A opet ako iskreno pogledamo sebi u oci, videcemo x situacija gde smo i sami takvi. To je izgleda deo naseg mentaliteta. I na to, nazalost, nisu imuni ni ljudi u vlasti, ni u crkvi, ni na poslu, ni u komsiluku, a sve cesce ni u porodici. Umesto da se iscudjavamo drugima, potrudimo se da u nekoj sledecoj prilici, sami promenimo svoje ponasanje. Mozda to izgleda kao kap u moru, ali i more je sacinjeno samo od mnogo kapi vode.

A sta ste onda hteli da kazete sa ovim: “Jovanu i Ciniku zavidim na slepoj veri, makar to bilo i u izhabano jevanđele regresivnog mišljenja.”?

Meni ovo ipak lici na govor podnistavanja… Jevadjelje, siguran sam da zbog Vaseg obrazovanja i licne kulture to znate, ima jedinstveno znacenje: SIRENJE RADOSNE VESTI, i to direktno u vezi sa Hriscanskom verom. Ukoliko kazete da je Jevandjelje izhabano i vezano za regresivno misljenje, vi nipodastavate ono u sta veruju milioni ljudi, a prozivanjem nas dvojice, etiketiranjem da slepo verujemo u nesto izhabano i regresivno radite to i veoma licno.

Voleo bih ipak da cujem Vase objasnjenje.

Elem da se vratim na odgovor Vama. Nisam primetio da negujete memoriju po pitanju Slovenaca jer im se divite zbog onoga gde su sada, a ZABORAVLJATE (dakle ni reci o negovanju memorije) KAKO SU POSTIGLI to sto su postigli. To je poenta. Kikindski vodovod ovde nije bio tema, niti ga je bilo ko pomenuo pre Vas. No ako vec pominjete otete stvari, valja spoznati istinu da su upravo ti Slovenci kojima se divite OTELI puno toga od nas. Imali su kljucne ljude u SFRJ koji su diktirali sta se i kako radilo u drzavi. Nebi me cudilo da je nesto od tog kukuruza koji je otet iz Vase kotarke zavrsio u Sloveniji (za otetu stoku iz Vojvodine tih godina znam da jeste).

Isto kao i Cinik, moram da Vas pitam, sta ste ovim hteli da kazete: “Jovanu i Ciniku zavidim na slepoj veri, makar to bilo i u izhabano jevanđele regresivnog mišljenja.”?

Dragi Jovane, prvo, ja imam dugu memoriju, dobre tri generacije unazad, što dodato na moje godine pokriva lep vremenski period. Drugo, dopada mi se da tu memoriju negujem.
Ispričaću vam deo istorije iz prve ruke: Moj otac je bio jedan od osnivača Kikindskog Vodovoda, nastalog kao privatno akcionarsko društvo. Uložio je svoj kapital u akcije novoosnovanog preduzeća koje je izgradilo vodovod. Komunisti su preduzeće konfiskovali, dakle oteli, bez naknade.
Par meseci pre mog rođenja konfiskovana nam je i druga imovina, čak i kukuruz iz male kotarke, koji je služio da othrani par svinja (Uzput, jedan komšija je usrdno ukazao na kukuruz u kotarci). Moj otac se odupro otimačini i završio kao neprijatelj naroda u Kikindskoj Kuriji. Šest meseci zbog pruženog otpora. Kao tek rođenu bebu poneli su me u Kuriju da me otac vidi.
Mnogo toga što vi svakodnevno oko sebe gledate je plod otimačine. Počevši od vodovodnog tornja u Kikindi.

Učinili biste mi uslugu, a moguće je da bi to bila usluga i nekim drugim posetiocima, da malo objasnite šta podrazumevate pod pojmom “izhabano jevanđele regresivnog mišljenja”.

A što se vica tiče - to je samo prva trećina. No, nije mi do viceva.

Vasi kriterijumi po kojima merite uspeh Slovenije su veoma subjektivni. Licno sam upoznao nekoliko porodica iz Slovenije i odrzavam kontakte sa njima. Ukratko, njihova prica je bitno drugacija od onoga sto vi pricate. DOduse ruze ne cvetaju u Italiji, ali to samo upucuje na jednu drugu pricu, na pricu o tome kako se samo u EU zivi odlicno, i da bez toga nema zivota. O tome svedoce i nekoliko mojih poznanika iz Spanije, Nemace i Francuske… Dakle iz licnog iskustva vidim da je to ipak veeeeeeeeeeeeliko preterivanje.

Surova i tužna istina; mislim - drago mi je za Slovence, nego je ta činjenica tužna iz našeg ugla, jer smo pedesetak godina bili slovenačka kolonija.

Ne treba zaboraviti da je Zagorac upravo Slovencima dao najveći prostor da eksperimentišu sa ekonomijom (Kidrič) i ideologijom (Kardelj) po Jugoslaviji. Tačno da ljubitelji teorija zavere pomisle kako je to bilo smišljeno da nas zatuče na duge staze. Ali, da ne dižem prašinu bez argumenata; dovoljno je što su neki od nas preživeli ono školstvo (*nikad* nisam pao stručni ispit na fakultetu - dok sam onaj jebeni “društevno-politički sistem” polagao triput, najzad zabeleživši jedinu šesticu u indeksu u toku studiranja; odbrana I dvaput, odbrana II dvaput, i to je kompletna istorija mojih padanja na ispitima).

