Barselona

Barselona, mediteranska luka i glavni grad Katalonije, jedne od četiri oblasti u Španiji, simbol je tradicije i umetnosti - kubizma i modernizma, ali i monarhije i ratova. Baš iz ovog grada je 1492. godine Kolumbo krenuo prema Indiji, na poznato istorijsko putovanje. Iako nije ni pronašao novi put do zemlje začina, a smatran je i surovim i nehumanim zapovednikom i moreplovacem, Kristofer je ipak, dobio počasno mesto na glavnom trgu u Barseloni, zbog otkrića Kube, Tahita i naravno, Amerike. Njegova statua sa rukom uperenom prema novom kontinentu, nalazi se tik uz samu luku i omiljeno je mesto za sastanke, koliko Katalonaca toliko i stranaca u ovoj zemlji.

Ovaj kosmopolitski grad, atraktivan, živ, stilski upečatljiv, kažu da je jedan od najlepših gradova Evrope. Predivne stare građevine, nekada centri vlasti, obrazovanja i kulture, danas predstavljaju svojevrsne muzeje koji svojom spoljašnjom, ali i unutrašnjom arhitekturom i sada, izazivaju poštovanje i divljenje. Verujem da nigde nećete videti tako čiste, uredne i lepo sređene trgove, kao u Barseloni. Tu je raznobojno rastinje, raznih vrsta i oblika, uredne staze, prelepe fontane koje obasjavaju svetla u svakojakim bojama. Zbog gužve u saobraćaju zabranjeno je zadržavanje na ulici, posebno vozačima autobusa. Većina građana vozi motore, koristi metro ili voz. U centru grada je železnička stanica, a svaki deo grada povezuje metro.

Barselona se, naizgled, može podeliti na četiri dela.
Ramblas - jedan od najpoznatijih delova Barselone sa prelepim balkonima punim raznobojnog cveća i mnogobrojnim radnjama – pravi je raj za šetnju, kupovinu, ali i za džeparoše. „Čuvajte tašne i novčanike“ – čućete obavezno upozorenje svakog turističkog vodiča koji malo bolje poznaje ovaj deo Španije „i ne zalazite duboko u posredne ulice“. Na ovom šetalištu, umetnika i zabavljača nalaze se: trg umetnika, trg cveća i trg ptica - baš kao u pesmi Žaka Prevera.

Najveća ulica u Barseloni je Dijagonala, koju preseca bezbroj malih ulica sa cvećarama i bistroima u kojima se, pored ostalih pića, pretežno vina, služi i prava sangrija - nacionalno piće Katalonije.Legenda kaže, ako se napijete vode sa česme na Ramblasu, sigurno ćete se vratiti u ovaj grad, potpuno drugačiji od svih španskih gradova.
U kvartu Santa Monika, Katalonci provode najveći deo dana. Penzioneri igrajući šah na nekoj od terasa tradicionalnih reastorana ili na okolnim klupama, zaposleni na pauzi za ručak u nekom modernih klubova i barova sa dobrom hranom, a deca, igrajući se u parku. 

Iznad grada je brdo Mon Juice na kome su parlament, pevajuća fontana - svetska atrakcija koja uz poznate melodije menja boju, zatim, velike zelene površine, parkovi, travnjaci. Samo u muzejima u Barseloni mogu se videti kolekcije originalnih dela dva velika slikara i prijatelja - Pabla Pikasa i Salvadorija Dalija. U Dalijevoj kući-muzeju u Figerasu, izloženi su njegovi mnogobrojni izumi, neobični za ono vreme (poput slike - „holograma“), fotografije, automobili i naravno poznata umetnička dela ovog genija, kako je i sam sebe često nazivao. Naravno, ovde možete kupiti knjige, suvenire, postere i druge sistnice koje će vas podsećati na Figeras i Dalija.

Jedan od zaštitnih znakova Barselone, ali i Španije, svakako je arhitektonski jedinstvena crkva Sagrada familia, najpoznatija građevina arhitekte Antonija Gaude. Ova impozantna građevina, koju Španci grade već dva veka, isključivo od donacija, više liči na umetničko, nego na građevinsko delo, baš kao i ostale zgrade čuvenog arhitekte. Sve njegove građevine su potpuno originalne i pomalo bajkolike i zaista, se ne mogu se uporediti ni sa jednom drugom konstrukcijom od gvožđa i betona! Ako možete da zamislite dvorac koji su pravile vile, onada možete da pretpostavite kako izgledaju zgrade, kuće, verande, fontane, pa čak i crkva koje projektovao Antoni Gauda. Dimnjaci su u obliku maski, terase podsećaju na velike školjke, ograde su od tamno kovanog gvozđa, nalik starinskim čipkama.

