Trideset kilometara južno od malezijske prestonice Kuala Lumpura nalazi se neobičan grad Putradžaja, polupusto naselje do koga vodi autoput sa osam traka, u čijem prostranom centru sve građavine liče na palate, a hoteli sa pet zvezdica neretko nude smeštaj po ceni malo boljeg motela.
U prvoj polovini devedesetih malezijska vlada naložila je plansku izgradnju Putradžaje, nove prestonice od 300.000 stanovnika na 46 kvadratnih kilometara zemlje na kojoj su se u prošlosti nalazile plantaže gume, ne bi li rasteretila stešnjeni i prenaseljeni Kuala Lumpur, gde se svakodnevno hiljade automobila i motocikala slivaju u uska grla na ulicama i tamo ostaju satima zarobljeni produkujući strašne količine izduvnih gasova.
Glavni bulevar u Putradžaji (Snimio Ilja Musulin)
Mega projekt koji je započeo za vlade dugogodišnjeg bivšeg premijera Mahatira Mohamada, Putradžaja je velika meta kritike opozicije, jer ovaj velelepni, moderni grad, koji je državnu riznicu koštao, smatra se, čitavih šest milijardi dolara, još uvek nije u potpunosti zaživeo kao naselje. Iako određena da bude nova prestonica države u kojoj će život biti znatno prijatniji zahvaljujući planskoj gradnji, prostranim ulicama i trgovima, Putradžaja za sada služi samo kao sedište sudstva i državne administracije, a strane ambasade, velike kompanije i finansijske institucije još uvek se nisu tu preselile iz zakrčenog i zagadjenog, ali modernog i u kulturnom smislu fascinantnog Kuala Lumpura koji, pored toga, obiluje i mnoštvom bogatih šoping centara koji naročito privlače imuchne turiste sa Bliskog istoka.
Mada Putradžaja poseduje odličnu infrastrukturu kao što su široki putevi i novi mostovi, finansijeri i trgovci i dalje nisu raspoloženi da se odreknu većeg tržišta Kuala Lumpura zarad više prostora i svežijeg vazduha u nesuđenoj novoj prestonici, pa je tako projekat izgradnje železničke mreže u Putradžaji zamrznut dok se populacija ne poveća do nivoa koji će ga učiniti ekonomski isplativim. Kašnjenje u rastu grada učinilo je i da ranije podignuti luksuzni hoteli u Putradžaji, poput Mariota ili Šangri Le, osim u vreme većih konferencija, uglavnom zvrje prazni zbog čega često nude neverovatne popuste.
Džamija u Putradžaji (Snimio Ilja Musulin)
Putradžaja, iako u njoj trenutno živi nešto više od 50.000 ljudi, naročito vikendom, kada državne službe ne rade a njihovi činovnici sa porodicama hitaju u Kuala Lumpur, izgleda kao nema, sablasna pustinja sa nešto zalutalih turista. Najveća atrakcija za domaće ali i strane posetioce u ovom gradu podignutom pod sloganom “inteligentni vrt”, odnosno, zamišljenom kao naselje budućnosti u kojem će biti korištene najsavremenije tehnologije i zasađeno obilje zelenila, je džamija Putra koja može da primi 15.000 vernika i čiji je 116 metara visoki minaret najveća takva građevina u jugoistočnoj Aziji. Od ove interesantne džamije i impresivne rezidencije premijera, duž obale velikog veštačkog jezera, proteže se četiri kilometara dugi bulevar sa čije obe strane se ređaju velelepne zgrade ministarstava i sudova. Jezero Putradžaja koje se prostire na 650 hektara krasi lep most na dva nivoa, po formi nalik onima iz srednjovekovne Persije ili Arabije. Omiljena je meta profesionalnih i amaterskih fotografa.
Most u persijskom stilu (Snimio Ilja Musulin)
Putradžaja, nazvana tako po imenu prvog malezijskog premijera Abdul Rahmana Putre, zapravo izgleda kao moderan arapski grad, preslikan iz neke naftom bogate zalivske zemlje, što u Maleziji izaziva proteste intelektualaca i arhitekata, te predstavnika nacionalnih manjina, u kojima se traži da se gradu dodaju tradicionalni malajski, kineski i indijski elementi u skladu sa etničkim sastavom i kulturnom baštinom te zemlje.
Ipak, ovaj grad u nastajanju svojom impresivnom arhitekturom, uređenošću i prostranstvom posetioca ne može da ostavi ravnodušnim. U stanju u kojem je sad, nesumnjivo ukazuje na zavidan ekonomski razvoj Malezije poslednjih godina, a to je i bila jedna od namera njegovih idejnih tvoraca.
Napiši odgovor
Morate biti ulogovani da bi napisali komentar.
Novi komentari