Vodič do posla (2. deo)

DA LI ZNAŠ KOJI POSAO TRAŽIŠ?

Ljudi u aktivnom dobu očekuju da rade. Među nezaposlenima prvi je imperativ doći do posla. U traženju posla služe se svim kanalima, formalnim i neformalnim. Bez metoda, nasumice, grozničavo, tražeći odgovore često izvan domena lične sfere želja i stremljenja, ili, još gore, bez poznavanja sopstvenih kapaciteta i naklonosti.

• Izgubio si posao?

Da li si ga voleo? Radio si jer si jednostavno morao. I čekao si sa nestrpljenjem vikend da se bar privremeno oslobodiš prinude i da ga zaboraviš. Često u kafani uz jaku muziku i pića.I šta sad radiš? Tražiš novi posao koji možda opet nećeš voleti.

• Ne radiš posao koji voliš?

Problem je najčešće u tome što se traži posao, a ne realizacija sopstvenih aspiracija. Kako je sopstvena priroda uglavnom ljudima nepoznata i skrivena, tek na poslu i kroz posao ljudi otkrivaju da im data radna mesta ne odgovaraju. Stvar se može promeniti i na tome vredi raditi. Treba se pripremiti i aktivno angažovati na traženju odgovarajućeg posla. Ali često čovek zna šta neće, ređe zna šta hoće. Paradoksalno, ljudi koji znaju šta hoće i poznaju obim svojih kompetencija (radni nivo) i svoj stil (karakter), lakše podnose i rad na poslovima koji im se ne dopadaju, jer su svesni da će bez mnogo muke naći posao koji im odgovara.

• Tražiš tvoj prvi posao?

Završio si srednju školu ili fakultet, pun si nade i strepnji. Šta znaš da radiš? Odgovorićeš kao i većina: ništa! I to je pogrešno, jer brkaš kompetencije sa konkretnim radnim zadacima. Kompetencije verovatno imaš, iako ih ne vidiš, konkretne radne zadatke ćeš savladati na poslu.

POSAO TVOJIH SNOVA

Pre ili kasnije svima postaje jasno da posao ne pripada isključivo ekonomskoj sferi, nego pre svega sferi ličnog zadovoljstva i samoostvarenja. Novac je važan, ali dobro plaćen i siguran posao imaće samo ljudi koji svoj posao i vole. Lična sreća nije u radnom uspehu, nego je radni uspeh posledica lične sreće i samoostvarenja. Nezaposlenost je dobra prilika da promeniš svoj stav prema radu i da učiniš srećnijim svoj život.

Dakle, pođi od sebe: koje kompetencije poseduješ i kakav ti je radni stil? Posao koji tražiš treba da bude posao koji čeka baš tebe. Definiši transferibilne kompetencije (one koje možeš preneti sa jednog radnog mesta na drugo i iz jednog preduzeća u drugo) i svoj stil (karakter). Ne piši i ne šalji curriculum ako ne znaš šta stvarno hoćeš i za kakav si posao stvoren.

A. Kako ću definisati moje transferibilne kompetencije?

Tu će ti pomoći sledeća tabela (Sidney A. Fine) koja deli transferibilne kompetencije na tri oblasti: nivo sposobnosti obrade podataka (informacija); interpersonalni odnosi unutar organizacije preduzeća i odnos prema stvarima (mašinama, proizvodima, alatima, itd).

Bez obzira na svoju stručnu spremu (tehnička znanja) nađi sebe u svakoj od ove tri familije nivoa transferibilne kompetencije i pribeleži ih. One će ti trebati pri obradi curriculuma, a još više pri traženju odgovarajućeg posla.

Unutar svake “familije” kompetencija naći ćeš one jednostavnije i one koje su složenije. One složenije su na vrhu tabele. Ako su vaše kompetencije pri vrhu tabele, najbolji kanali u traženju posla su direktni, informalni kanali.

Svaka hijerarhijski viša kompetencija podrazumeva poznavanje svih nižih kompetencija iz date “familije”. I to ćete sutra na radnom mestu morati i dokazati.

Nažalost 95% ljudi ne poznaje svoje transferibilne kompetencije i ne vidi ih čak i kad im se stave “pod nos”.

Ali o tome u sledećem nastavku.