kraju,

želim vam SREĆAN PUT!