Smišljeno ili ne, Slovenija je postala različita već neposredno posle 1945. godine. Šta mislite: da li je iko ikada stočarima u Štajerskoj oduzeo ma i jedno tele ili prase? Jednom mom komšiji su oduzeli sedam od osam krava zatečenih u štali, objašnjavajući da je to dovoljno za sedam čeljadi u kući i uredno dajući priznanicu sa kojom praunuk tog nesrećnika ni dan danas ne zna šta da radi. Najveća groteska je što je taj isti jadnik, po radnom nalogu kombinata u kome je morao da se zaposli nakon oduzimanja stoke i plodne zemlje, često pratio železničke tovare kukuruza iz Kikinde u Sloveniju, gledajući kako tamo izgleda život. Kad je pitao jednog “kolegu” kako to da i dalje ima petnaest krava u štali, ama kako to da mu ih niko nije oduzeo, iako ima samo petoro ukućana, Slovenac ga je začuđeno pitao: “a ko to meni da oduzima moje?”…

I da sad ne navodimo banalne primere, poput Fruktalovih sokova od bresaka iz Strumice i “slovenačkih” vina od grožđa iz Džervina, dok su smederevski vinogradi propadali pod prašinom iz železare… Fakat je da su mnoge najbogatije evropske zemlje generisale svoje bogatstvo kao kolonijalne sile. U vreme kad su Velika Britanija, Holandija, Francuska, … počele da gube svoje kolonije tokom gradnje novog svetskog poretka, Slovenija je tek jačala kao faktička kolonijalna sila unutar komunističke Jugoslavije. Ono bogatstvo i lepotu koju sam video tokom jednog davnog boravka u Logarskoj dolini sreo sam samo još u Švarcvaldu i u Holandiji (znam da ima i drugih takvih mesta, ali ih nisam pohodio).

Nije čudno za Sloveniju. Da je ikada postojala praksa “ko meni da uzme moje” u Vojvodini, i ovde bi bilo drugačije. Veoma drugačije. Ali, sudba kleta, što reče gos’n Latinović.

Doduše, kad se setim priče svog rođaka, uspešnog preduzetnika iz Ljubljane, o načinu oporezivanja dobiti u predvečerje ulaska u EU, izgleda mi da tamo baš i ne cvetaju ruže. Zapravo, baš naprotiv: svuda cvetaju ruže. O trošku poreskih obveznika.

Neka su živi i zdravi.

Sto se tice Vasih pitanja, to je veoma kompleksna tematika. Srbija je bila u polozaju u kom je bila, zahvaljujuci sto je godinama citav ovaj scenario pripreman. Sposobni srpski politicari su ubijani, ili sklanjani sa scene (verujem da se i sami secate kako, jer ste Vi ziveli u tom vremenu), kako bi se sa udvoricama i nesposobnjakovicima moglo lako. Rezultat toga smo videli pocetkom devedesetih. Slobodan je bio prvi koji je odavao utisak snaznog politicara koji bi nesto mogao da promeni, i zato ga je narod u pocetku voleo. Dakle sa jedne strane imali ste republike sa pripremljenom podrskom, scenarijom, finansijama i definisanim nacionalnim interesima i sa druge Srbiju koja je tek pocela da se osvescuje. Nazalost tada su u celu pricu uleteli mafijasi (preko politike) sa svih strana i na kraju su oni jedini koji su se dobro okoristili o ove ratove (to vazi za sve republike)… Kao sto rekoh veoma kompleksna tema.

No mozda bi ipak bilo bolje da se vratimo na temu…

Elem da ne odlutamo previse od teme, meni se zaista ne svidja neko kolektivno zigosanje bilo kog naroda, a pogotovo sopstvenog. Da je neki novinar ovo napisao u Hrvatskoj nebi se bas lepo proveo. No u Srbiji je sve moguce, pa tako da i da se velicaju oni koji pljuju sopstveni narod. To me iskreno nervira i razocarava.

No da se jos nesto razumemo, ja nisam za zataskavanje i guranje stvari pod tepih. Covek mora da sagleda svoje mane i da radi na ispravljanju istih. Barem ja tako mislim. A opet kolektivno spocitavanje mana je samo mlacenje prazne slame. Sta hocu da kazem, pa nedavno sam bio na jednom kulturnom dogadjaju gde su u uglu prostorije bili postavljeni kolaci i kafa, pripremljeni za koktel posle izvodjackog dela programa. Kada je nekoliko ljudi usred programa ustalo i otislo da uzme kolace, vecina se pobunila i cule su se razne reci. No kako je program odmicao sve vise ih je sledilo taj los i nekulturan primer zasicavanja sopstvene prozdrljivosti usred programa, smetanja drugim gledaocima i nepostovanja prema izvodjacima. Samo nekoliko ljudi je dosledno ostalo mirno da sedi do kraja programa, i to su po pravilu bili oni ljudi koji se nisu bunili. Ove bundzije su samo pokazali da znaju glasno da pricaju, ali na delima su bili isto kao i oni koji su prvi bezobzirno unistili dogadjaj. Pustimo se price o kolektivnim odgovornostima i osobinama. Radimo na sebi!

