Najjači uragani tek dolaze

Naučnici povezuju globalno otopljavanje i nastanak olujnih nepogoda.

Prema jednoj novoj studiji, najjači uragani i tajfuni su tokom protekle dve i po decenije dobijali na brzini i intenzitetu. Ovo dodaje novi žar žučnoj debati koja se već vodi oko toga da li je globalno otopljavanje učinilo tu vrstu olujnih nepogoda još razornijom.

,,Mislim da ovde možemo da uočimo svojevrsni klimatski signal“, kaže profesor geografije sa Državnog univerziteta Floride, Džejms B. Elsner, glavni autor spomenute studije, objavljene u časopisu ,,Nejčer“.

Prema Elsnerovim rečima, uz očekivano dalje zagrevanje okeana ,,može se očekivati veći broj uragana četvrte i pete kategorije, čija maksimalna snaga vetra iznosi najmanje 210 km/h. Za razliku od toga, tipične tropske oluje slabijeg intenziteta se tokom proučavanog perioda nisu pojačale.

Svake godine širom sveta ima oko 90 tropskih, ciklonskih oluja. Najjače među njima koje nastaju na Atlantiku, sa brzinom vetra od najmanje120 km/h nazivaju se uraganima; u Indijskom i Pacifičkom okeanu njihov ekvivalent predstavljaju tajfuni. U Atlantiku se tokom ove sezone uragana, koja traje sve do kraja novembra, formiralo deset ovih olujnih nepogoda koje su zaslužile da dobiju zasebna imena.

Toplota nastala zagrevanjem okeana obezbediće više energije za nastanak uragana i tajfuna, ali klimatske promene takođe pojačavaju i uslovi kao što je podela vetrova - to da vetrovi duvaju različitim brzinama, u različitim pravcima, i pod različitim nagibom - koji imaju tendenciju da razbijaju olujne nepogode. Zbog ovih faktora uslovljenih prirodnom sredinom, većina olujnih vetrova ne dostiže svoj maksimalni intenzitet. Dr. Elsner, međutim, kao i drugi koautori studije, smatra da povećanje temperature vode u okeanima pojačava mogući intenzitet uragana i da bi olujni vetrovi koji se razviju u idealnim uslovima mogli postati jači.

Ispitavši satelitske podatke od 1981. do 2006, u periodu u kom je temperatura vode porasla sa 28,2 na 28,5stepeni Celzijusa, oni su zaključili da je najveća brzina vetra kod najjačih uragana u proseku iznosila 251 km/h u 2006, u poređenju sa 225 km/h u 1981. Ovo povećanje intenziteta ciklona bilo je najveće u Atlantskom i Indijskom okeanu.

Pošto navedeni podaci potiču sa niza satelita, naučnici su izbegli neke probleme sa merenjem, koji su opterećivali ranije studije.

,,Ova studija nudi nesumnjiv dokaz da se u svetu povećao broj najjačih uragana, mada ukupan broj olujnih vetrova u celom svetu ne pokazuje gotovo nikakvu promenu“, kaže Keri Emanuel, profesor atmosferske nauke sa MIT.

Drugi naučnici su, međutim, skeptičniji. Kristofer Lendsi iz Nacionalnog centra za uragane SAD, koji je sumnjičav u pogledu spomenute veze, slaže se da je statistička metodologija u novoj studiji bila odlična, ali dovodi u pitanje prateće podatke, a naročito korekciju podataka za Indijski okean pre 1997, kada je bilo manje satelita koji prate olujne vetrove.

On takođe tvrdi i da bi zaključci mogli biti nepouzdani zbog činjenice da se početak posmatranja podataka, 1981, poklapa sa relativno mirnim periodom kada je reč o aktivnosti uragana u Atlantskom okeanu, dok se krajnja tačka, 2006, poklapa sa aktivnim periodom koji je započeo oko 1995. ,,U ovoj studiji ima elegantno izračunate statistike, ali ona je izrađena na osnovu podataka koji nisu dovoljno pouzdani“, smatra dr Lendsi.

Iz Geofizičke laboratorije za dinamiku fluida na Univerzitetu Prinston, dr Knudson pak smatra da su ,,u pitanju vrlo sugestivni i vrlo zanimljivi rezultati“, ali da to ,,još ne predstavlja dovoljno pouzdan dokaz da otopljavanje izazvano efektom staklene bašte pojačava intenzitet uragana“.

Autor: CDC/DM | Foto:Beta - AP