Mali akcionarski rečnik

Akcije - vlasničke hartije od vrednosti. Vlasnik akcija, u stvari, poseduje deo kapitala preduzeća i po osnovu veličine svog akcijskog udela ostvaruje pravo na:

a) upravljanje,
b) dividendu i
c) likvidacioni ostatak.

Svaka akcija sastoji se iz dva dela: plašta, koji sadrži osnovne podatke o samoj akciji (vrsta, naziv i sedište emitenta, iznos na koji glasi, broj akcija i ukupan obim emisije, prava iz akcije) i kupona, koji sadrži osnovne podatke o isplati dividende. Mogu biti obične (redovne) akcije, koje svojim vlasnicima daju pravo na dividendu, pravo glasa na skupštini akcionara i pravo da, u slučaju likvidacije ili bankrotstva akcionarskog društva, raspodele preostalu imovinu nakon izmirenja obaveza akcionarskog društva i izvršene isplate vlasnicima prioritetnih akcija, odnosno prioritetne (povlašćene, preferencijalne) akcije, koje svojim vlasnicima daju prioritet u isplati dividende u odnosu na obične akcionare.
Akcije se dele:

1) s obzirom na vreme kada se izdaju, na :
a) privremene (obično se izdaju prilikom osnivanja društva, i traju sve dok imalac takve akcije ne uplati u potpunosti određenu svotu na ime svog udela u društvu, nakon čega se privremene akcije povlače i zamenjuju se stalnim) i
b) stalne;

2) s obzirom na sadržinu prava koje daju imaocima, na:
a) obične (imaoci ovih akcija uživaju prava koja su statutom predviđena za sve učesnike društva) i
b) prioritetne (imaoci ovih akcija imaju izvesne privilegije u odnosu na ostale učesnike; obično imaju pravo na veću dividendu, pravo da prvenstveno oni budu birani u organe upravljanja društva i sl.; izdaju se najčešće prilikom povećavanja osnovnog kapitala društva, a obično su namenjene novim akcionarima).

Akcije se međusobno razlikuju i po broju glasova koji pripadaju imaocima prilikom donošenja odluka u organima društva. Sa stanovišta vlasničkog rizika, akcije su rizičniji finansijski instrument od obveznica, jer akcionarsko društvo prvo mora da isplati kamate na izdate obveznice, pa tek onda da raspodeljuje dividende. Međutim u uslovima inflacije akcije su manje rizični finansijski instrumenti. Akcije imaju varijabilnu dividendu koja zavisi od visine dobiti preduzeća.

Akcije mogu biti osnivačke i nove; nove akcije se emituju radi povećanja kapitala akcionarskog društva. Jednom izdate akcije nikada se ne povlače sa sekundarnog tržišta akcija tako da je obim novih deonica relativno mali u odnosu na njihov ukupan iznos.

Akcionar – fizičko ili pravno lice vlasnik jedne ili više akcija u akcionarskom društvu.

Akcije sa pravom glasa - jedno od osnovnih prava koje vlasnici akcija imaju je pravo glasa na Skupštini akcionara.

Akcijski fond - Akcijski fond se bavi prodajom manjinskog paketa akcija. Metodi prodaje su:
1) preko berzanskih posrednika na berzi (najzastupljeniji metod),
2) javnom ponudom (portfelj akcija prodaje investiciona banka) i
3) putem tendera.

Akcijski fond je dužan da akcije koje su mu prenete proda najkasnije u roku od šest godina od dana stupanja na snagu zakona kojim se uređuje privatizacija.

Akcijski kapital – ukupan iznos kapitala obezbeđen emisijom i plasmanom akcija kao hartija od vrednosti vlasničkog karaktera. Vlasništvo je akcionarskog društva i čine ga osnivački (akcijski) kapital i kapital sadržan u svim rezervama. Raščlanjen je u akcije, i predstavlja zbir nominalnih vrednosti svih akcija. Formira se emisijom i uplatom akcija u novcu, stvarima ili pravima.