Od nas i naše pameti su pobegli Slovenci, Hrvati, Makedonci, Crnogorci, Kosovski albanci, ali izgleda da još nismo stigli do dna. Mnogo srba, mnogo više od vas Jovane, i vaše stotine, nekritički razmišlja i spremno je
da zatre u začeću slabašne tračke svitanja i da nas vrati u noć deoba.Sledeći put od nas samih.

U svakom slucaju, eto nam izbora, pa cemo videti sta ce i kako biti dalje. Ja licno ne ocekujem nikakve revolucionarne promene. Ko god da dodje nece moci preko noci sve da uradi i promeni. A ono sto svako od nas moze je da menja sebe na bolje. Kada bi se svi samo iznutra promenuli, promenila bi nam se i cela drzava, bez da je mi nesto menjamo.

- zloca - pa Jovane, zar nisi hteo da budes zloca kada si u svoju argumentaciju protiv mojih stavova uveo kategoriju - “pobegli iz zemlje”…ili tacnije “pobegulje” u zenskom rodu..istenem…

pa jel’ ti stvarno mislis da je nekoliko miliona ljudi koji je emigriralo iz Srbija tj. Jugoslavije u zadnjih sto godina “pobeglo”? ..zar ne dopustas mogucnost da “osim “kukavicluka”, kako ti kazes (kad smo vec kod uvreda), postoji jos sijaset razloga koji motivisu ljude da promene drzavu, npr: prosirenje vidika, strucno usavrsavanja, obezbedjivanje bolje buducnosti za sopstvenu decu, i ko zna sta jos…naravno, da ne mislis…
jasno je da je svrha tvog podbadanja (necu reci vredjanja, jer ne vidim to tako strogo kao ti) da malo dirnes u tanke zice, tj. malo da budes zloca..ajd’, priznaj necemo ti nista…mislim, nas nekoliko miliona gresnika koji smo emigrirali iz zemlje nam matice…

- gresnik - vidis Jovane da i ja, kao ateista, priznajem da sam gresan, kao sto su svi ljudi gresnici, vec zbog biblijskog Adama, koji je zgresio i ceo ljudski rod zauvek strpao u negativce..nadam se da te taj pravoslavni, samokriticki imperativ ne vredja…

i, gde si jos mogao da “prepoznas” uvredu!?

a, da…

- mali radikal iz naseg sokaka..ja ovde sokak Jovane upotrebljavam u jednom pastoralnom znacenju, onako od milja…mislim, na nas mali, tihi, provincijski grad
u cijim smo sokacima i ja i ti krali komsijske jos nezrele jabuke i ringlote…ako te moja definicija tvojih stavova kao “radikalskih” vredja onda je to lose pre svega za radikale i njihov imidz…zasto je uvreda nazvati nekog radikalom?…sve politicke opcije su legitimne i Zakonom o strankama i Ustavom prihvacene, zar ne…ne znam zasto je uvreda biti radikal?

- sto se tice onog “nisam za linc…ali”

posto vidim da imas prefinjen osecaj za srpski pravopis, cudi me da nisi primetio da sam ja, citirajuci te, izmedju “ali” i prve izjave stavio tri tacke i time ukazao da postoji jos nesto izmedju toga sto si rekao..dobro, drago,mi je da sam se tu prevario i da ti eksplicitno nisi za linc onih koji drugacije misle…
njih dakle treba samo malo podbosti sitnoim pakostima tipa:

- muka mi je od kvazi-intelektualaca…
- nabedjenih naprednjaka
- dici rep na krsta (sic)
- kukavicko povlacenje
- pobegulje (ovo mi je omiljeno)

i sad Jovane da sam ja tako osetljiv na pakosne reci kao ti, mogao sam ja tebe da optuzim za uvreda, ali nisam…samo sam te zbog tvojih pokusaja da budes zloban nazvao gresnikom i zbog tvojih konzervativnih politickih stavova svrstao u radikale i posumnjao da mrzis sve sto mrze radikali..izmedju ostalog, ocigledano je da “nemas simpatije za one koji su otisli iz zemlje”, kako to jednom rece “Seselj u fraku” tj. odlazeci Premijer…

sto se tice tvoji “ratnih zasluga” i ucestvovanja na protestima i demonstracijama, kad me vec vuces za jezik, zao mi je sto nisam mogao da ti se pridruzim od jeseni 96-te naovamo i tako nastavim kontinuitet sopstvenog angazovanja na demonstracijama u Beogradu, pocevsi od prvih u junu 1990. pa bukvalno svih opozicionih Milosevicu do jeseni 1996., al’ ne sumnjam da si ti to dobro odradio za nas obojicu…

no, srecom bilo je i drugih nacina da i ja doprinesem demokratizaciji Srbije, ako bas hoces mogu da ti, kad se jednom u evropskoj Srbiji sretnemo, uz kafu pokazem moje clanke iz “nazapadnijih srpskih novina” i jos nekih…
a bilo je i ovde demonstracija, Jovane..i protiv Milosevica i protiv NATO-a..evo, bas pre dve meseca, protiv ocepljenja Kosova..veruj mi, bio sam na njima…mislim, kad ne mogu na Trg republike onda daj sta das…

ostaj mi u zdravlju

OK…a sad - Matori Cinik:

“tri minuta zivog razgovora”
“da naglasi kako je dosao sa kandaskim pasosom”

vau..pa, znaci mi smo Matori Cinice toliko intimni da smo se u zivom razgovoru i mog kanadskog pasosa dotakli…pa, dobro majku mu, kad smo toliko intimni, predstavi se svojim pravim imenom, pa da probam i tog “inkriminisanog slucaja” da se setim…

znam samo da, intimni prijatelju kome ni imena ne znam,
kad god pomenem da sam kuci dosao sa stranim pasosom ja to uvek kazem sa melanholijom, tugom,a nekad i sa besom,
kao sto je npr. bio slucaj jednog toplog septembra 2002.na surcinskoj carini, kad je polupismeni carinik kad sam mu pokazao srpski pasos hteo da mi naplati carinu, kao da se vracam iz sopinga iz Trsta, a ne kuci posle sest godina…

kazes, Matori Cinice (ma znam da imas neko lepse ime),
da te stavovi kanadskih drzavljana ne interesuju…znaci, ja sam za tebe Kanadjanin?

e, da si ovako nesto pakosno rek’o Jovanu, video bi sta sta bi te strefilo…

samo da te ispravim, ja sam drzavljanin Republike Srbije
koji, sticajem okolnosti, ima i kanadsko drzavljanstvo, pa samim tim i kanadski pasos…shodno tome imam vazecu licnu kartu i stalni boravak na jednoj adresu u Drugom frtalju…u nedelju, prijatelju, necu postici da dodjem u Drugu mesnu zajednicu da glasam, posto ona bas i nije toliko “globalna” k’o sto ti kazes, ali sreca, pa ovde postoji srpski konzulat u kome cemo svi mi gradjanini Republike Srbije i po Ustavu iste, punopravni glasaci, dati svoj doprinos evropskoj buducnosti Srbije… i tvoje i moje…

zamisli, zbog toga cu propustiti i polufinale play off-a u hokeju, sto samo dokazuje da sam ja Kandjanin samo na papiru, a ne u dusi…
u dusi, sam jos uvek gresni Sorab, koji strepi za buducnost svoje bliske rodbine, prijatelja i uopste svih ljudi dobre volje koje se gradjanima republike Srbije daju nazvati…

nadam se da te ovo nece iznervirati, kao sto je to bio taj i slucaj sa pominjanjem mog kanadskog pasosa..i nemoj da budes cinik..to je ono najgore sto moze da se desi coveku…

nece biti predavanja o tome kako je “uzbudljivo” prelaziti bilo koju granicu sa srpskim pasosem..to znas i sam, ako si skoro putovao

da, umalo zaboravih…”blazirani ton”

ajd’ da vidimo sta kaze Vujaklija:

blaziranost - otupelost, neosetljivost, prezivelost…

pa, gde si to “otupelost i neosteljivist” video u mojim
“strastvenim” blogovima, gresni, matori cinice…
sto bi rek’o, moj zastitnik, Sv. Svrljipije - ajd, ponovo na citanje…

i obecavam ti da cu na jesen u Srbiju doci srpskim pasosem za koji mi, nadam se, nece trebati viza za bilo koji belosvetski aerodrom na koji sletim u toku mog prijatnog dvadesetcetvorocasonvnog puta iz Vankuvera…

slazem se s tobom Svrljipije..vise zrelosti..narocito u nedelju…

uostalom, i Sekspir jednom rece:
“Biti zreo, to je sve”

To je nekako kao kad odgajas svoje dete. Mozes da ga volis do besvesti, a opet ako si dovoljno mudar, sagledaces svoje dete realno, i neces ga stavljati u zvezdi i onda kada ono gresi, vec ces mu reci, probati da mu pomognes da se ispravi. Tako gledam na moju decu, tako gledam na moju zemlju, na moje prijatelje, na sve. Nisam izdajnik, a nisam ni cetnik, ni nacionalista, ni liberal. Ja samo volim svoju Srbiju i zelim da svi zajedno radimo na njenom boljitku. I mada se ne govori diretkno ovde, opet se i preko ovih nasih diskusija na neki nacin govori o izborima. Ne mislim da ce Srbija stati ni ako pobede radikali, niti da ce sve procvetati ako pobedi demokratska stranka. Uzasava me retorika pred ove izbore. Najradije ne bih glasao nizakog, jer svi pozivaju na svadju. Moze nam biti bolje samo ako svi zajedno radimo na tome da nam bude bolje. To je kao kad nekoliko ljudi vuku jedan velik teret, ako vuku svi zajedno krecu se puno brze. Ako neko koci i opstruise, ne usporava on samo one druge, vec i samog sebe.