Špansko selo, prilično udaljeno od centra glavnog grada, čuveno je po fantastičnoj oganizaciji i redu, baš kao što je i bilo u doba Frankove strahovlade, kada je i nastao poznati izraz „kao špansko selo“. Naime, za vreme ovog despota, postojala su stroga pravila koja su svi morali da poštuju. Većina tih pravila se odnosila na uređenje dvorišta, kuća, organizaciju stanovništva, higijenu, itd. U to doba, svako domaćinstvo je moralo da kreči kuću dva puta godišnje, redovno da šišaju travu u svojim dvorištima...Oni koji se nisu pridržavali ovih propisa plaćali su visoke kazne za to. U Španskom selu, danas su na malom prostoru prikazani su trgovi, ulice i kuće Katalonije. Odmah do njih tiskaju se antikvarnice prepune suvenira, predivnih lepeza, tašni, kastanjeta, sablji, pušaka i pištolja.

Iako je Gradska skupština Barselone prva u Španiji glasala za zabranu koride, jer je previše brutalan i surov sport, Barselona je, posle Sevilje i Madrida, grad sa najviše organizovanih borbi bikova. Bikovi su teški oko pola tone, a da bi bili agresivniji, dva dana pre borbe jedu samo so. Pri ulasku u arenu svaki ljubitelj španskog nacionalnog sporta, dobija crveni karanfil i jastuče za sednje. Ako toreador pobedi bika, posetioci bacaju karanfil, a ako promaši, crveno jastuče.

Za sve ljubitelje sporta, ali i za ostale posetioce Barselone, interesantna mesta za razgledanje, predstavljaju i mnogobrojni sportski objekti, poput olimpijskih bazena i stadiona. Svakako, najpoznatiji je No camp, najveći stadion na svetu (za jednu utakmicu kroz 105 ulaza prođe 100 000 posetilaca), koji se našao u „turističkoj“ ponudi agencija. Da su Španci maheri za uzimanje novca i da umeju sve da unovče i od svačega naprave atrakciju, pokazali su i na primeru ovog stadiona. Neko se dosetio da od gomile betona napravi „zlatnu koku“ koja će konstantno donositi novac, a ne samo tokom utakmica. Tako ulaznice za razgledanje i slikanje na stadionu koštaju 5 evra, a kada uđete, šteta je da nešto i ne pazarite: dres sa Ronaldinjovim potpisom na primer? Ili fudbalsku loptu, možda sportsku torbu, ma šta želite: radnje su pune svega i svačega: od kopački do privezaka i postera. Naravno, tu si i pehari, medalje, fotografije i dresovi najboljih španskih fudbalskih reprezentativaca, ali i onih koji su ih proslavili...
Ko želi da oseti pravi duh Španije, energiju i temperament španske krvi, trebalo bi, bar jedno veče da se opusti uz flamenko ili da uživa u viteškim igrama. U zamku, nalik srednjovekovnom, dočekaće vas kralj i kraljica, pokloniće vam krunu i poslužiti večeru (vino, salatu i pile koje izgleda kao podgojeni golub), dok vi uživate u nadmetanju vitezova. Večeru ćete jesti prstima, bez pribora, jer i vitezovi su je tako jeli, zar ne?

Špansko veče uz flamenko je celovečernja predstava u kojoj se i sami lako možete naći na sceni. Nekoliko iskusknih igrača izvodiće predstave ispred vas, u kostimima odgovarajućim za ovu priliku, mameći vas da im se pridružite na, zaigrate nekoliko koraka ili bar, zajedno sa njima, zveckate kastanjetama. Celo veče upotpuniće opojan ukus slatkog vina – sangrije koju ovde služe u neograničenim količinama uz raznobojno „pijano“ voće. I baš kad se opustite i poželite da uslikate svoje najlepše trenutke u Španiji, obavestiće vas, uz osmeh, naravno, da ne smete da koristite foto-aparat niti kameru, jer su oni sve spremili za vas: CD sa fotografijama i video zapisom cele predstave (kako biste im inače, ostavili novac).

Ukoliko vam ovo nije bilo dovoljno, u turističkoj ponudi Barselone su još i botanički park, akva park, kompleksi bioskopa, gradska plaža, dvorci i vile.
Barselonu, grad koji nikada ne spava, možete doživeti u jednom danu, a pamtiti zauvek.
I svaki sledeći put kad se ovde vratite, biće vam kao prvi put...
Jednostavan recept za spremanje sangrije:

U litar crnog stonog vina dodati i 1 dl soka od pomoranžde (može i sok od breskve ili kajsije), malo likera »43« ili votke, šećera po ukusu i na vrh prstiju cimeta. Sitno, na kockice, iseckati 3 - 4 vrste voća (pomorandže, jabuke, banane ili kajsije) dodati u vino i ostaviti da prenoći.
Služiti ohlađeno.

Osim ovoga, postoji još jednostavniji recept: kupite »Sangriju« i dodajte iseckano voće.
Pripremila Danijela Pantić