Postoje dva načina za formiranje akcijskog kapitala:
1) ukupna osnovna glavica utvrđena u statutu akcionarskog društva upisuje se do osnivanja društva - režim fiksnog akcijskog kapitala, o čijem povećanju ili smanjenju odlučuje skupština akcionarskog društva;
2) režim ovlašćenog kapitala – po kome se dopušta da se akcije izdaju povremeno, a odluku o tome donosi uprava društva.

Akcijski kapital je osnovni izvor finansiranja akcionarskog društva. To je permanentni kapital preduzeća koji se može menjati povećanjem (dokapitalizacijom) ili, što je ređe, smanjivanjem. Vrednost mu je određena nominalnom vrednošću autorizovanih i prodatih akcija, a visina mu se utvrđuje u statutu pri osnivanju akcionarskog društva. Tako pribavljen, akcijski kaptal ne predstavlja vlasništvo preduzeća kao entiteta, već njegovih eksternih suvlasnika. Iskazuje se u pasivi bilansa društva – za svaku vrstu akcija odvojeno: broj povlašćenih akcija, broj plasiranih akcija i njihova nominalna vrednost.

Akcionarsko društvo (skr. AD ili DD - deoničarsko društvo) - nastaje udruživanjem kapitala više lica - osnivača, a na osnovu kupljenih akcija. AD se osniva ugovorom o osnivanju, a ako ga osniva jedan član odlukom o osnivanju. Ugovor o osnivanju je formalizovan akt i mora se sačiniti u pismenom obliku, potpisati i overiti. Akcionarsko društvo je trgovačko društvo sa osnovnim kapitalom podeljenim na izvestan broj akcija sa jednakim iznosima. Akcionarsko društvo je pravno lice koje odgovara za svoje obaveze isključivo svojom imovinom.

Osnovni organi AD su:
a.skupština akcionara (organ vlasnika),
b.upravni odbor (organ upravljanja),
c.direktor (poslovodni organ),
d.nadzorni odbor (organ kontrole).

Statutom preduzeća može se utvrditi da se u preduzeću bira i izvršni odbor direktora. Mandat ili vreme izbora pojedinca na određenu funkciju može biti različito u zavisnosti od funkcije preduzeća. Rok ne može biti duži od 5 godina a mogućnost ponovnog izbora nije ograničena, što je dobro jer ponovni izbor treba vezati za uspeh u vremenu trajanja prethodnog mandata.

U pogledu osnivanja, AD mogu biti:
1) sukcesivna, koja nastaju tako što osnivači preuzmu samo deo akcija, a ostatak prve emisije ili javno plasiraju na tržištu, ili postepeno uvode na tržište kapitala.
2) simultana, kada osnivači preuzmu sve akcije prve, osnivačke emisije. To znači i da su budući vlasnici novih serija akcija u nepovoljnijem položaju, jer je u rukama osnivača čitava poslovna politika i uprava AD. Akcije se kod simultanog nastanka AD obezbeđuju privatnim plasiranjem.

Akcije na donosioca – akcije čiji se vlasnik (imalac) smatra nepoznatim i neodređenim akcionarem (imalac nije poimenično naveden). U slogu akcije mora biti naznačeno da njen donosilac ima sva prava predviđena odlukom o izdavanju akcija i statutom akcionarskog društva. Vlasnik ove akcije može da zahteva isplatu objavljene dividende, kao i ostvarivanje svih drugih prava koja proističu iz vlasništva nad tom klasom akcija. Prenose se bez ograničenja – prostom predajom iz ruke u ruku, za šta je potreban samo običan dogovor, te su zbog toga veoma pogodne za trgovinu. Pretpostavlja se da su imaoci ovih akcija njihovi zakonski vlasnici, dok se ne dokaže suprotno. Razlikuju se prema serijskom i kontrolnom broju. Ako akcionarsko društvo izdaje više serija akcija na donosioca, onda se one mogu razlikovati i prema broju serije, ali i po nominalnom iznosu na koji glase.