Milose, zar nisi naucio do sada u zivotu da su generalizacije veoma klizav teren? Ja sam Srbin, ali ne razmisljam ni najedan od gore pomenutih nacina. I znam barem jos njih 100 Srba koje ne mozes pronaci u tvom tekstu! Sta si ti u stvari hteo da kazes? Jesi li mozda u tekstu posao od sebe, pa to polepio etikete svim Srbima? U cemu je poenta?

Da se razumemo, sasvim je uredu da svi mi suceljavamo misljenja, i tako uvek ponesto naucimo ponesto jedni o drugima, cak i kada smo na krajnostima istog spektra.

Ono sto nam je zaista zajednicka osobina, je ostrascenost u reakcijama (tu, cesto ubrajam i sebe) i taj konstantni konfrontacioni karakter, koji nas stalno uvaljuje u stare i pravi nove probleme. Ono sto “matori cinik” kaze o Spasi je za mene novina, jer je on covek iz unutrasnjeg kruga ocigledno. I uredu…ajde da pretpostavim da je sve receno, subjektivni utisak pojedinca, i da je samim tim tacno u okvirima autorove percepcije, ali ono sto zelim da dodam, je da se sa jedne strane slazem, da niko od Srba, otisavsi iz svoje zemlje u dugu, nema moralno pravo da ‘popuje’a jos manje diktira arsine opstedrustvenih vrednosti i nacine za ostvarivanje samoaktualizacije bilo koje grupe iz svoje maticne zemlje. To mislim, jednostavno, zato sto smo se mi sami, deklarativno izjasnili o svojim zivotnim stavovima naspram onoga odakle smo dosli, i za ono sto je pred nama- samim cinom odlaska. ja licno mislim da je odgovoran i zreo cin to priznati sebi, i na neki nacin, razresiti sebe odgovornosti za nesto cega si se u velikoj meri, sam odrekao- a to je u svojoj osnovi, mogucnost da kao pojedinac utices ili menjas sudbinu naroda, kojeg si ostavio iza sebe. Nekako…po principu, koliko bi bilo normalno da se neko mesa u zivot osobe iz bivseg braka…koju je pritom i sam ostavio.

Ali…zelim da naglasim, da ima pojedinaca, koji imaju jos jaku zelju da nesto kazu o svemu o svojoj bivsoj zemlji. I oni se ne moraju po automatizmu, svaljivati u grupu nedobronamernih ili licemernih. Naime, ti pojedinci vide ono sto je svima jasno- a to je da je Srbija pocepana iznutra. Da su te krajnosti izuzetno udaljene i kako vidimo, sve vise dijabolicno agresivne jedna prema drugoj. jednostavno retorika u upotrebi je retorika sa zadahom gradjanskih sukoba sa elementima pozivanja na prolivanje krvi. U takvoj suludoj situaciji, nijedna krajnost ne nudi dugotrajno pomirenje. Tada, mogu i zelim da cujem ljude koji su se sticajem svojih zivotnih okolnosti, odmakli iz “Srpske slike” i gledaju taj mracni mozaik danasnjice, iz jedne manje ostrascene perspektive. Tada, mislim da nije lose poslusati reci i one ‘trece srbije’koje ima jako mnogo, ali van granica Srbije. Ne zaboravite, srbiju je napustila armija visoko obrazovanih strucnjaka i intelektualaca. Koji su pritom svoje vrednosti uspesno samoaktualizovali i veoma konkurentnom okruzenju. Tesko da jednim potezom pera (tastature) mozete tj. trebate da umanjite ideje, misli i analize ljudi koji imaju sta da posavetuju, ili do-obrazuju, u smislu analize trenutka i sirine posmatranja jedne aktuelnosti, u drugacijem svetlu. Nije nikakva sramota, priznati da vam se nesto toliko uvrtelo uglavu, da je tesko to izbaciti, poput matrice u kojoj se srbija vrti vec i previse godina. Nije srbija jedina kojoj se taj ili ti problemi dogadjaju.

Postovani Spaso, M.c. i Jovane, nismo mi prijatelji ili neprijatelji, ni ove ni one srbije. Mi mozemo biti samo sebi najveci neprijatelji u pokusaju da objasnimo i ubedimo na nacin koji narusava nase licno dostojanstvo i dignititet. Tezimo zrelosti, jer toga nema u Srbiji danas.

Jedna mala anotacija: “Nomen Omen” je igra reči. Omen je Nomen, bez prvog slova “N”. Dakle ne “Nomen EST Omen” (Ime je sudbina), nego Nomen Omen (u “imenu” je Sudbina!)
Za ostalo, prijatno smo se pozabavili. Gledajte da se vratite na uredniji život (nemojte “postirati” u gluvo doba noći). Puno pozdrava.

Uzgred, nisam multidisciplinaran po prirodi, nego u poslou kojim se bavim. Međutim, nisam imao nameru da se bavimo mnome, ali ajde-de, neka vam bude. Postoji termin i za to: MEANDRIRANJE, tehnika koja se primenjuje u cilju skretanja sa teme; naročito prisutna u redovima političara, ako vas to neće uvrediti.

