Zaista nisam očekivala toliko interesovanje za moj blog prilog o „Proliferaciji komaraca“ i tamo pomenutih gnezda za slepe miševe. Kako me „Hitrang.com-stat/ trafic“ već nekoliko dana uzastopno izbacuje kao najčešću ključnu reč u pretrazi internet stranica, računam da postoji interes da se o ovim gnezdima više sazna i nauči.
Prvo, jer slepi miševi postaju deo moderne, biološke borbe protiv sve žešćih najezda komaraca i drugih štetnih insekata. Drugo, slepi miševi su ugrožena vrsta i ulaze u eko-politiku očuvanja biodiverziteta (biološke raznovrsnosti). Treće, izgradnja gnezda za slepe miševe zahteva umeće, jer se inače „stanari“ neće useliti. Ova činjenica je i prilika za male preduzetnike da se ogleduju na polju „zelene ekonomije“.
Dakle, evo osnovnih tehničkih instrukcija na koje sam naišla. Ilustrovani model (kreiran za distributivni lanac COOP u saradnji sa Univerzitetom u Firenzi) je tek jedan od mnogobrojnih modela koji se mogu naći na internetu.
Kućice su izgrađene od brezovog, čempresovog ili drugog drveta otpornog na vremenske nepogode i promenu temperature. Zadnji, unutrašnji zid kućice je „hrapav“, tek grubo ispiljen, da bi se slepi miševi mogli nogama hvatati i kretati po kućici. Taj isti zadnji zid je i za 11 cm duži od ostalih. Ovaj produžni, donji deo služi slepim miševima kao pista za hvatanje posle „sletanja“ i pre „poletanja“, te i on mora biti hrapav (na slici je hrapavost naglašena paralelnim horizontalnim linijama). Ulaz u kućicu je odozdo, direktno sa hrapavog vertikalnog produžetka zadnjeg zida, na koji slepi miševi sleću i uz koji se pužu u kućicu.
Drvene daske moraju biti zdrave i hemijski neobrađene. Njihove unutrašnje strane ne treba tretirati nikakvim lakovima, jer su slepi miševi izvanredno osetljivi na hemijske proizvode. Samo spoljašnja strana kućice treba da se zaštiti sa 2 do 3 sloja laka.
Koliko drvenih elemenata treba pripremiti? Evo tehničkih detalja:
U gornjem delu kutije (pod „krov“) se postavlja metalna mrežica ili mrežica od jačeg kanapa, o koju će se slepi miševi vešati i odmarati. Obično se unutrašnji deo podeli vertikalno postavljenim daščicama na par odelenja, u zavisnosti od veličine kućice. Za odgoj mladih slepi miševi uvek koriste posebno odelenje. Drvene delove treba povezati čeličnim (nerđajućim) šrafovima. Na prednjem delu kućice se vide dve daske razdvojene pukotinom širine od 1 cm, koja služi za provetravanje unutrašnjih prostorija.
Kućice treba postavljati visoko pod streju (bar 2,5 m od zemlje) ili na drvetu u bašti ili parku (bar 4 m od zemlje), daleko od mačaka i nikad okrenutu prema severu ili izloženu hladnim vetrovima. Kućice od tamnijeg drveta su pogodnije za zasenjene zone, one od svetlijeg drveta za osunčane položaje.
Za one koji su se zapitali šta sa izmetom koji iz kućice pada na tlo, podsećam da je to prvoklasno baštensko đubrivo. Znam da smo puni predrasuda i da će nam trebati vremena da obradimo i usvojimo naučni i ekološki pristup suživotu sa ovom biološkom vrstom. Ali pre ili kasnije to će se dogoditi. Gledajmo da to bude pre nego što počnemo da uvozimo gnezda iz inostranstva.
Kućice treba postaviti marta meseca, da izgube miris “novog” , kako bi ih slepi miševi ocenili kao “sigurne”. Spontano useljenje se obično odvija tokom aprila i maja. Dakle imamo vremena da se informišemo, priviknemo i pripremimo.
Ilustracija eko-kampanje: „Usvojite slepog miša“
Napiši odgovor
Morate biti ulogovani da bi napisali komentar.
Novi komentari