Akcije na ime – izdaju se na ime njihovog vlasnika (imaoca) i u njima je navedeno ime ili firma, mesto stanovanja i zanimanje vlasnika. Ti podaci se moraju uneti u knjigu akcionara akcionarskog društva (akcionarsku knjigu). Osnivačke akcije se najčešće izdaju kao akcije na ime, ali nije obavezno. Akcije na ime mogu glasiti samo na jedno lice, pravno ili fizičko, kada pravo koje je u toj akciji zagarantovano može ostvariti samo lice koje je u njoj naznačeno, tj. upisano u knjigu akcionara, ili njegov pravni naslednik. Mogu se prenostiti pismenom izjavom na samoj ispravi, kao i predajom akcije. Statut akcionarskog društva može predvideti prenos takve akcije samo uz njegovu saglasnost. Tada je reč o tzv. vinkuliranoj akciji na ime, koja je, prema zakonskoj regulativi, hartija od vrednosti po naredbi. Karakteristika tih akcija je da je njihov promet otežan.

Aukcija - trgovanje na berzi

Berza - organizovano finansijsko tržište na kome ovlašćeni berzanski posrednici trguju određenim, standardizovanim tržišnim materijalom, po unapred poznatim pravilima, a sve propraćeno standardizovanom dokumentacijom.

Berzanski posrednik - pravna lica i ovlašćene banke osnovana po posebnom Zakonu za poslove trgovanja hartijama od vrednosti na organizovanom finansijskom tržištu-berzi.

Broker - posrednik u trgovanju hartijama od vrednosti u svoje ime, za račun klijenta (komisionar) ili u ime i za račun klijenta (zastupnik).

Depo račun – hartija od vrednosti se ne štampa (ne postoji fizički), nego se njihovo posedovanje vodi u knjizi akcionara. Pošto jedna osoba može da poseduje veći broj akcija, a na prodaju želi da ponudi samo deo tog vlasništva, ta osoba kod banke otvara depo račun na koji se “prenosi” onaj broj hartija od vrednosti kojima želi da trguje.

Diler - trgovac hartijama od vrednosti koji istupa u svoje ime i za svoj račun (principal). Zaradu ostvaruje razlikom u ceni hartije (kupovna cena - prodajna cena), snoseći eventualni rizik gubitka. Diler može istupati i kao komisionar i zastupnik.

Dividenda – prihod koji ostvaruju vlasnici običnih (akcija sa pravom glasa) i preferencijalnih akcija (akcija bez brava glasa), koje ostaje akcionarskom društvu posle izmirenja obaveza. Kod običnih akcija, vrednost dividende zavisi od poslovanja akcionarskog društva: ako je akcionarsko društvo u dobitku dividenda raste, a ako je u gubitku, dividenda opada ili se ne isplaćuje. Akcionarsko društvo koje emituje obične akcije nema zakonsku obavezu da isplaćuje dividendu. U slučaju preferencijalnih akcija, isplata dividendi je obavezna, i to u fiksnom iznosu.

Dividenda po akciji - dobit preduzeća generisana u prethodnom periodu, koja se deli akcionarima srazmerno broju akcija.

Emitent - pravno lice koje izdaje (emituje) hartije od vrednosti, čijom prodajom prikuplja nedostajuća novčana sredstva.

Hartije od vrednosti – mogu biti obligaciono pravne, stvarnopravne (robne) i korporacione. Obligaciono pravne (obveznice, dužničke hartije od vrednosti) daju svom imaocu pravo da zahteva od lica naznačenog u hartiji (dužnika) isplatu novčanih sredstava. Stvarnopravne (robne) označavaju svog imoca kao titulara stvarnog prava svojine na robi. Korporacione hartije (akcije, vlasničke hartije od vrednosti) predstavljaju isprave o vlasništvu na delu kapitala.

Investitor - svaki kupac hartija od vrednosti, pravno ili fizičko lice.

Institucionalni investitor - pravna lica čija je osnovna delatnost finansiranje investicija na pr. investicione banke, fondovi, osiguravajuća društva i sl. Navedeni investitori finansiranje projekata obavljaju kupovinom akcija na primarnom tržištu, a potom ih preprodaju na berzi, kako bi novac uložili u druge projekte.