Što se tiče ta tri dana provedena u Narviku, bio sam pozvan kao gost; a gostoprimstvo sam uzvraćao, i to višestruko. I tako, kad vam je već stalo da znate, ni ja nikome nisam ostao dužan ni moralno ni materijalno.

A da je skupo, skupo je, oxo-xo, slažem se sa konstatacijom. Beše i onda, a tek mogu misliti kako je sada.

S obzirom na to da svakako ne mogu da očekujem da će ova rasprava teći iole logičnim tokom, ostaviću vas na miru. Vidim da vam teško padaju kritike, pa ne bih da izazivam vaš dalji nemir. Uostalom, moram priznati da nisam ni očekivao da ćete priznati kakvu ste glupost načinili u svom članku.

Neka vam je prosto.

Ne, nisam stručnjak za marketing, što opet ne znači da sam neznalica na tom polju, nego da nisam formalno školovan u toj oblasti. Moj posao je po prirodi multidiciplinaran, a iskustvo u marketingu štogod nakupljeno, pa znam o čemu govorim.

Vaša pretpostavka o istoriji moje porodice je netačna, ali time se ovog puta nećemo baviti.

Vraćam vam latinsku poslovicu, jer valja se ponekad držati poente, a ne samo poslednjeg navoda.

Dakle, SUTOR, NE ULTRA CREPIDAM!

Jovane, upravo si pogodio u centar mete.

Spasa Bošnjak je čovek koji je unutar tri minuta živog razgovora spreman da drži slovo o tome kako bismo ti i ja, koji smo ostali ovde, trebalo da živimo, radimo i mislimo - i da naglasi kako je došao u posetu svom bivšem gradu sa kanadskim pasošem (*).

Ne, ne izmišljam: svojim ušima sam to čuo dok sam sedeo u istoj prostoriji sa tim čovekom. Bio je to čas kad sam konačno shvatio koliko intelektualnog, a koliko kvaziintelektualnog ima u njegovom nastupu. Priznajem, nije da se nisam iznenadio, ali mi je zasmetala samo moja sopstvena naivnost; o stavovima kanadskih državljana teško da imam motiva da razmišljam.

Nemam ama baš ništa protiv nastupa Spase Bošnjaka; čovek ima svoje stavove koji su mi se učinili prilično koherentnim. Čak mi se i dopada stil njegovog pisanja, i ovde i u “Kišobranu”, mada nisam neki fan blaziranog tona kome je sklon. Ali, situacija je takva da je svet postao globalna mesna zajednica, pa se štogod navoda ponekad može i proveriti. Bude tu raznih iznenađenja, nije da nije.

Zato, pusti priču, Jovane. Ne vredi.

——
(*) Da, znam: sad će da usledi pravdanje kako se sa kanadskim pasošem mnogo lakše prolazi kroz aerodromske kontrole. Ili neka slična demagogija, svejedno.

Usput ću da primetim: nisam primetio da ime hotela smeta Norvežanima koji su dolazili u Kikindu (doduše, mislim samo na one sa kojima sam lično kontaktirao, što nije velik broj).

Što se tiče nekakvog trga sa imenom Narvika, o tome nisam razmišljao, niti je nešto baš na meni da se bavim takvim pitanjem. U ovom gradu ima i ozbiljnijih tema za brigu.

Uzgred, kad pomenuh pitanje, primećujem da ste izbegli da odgovorite na moje, a i dalje pričate svoju priču o imenu “Narvik” kao ultimativnom sinonimu za stratište. Biće možda da vi to doživljavate previše lično, može biti zbog porodične istorije u kojoj to ime asocira na stradanje. To je za uvažavanje, svakako; ali je daleko od toga da drugima istresate tu tezu kao opšti stav.

Poznavao sam ljude kojima kao prva asocijacija na reč “Banjica” pada na pamet mesto stratišta na kome su izgubili svoje bližnje tokom okupacije. A vidite, poznajem i čoveka kome reč “Banjica” odmah budi sećanje na vreme kada je tamo beležio svoje uspehe kao vrstan plivač. A moja prva asocijacija na tu reč je moj dobri prijatelj koji živi negde u blizini okretnice trolejbusa na vr’ Banjice. I šta sad? Da ne bi možda trebalo preimenovati i ime onog sportskog objekta (ili čak ime tog kraja u Beogradu) zbog uvažavanja strašnih uspomena onih koji su na banjičkom stratištu izgubili nekog svog?

Pogrešno je i, kao što ranije rekoh, potencijalno opasno da propagirate svoje stavove o potrebi promene imena hotela “Narvik”. Pa bio to komercijalni objekat ili ne.

Uostalom, više i nije bitno da li se hotel zove “Narvik”, “Kikinda”, “Ludaja” ili nekako drugačije - bitan je princip po kome ne možete ujednačiti svačiju percepciju sa svojom. Sloboda reči i mišljenja, što reče neko u ovoj raspravi.

