Dvadesetprvi nastavak

Sklopio sam oči kad je spustila ruku na moje teme. Čuo sam instrumente i kablove kako cvile iznad moje glave, prateći ritam točkova. U početku nepravilno, a potom sve ujednačenije, zvukovi su se menjali u tonove, a tonovi su se pretapali u reči: „Alahu ekbar“! Video sam rulju koja je, kao na utakmici, podržavajući masakr, skandirala dželatima! Svaki od njih je u jednoj ruci držao nož, a u drugoj pramen kose svoj žrtve. Klečali su na kolenima, vezanih ruku i nogu. U očima im se videlo samo jedno: UŽAS!

U Sarajevo sam došao kad sam već postao pas rata: željan adrenalina, baruta i krvi. Rat je postao naša droga, govorio sam plaćenicima, droga koja nas hrani, ali i ubija. „Hoću sad da vidim šta možete i na šta ste spremni! Sad nema nazad. Nema ni napred, ako se ne izborite za to. Tamo je prljavo, mnogo prljavo. Ne štedite nikoga. Ako vas uhvate, biće mnogo surovi. Njima je nož najbolji prijatelj, utuvite to u glavu, ako hoćete da se vratite živi“ – govorio sam svojim plaćenicima pre dolaska u taj grad.

Ubijao sam. Svi smo ubijali. Zato smo obučavani i zato smo plaćeni. Ni jednog trenutka nisam razmišljao zašto ja to radim i ko mi je dao to Božje pravo. Nisam razmišljao ni o svojoj kazni, kao što sada razmišljam. Sećam se da sam to radio sasvim normalno, kao što vozač vozi autobus, bankar izdaje novac ili kao što majka hrani dete kad zaplače. Ipak, priznajem da to nisam radio jedino zbog novca. Radio sam to i iz zadovoljstva. „Navukao“ sam se na rat i krv. Kada nisam bio na ratištu, bio sam potpuno izgubljen, asocijalan i svestan da ne pripadam ni jednoj zajednici. Mir je bio moj rat, a rat je bilo moje zadovoljstvo. To sam bio ja. Potpuno svoj, jak i velik! Svaki dan je donosio novu borbu i neizvesnost, a to mi je podizalo adrenalin do granica svesti!

Da, to sam bio ja. Ne može svako to da radi, ali ja sam mogao. Ne znam zašto se sada plašim tog monstruma u sebi. Nešto se dogodilo u onoj bolnici-zatvoru. Siguran sam da su me drogirali. I sada mi je sve konfuzno u glavi. Pomalo mi je hladno, mada osećam kako me probija znoj. Neko mi se unosi u lice i zaklanja svetlo. Gde sam? Pomeram prste na rukama. Noge su mi ispružene, ležim. Ne mogu da otvorim oči, ali čujem da me doziva poznati muški glas.

• Gospodine Milton? Gospodine Milton?

• Primio je koktel A4. Spavaće neko vreme – začuo se i ženski glas iznad mene. Mislim da je to Marija.

• Dobro. O čemu je razgovarao sa Drakulićem? Da li je nešto rekao?

• Ne, preuzeli smo ga iz bolnice, zapravo, oteli! Lekovi koje dobija imaju veoma čudnu indikaciju. Mislim da bi bilo bolje da ga vratite na staru kombinaciju lekova.

• Da li su doktori nešto konstatovali?

• Rekli su da nisu imali takav slučaj do sada. Ništa u njegovom organizmu nije kompatibilno od rezultata. Potpuni disbalans! Nisu verovali da je moguće da je takva osoba živa, te su proveravali rezultate nekoloko puta. Okupio se kolegijum doktora kad smo došli.

• Šta ste im rekli?

• Rekla sam da koristi novu, eksperimentalnu terapiju koja pokazuje čudne rezultate, ako se rade uobičajene analize krvi i urina. Bili su veoma sumnjičavi. Onda je pozvao vaš prijatelj Radić i rešili smo problem.

• Dobro. Mislim da ćeš morati da preuzmeš neke njegove aktivnosti. Tražio sam rezultate iz Kanade i... bojim se da on nije sposoban za izvršenje akcije.

• Nešto nije u redu sa lekovima. Ne znam šta se događa. Oduzima mi se cela strana tela. Koristim po dva koktela dnevno.

• Dođavola! Želim da budem sam, sada.

Kada je uzviknuo, prepoznao sam Rajanov glas. Čuo sam kako tipka po mobilnom telefonu. Zvuk je bio tako jasan da sam čuo i zvono sa druge strane, a zatim i ženski glas koji izgovara neko američko prezime.

• Šta ste uradili mojim specijalcima? Oni su potpuno nesposobni! Znate li koliko me sve ovo košta?

• Mogu da funkcionišu uz A4. Milton je dobio pogrešne lekove. Stigla nam je nova laborantkinja, nije znala da je Milton alergičan...

• Idioti! Ne zanima me ko je kriv! Zanima me ko će to da plati? Rekao sam da želim da ih kontrolišem, ali i da mi trebaju sposobni! Obećali ste da će tako i biti! Hoću da prekinete sve terapije i eksperimente.

• Ne možemo sada da prekinemo. Posledice mogu biti pogubne. Vratićemo ga na stare lekove. To je bila greška koja se više neće ponoviti.

• Idioti!

Izašao je iz sobe.