Kliring i saldiranje - radnje koje se u Centralnom registru hartija od vrednosti, posebnoj specijalizovanoj instituciji, obavljaju nakon realizacije naloga kupovine i prodaje. Ove radnje odnose se na međusobno poravnjavanje obaveza i potraživanja, kao i prenos prodatih hartija sa starog na novog vlasnika i istovremeno prenos novca sa računa kupca na račun bivšeg vlasnika hartije.

Kurs akcije i kursna lista - kurs akcije je cena akcije postignuta u trgovanju, a lista koja objavljuje cene akcija svih preduzeća kojima se trguje na berzi naziva se kursna lista.

Konvertibilne akcije - mada se ove akcije još ne koriste na domaćem tržištu kapitala, one predstavljaju još jedan od poznatih oblika finansiranja preduzeća. Naziv su dobile po karakteristici da se po odluci investitora mogu konvertovati u obične akcije koje sadrže pravo na upravljanje, dividendu i likvidacioni ostatak. Konvertibilne akcije obezbeđuju veću sigurnost investitoru, kao i višu dividendu, ali, slično prioritetnim, ne omogućavaju upravljanje. Cena konvertibilnih akcija obično je nesto viša od cene običnih akcija istog preduzeća i ima sličan trend promene.

Kupoprodaja akcija - vrši se na tržištu kapitala:

1. na primarnom tržištu kapitala obavlja se plasman nove emisije akcija; učesnici na ovom tržištu su akcionarska društva koja izdaju novu emisiju akcija i finansijski posrednici (najčešće su to banke - investicione i poslovne);

2. na sekundarnom tržištu se kupuju i prodaju već izdate akcije; osnovni finansijski posrednici su brokeri i dileri;

3. na trećim tržištima posluju brokerske firme koje ne žele da plaćaju proviziju regularnim berzama; ova tržišta nisu javna čine ih grupe preduzeća koja su manje više međusobno nezavisna.

Nalog za trgovanje - nalozi koje klijent kupac i klijent prodavac daju svojim brokerima za izvršenje kupovine, odnosno prodaje konkretne hartije od vrednosti.

Obveznice - dužničke hartije od vrednosti, koje vlasniku garantuju isplatu kamate po unapred utvrdjenom redosledu, u odredjenom periodu vremena.

Obračunska vrednost akcije - vrednost akcije koja se utvrđuje tako što se ukupna aktiva umanjuje za iznos gubitka iznad visine kapitala i iznos dugoročnih rezervisanja i obaveza, te se deli ukupnim brojem akcija izdavaoca.

Portfolio- skup raznih hartija od vrednosti kojim raspolaže jedno lice.

Portfolio menadžer - stručno ovlašćeno lice (pravno ili fizičko) koje upravlja hartijama od vrednosti jednog ili više lica.

Prioritetne akcije - prepoznaju se po tome da sa sobom ne nose pravo glasa na Skupštini akcionara. Kao i obične akcije, one predstavljaju deo kapitala preduzeća, ali ne pružaju mogućnost učešća u donošenju odluka koje su u nadležnosti Skupštine akcionara. Preduzeća prioritetne akcije obično emituju kada žele da obezbede dodatna sredstva za finansiranje proizvodnje, ali nisu spremna da obezbede drugim akcionarima učešće u odlučivanju. S druge strane, da bi se investitori motivisali da ulažu u prioritetne akcije i bez prava na upravljanje, ove akcije imaju prioritet prilikom isplate dividende i eventualno likvidacionog ostatka, kao i ponekad, fiksni, garantovani iznos dividende.

Primarno tržište - prva prodaja emitovanih hartija od vrednosti, tj. investitor direktno kupuje hartije od emitenta i plaća je emitentu.

Sekundarno tržiste - svaka naredna prodaja hartije od vrednosti (preprodaja), posle primarne trgovine.

Tržišna vrednost akcije - vrednost akcije po kojoj se akcija kupuje/prodaje. Obrazuje se na bazi ponude i tražnje na tržištu.

Tržišni materijal - zbirni naziv za materijal kojim se trguje - hartije od vrednosti, devize, roba (mada se trgovina robom poslednjih godina obavlja izvedenim hartijama od vrednosti).