Uostalom, baš da vam i držim stranu na čas, čak prihvatajući na trenutak i tezu o negativnom (zapravo, lošem) marketingu: postoje mnogo veseliji razlozi zašto ime hotela nije baš najbolje (iako ono meni, kao i mnogima poput mene, ne smeta). Svojim ušima sam čuo jednog gosta Kikinde kako je odseo u hotelu “Parbik” (siroma’ nije umeo da raščita onaj logotip hotela), a dosta puta su me ljudi koji su jednom posetili Kikindu kasnije pitali “kako se ono zvaše hotel”, jer reč nije laka za pamćenje. Pa eto, može biti da ste u krajnjoj poenti u pravu.

U međuvremenu, i dalje ne bih mogao da pređem preko izrečenih motiva.

Necu uzvracati uvredama, jer bez obzira na tvoje insinuacije o zlu u meni, ja se ipak ne bavim time. Zelim da ti kazem, cisto da ne moras vise da insinuiras, ja sam za razliku od tebe kome je jako zasmetala 1995.-ta pa se 1996.-te spakovao i otisao iz Srbije, ja ostao tamo i bio na ulicama i trgovima i aktivan u svim vidovima protesta. Utoliko me tvoje insinuacije jos vise vredjaju. Ali neka, nema veze… Znas, ja ne samo sto nikada nisam bio simpatizer SPS-a ili SRS-a, nikada se nisam priblizio nijednoj politickoj partiji. Nema potrebe da me svrstavas sa radikalima, na exit idem kad god mogu, slusam i rock i dzez i klasiku i duhovnu i izvnornu srpsku muziku, kao sto vidis pisem latinicom i iskreno se radujem svakom (ekonomskom) napretku moje Srbije. Pa ipak imam pravo da kazem sta mislim o temi koju si zapoceo i o Djindjicu. Ili ti mozda ipak mislis drugacije? Pa nije valjda Djindjic jedino ono sto je valjalo u Srbiji? Zasto niko nebi smeo da kaze i nesto drugacije o njemu? Uostalom ako pazljivo pratis njegove izjave i pravac njegove politike, videces da ju je on i sam menjao, jer je spoznavao greske. Ja mu priznajem da je bio velik covek jer je umeo to da uradi. Nazalost platio je glavom, onog momenta kada je hteo da se istrgne iz onoga u sta se sticajem okolnosti upleo…

Mislim da bi bilo posteno da nase diskusije sa drugih tema ostavis tamo gde im je mesto. A da ako vec zelis da das komentar na moj komentar argumentovano prodiskutujes ono sto sam ja napisao. I nemoj da mi stavljas svoje reci u usta. Ja sam napisao da nisam za linc. I tu je bila tacka. “Ali” je iz jedne sasvim druge recenice. Ne dozvoli da ostrascenost ovlada tobom i da upadnes u vatru i pricas ono sto nije ovde ni pomenuto.

A prica o tome da mislim da ne treba bezati iz svoje zemlje koja je u problemima je moj generalni stav. Da li mozda i to smem da pomenem jer i to vredja nekog?

Ako zelis da pokazes da nisi kvazi intelektualac onda pocni da se ponasas kao pravi intelektualac, dakle postuj svog sagovornika, upoznaj se sa temom pa tek onda pricaj o njoj, i iznosi argumente a ne uvrede i insinuacije! U protivnom sam se svrstavas tamo gde nebi zeleo da budes!

Međutim, to malo menja stvar, jer nije ni bilo predmetom moje priče. Fakat, hotel se ne zove “Narvik I”…

Uzgred, mislite li da je obeležavanje onog maleckog parkića u Narviku imenom “trg Kikinda” (kako li beše na norveškom, Kikinda plac ili tako nekako) takođe primer negativnog marketinga? Kako biste objasnili činjenicu da se desio taj reciprocitet? Ono jeste maleno mesto u gradu, ni blizu toliko upadljivo kao što je četvrtasta fortifikacija u strogom centru Kikinde, ali pamtim jako lep pogled na veći deo gradića sa tog mesta.

Da, zvuči sasvim normalno. Ali, pobogu: vi pisanjem na blogu dokumentujete krive teze.

“…logor u Bejsfjordu se zvao “Narvik I”.”

I šta sad to znači? Da je imenovanje logora žigosalo gradić sagrađen 1902. godine oko tek formirane luke kao mesto zločina?

“Bejsfjord je frakcija Narvika”

???

Po toj analogiji, Simićev salaš je frakcija Kikinde, da sad baš ne nalazim gori primer.

“I ja sam bila u Bejsfjordu, ali sam put sama platila”

Ja nisam sam platio put u Narvik; platili su mi ga roditelji - tj. dali su mi pare za Inter Rail kartu. Beše tu i manji deo novca koji sam zaradio radeći početkom tog davnog leta preko studentske zadruge, ali to ne bi bilo dovoljno za put. Nadam se da me to ne diskredituje u ovoj raspravi.

Uzgred, ni ja se ne osećam dužan nikome na svetu, osim, naravno, svojoj porodici. Govorim i pišem šta mislim i ne polažem račune za to nikome. Zbog toga, nije mi baš najjasnije o kakvoj to razlici govorite. Eventualna razlika bi mogla biti u tome što ste vi tu slobodu upotrebili da sklopite tezu “Nomen EST omen” na način koji smatram štetnim i potencijalno opasnim; u međuvremenu, ja osećam potrebu da odmerim rečeno i napisano (pa čak i kad to zbog načina mog obraćanja zvuči kao da je u afektu).

