Dvadesetdrugi nastavak

Ja sam laboratorijski pacov obeležen brojem. Da li sam ovo sanjao? Usta su mi bila suva. Bio sam mokar i bilo mi je hladno. Opet sam na početku!

Obučavan sam da ubijam. Svi u vojsci su obučavani za to, zar ne? Niko nas ne sprema na mir, već na rat. Ne sećam se kako je i kada počelo. Čini mi se da sam naučio da pucam mnogo pre vojske. Oduvek je bilo nekih ratova. Verovao sam da ne mrzim nikoga i da to radim zato što tako treba. Nisam bio sam. Nisam ni razmišljao koga ubijam, ni to da su sa druge strane ljudi koji hodaju, dišu, čuvaju svoju porodicu i imanje. Oni su bili neprijatelji, bez ikakve oznake i identifikacije, bez imena, prošlosti, krvne grupe i građanskog broja. Nisu bili žrtve, već neprijatelji. Nisu bili ni nedužni. Mi smo radili ono što smo morali. Trebalo je da nas slave.

Sećam se obuke. Bila je surova, u nekim momentima, izgledala mi je gora od dana koje sam preživeo u ratu. Nijednoga trenutka nisam znao gde je granica i da li će me zaista ubiti. Bilo nas je 30. Najpre smo obučavani u grupi, da bi nas u jednom trenutku bacili „u vatru“ i niko od nas nije znao da li je i dalje na obuci ili su se svi okrenuli protiv njega. Nikakvu vezu sa spoljnim svetom nismo imali. Bio sam mlad i spreman da menjam svet. Bio sam spreman da uložim sve svoje, čak i svoj život, zarad viših ideala. Nije bilo nemogućih stvari za mene, niti preteranih zahteva. Učili su nas da postanemo ravnodušni na tuđu smrt, na krv i bol. Terali su nas da budemo mašine, da mislimo i postupamo brutalno. Morali smo da budemo hladni, da redukujemo stres. Sećam se i borbenih pesama u kojima smo veličali snagu i moć naše grupe. Pamtim i neke zajedničke rituale i molitve. Čudno, izgovarali smo i molitve?

Probudio sam se rano ujutru u svojoj sobi. Sećam se svakog detalja od prethodnog dana: razgovara sa Drakulićem, bolnice, doktora, Marije. Iako me je A4 potpuno ošamutio, sećam se i svake Rajanove reči i njegovog razgovora sa doktorkom.

Podigao sam se iz kreveta i ustao. Osećao sam se dobro, neoubičajeno dobro za nekog sa uznemirujuće lošim rezultatima.

Nisam mogao da izdržim, morao sam da vidim Mariju što pre.

• Dobro si? A4 nikad ne izdaje! – upitala me je kada sam zakoračio u njenu sobu.

• Da, odlično sam. Trebalo bi da razgovaramo. Važno je.

• Ne, sada, kasnije. Rajan očekuje izveštaj razgovora sa Drakulićem.

• Poznaješ li Drakulića?

• Ne, lično. Zašto pitaš?

• Spreman je sve da učini da bi te dobio. Zašto?

• Mene? Zašto mene? Nemam nikakve veze sa njim, niti znam šta hoće od mene. Rajan očekuje tvoj poziv. Imaćemo problema, ako ja saznam neke stvari pre njega, znaš to?

• Da. Gde je Mark?

• Na lokaciji. Vratiće se za pola sata.

• Ne mogu toliko da čekam. Vozi me do njega.

Bacio sam joj ključeve od automobila. Dvoumila se.

• Znaš da treba da imam problem sa očima, nisam sposoban za vožnju dok ne promenim dioptriju.

Pristala je.

Posle pet minuta vožnje, rekao sam joj da skrene prema pijaci. Kada se zaustavila na semaforu izletio sam. Bila je u panici. Nastavila je da vozi, da bi se, posle deset metara, ipak zaustavila. Izašla je iz auta.

• Šta radiš to? Ne smeš ovo da radiš?

• Moram, to je jedini način da nas izvučem iz ovoga.

Odmahivala je glavom i mrštila se. Uhvatio sam je za ramena. Morao sam da je nateram da me čuje.

• Oni nas truju, Marija. Moraš dobro da me slušaš. Pokušaj da rastumačiš naše šifre i nikome ne govori ništa. Moraš da mi veruješ, važno je. Moraš da mi veruješ. Mi smo zdravi, sve ove bolesti su njihovi eksperimenti. Ti, jedina ti, možeš da dođeš do šifara. Obećaj da ćeš, bar pokušati?

• U redu, hoću. Hajdemo sada.

Rajanu sam rekao sve što sam smatrao da treba da zna. Spomenuo sam da se raspitivao za Mariju i da hoće da mu zakažem sastanak sa njom. Nisam spominjao nagodbu, Idu, niti detalje iz mog života. Bio je besan i vidno nervozan.

• Kada je on video Mariju?

• Otkud znate da ju je video?

• Ne postavljaj pitanja! Ja sam jedini koji ima prava da postavlja pitanja! Kada je on video Mariju?

• Onoga dana kada sam postavljao mečeve, ona je ometala signal na kamerama. Snimili su nas na ulazu, jer smo uređaj uključili tek na spartu.

• Koji idiot je poslao Mariju tamo!

• Ona je vodila akciju.

Zatvorio je oči na kratko i udahnuo vazduh. Pokušao je da se smiri, iako mu je pogled i dalje bio pun besa.

• Dobićeš sutra ujutru instrukcije. U 7:30. Sad si slobodan.