I najzad, kad pomenuste kvislinški pokret u Norveškoj - taj podatak mi je već poznat, pa čak i iz ličnih ispovesti nekih sedih glava koje sam sreo u Narviku. I znate li šta sad mislim? Baš dobro da ste to pomenuli, pošto mi je, priznajem, umaklo iz razmišljanja. Elem, baš mi se postojanje kvislinga čini još značajnijim u razmišljanju o delovanju pokreta otpora u Norveškoj. Sva je istina da o tome ne znam onoliko koliko bih želeo. Ali, velim ponovo, to čini još značajnijom činjenicu da tamo negde u vukojebini polarnog kruga, gde me je usred jula dočekalo sedam stepeni Celzijusa, žive neki ljudi koji misle dobro o nama (živeli? mislili? čini mi se daje i dalje tako).

I najzad… Razumem ja postojanost vašeg stava, ali vas molim da ne skrećete u epizode u pokušaju da ste napadom na ime hotela u Kikindi potpuno promašili.

Ja sam, međutim, zgrožen kvaziparalelom koju ste uspostavili izvodeći tezu o (nepostojećem) imenu trga u centru Kikinde sa tezom o nužnoj asocijaciji imena hotela u Kikindi na stravični logor smrti.

Draga gospođo Julijana, takve paralele ne samo da su izlišne - one su i opasne. Čitajući vaše druge priloge, stekao sam utisak da se bavite prosvetnim radom (oprostite ako grešim), što me dovodi do zaključka da kao osoba u zrelim godinama i te kako znate za moguće posledice izgovorenih i napisanih reči.

Priznajem svoju grubost u ovom komentarisanju (najzad, ja sam samo jedan matori cinik), ali drugačije… možda i umem, ali ne nalazim za shodno. Osetio sam potrebu da se usprotivim napisanom, jer ne mogu da dozvolim da moja deca jednog dana naiđu na ovo štivo i pomisle da je to što ste istresli u svom članku ispravno.

Da, boli: umesto da nađem za shodno da vam se zahvalim na zamalo-pa-sjajnom prilogu, morao sam da urliknem. Protivim se onom obliku meandriranja koje dovodi do zamene teza jer mi je pun burag populističkih inicijativa. Osvrnite se malo oko sebe, prepoznaćete na šta upirem prstom. A onda nađite za shodno (ili nemojte, meni je svejedno) da prepoznate isti postupak u sopstvenom pisanju.

Ali ne mogu da razumem ovoliko lupetanje. Sastavili ste priču o jednoj velikoj i strašnoj ljudskoj drami, zanimljive materijalne podatke o jednom brodu, tragove epizode s početaka socrealističkog dokazivanja nadmoći jedne klike, nagoveštaje pokušaja tobože-iskupljenja druge klike i svoj lični animozitet prema imenu hotela u jednu smrdljivu tiradu koju pas s maslom ne bi pokusao.

Uzgred, trg u centru Kikinde se ne zove “crkveni trg”, pa vaše tanušno meandriranje sa imenom broda zaista nema blage veze sa vašim pokušajem da ogadite ime hotela čitaocima. Baš kao što ime hotela “Narvik” nije dato s namerom koju pokušavate ovde da predstavite. No, toga sam se već dokačio u komentaru vašeg prethodnog članka.

Negativni marketing je ono kako taj hotel izgleda spolja i iznutra i ono kako ga onaj glavonja vodi. A ime hotela nije negativni marketing. Da ste se malo bolje informisali o tome šta se dešavalo u Norveškoj sa internircima, znali biste da se logor smrti nije zvao “Narvik” (tako se zove gradić), nego se zvao Beisfjord, prema preciznom toponimu mesta. Takođe, da ste se malo zdali da saznate o tim dešavanjima umesto što ovde pišete koještarije, saznali biste da su žitelji Narvika pomagali internircima kako i koliko su znali i umeli, ponekad čak reskirajući i sopstvenu glavu tokom organizacije nekih begova iz logora.

Zbog toga, reč “Narvik” bi trebalo da vam budi osećaj zahvalnosti i ponosa što su na pedalj od najsevernije tačke Evrope nekada živeli (a žive i dalje) nesebični ljudi koji nas nazivaju prijateljima.

Uzgred, pre nego što se ostrvite u pokušaju da me osporite, pomenuću i to da sam imao prilike da se poklonim senima pobijenih i umrlih u Beisfjoru, kao i da budem gost u kući ljudi u narviku kojima je počivša jugoslovenska država izrazila zahvalnost kako dolikuje, ordenima i počasnim državljanstvom.

Nervira Jovana, ne samo odricanje od svetosavlja i majke nam crkve, nego i pokojni Djinjdjic, pa ko veli, daj da pokaze da, bloga ti tvoga, takav kakav je “skrusen i bogobojazljiv” moze da bude i zloca…

Pa, izvadi tako Jovan staru VHS kasetu na kojoj je snimljen Drugi dnevnik RTS- a, negde iz recimo maja meseca 1995. godine, turi u masinu i poce da na olovk