U zanosnim zelenim vodama Andamanskog mora na jugu Tajlanda leži veštačko ostrvce Pan Ji, plutajuće ribarsko i turističko naselje od oko 1.600 kvadratnih metara, oslonjeno jednom stranom na veliku krečnjačku stenu sa biljnim pokrivačem koja izranja iz vode kao lišajevima obrasla grba starog, usnulog kita.
Ovo od dasaka, eksera i užadi izgrađeno selo sa nekoliko stotina gusto sabijenih lakih građevina postavljenih na burad i drvene stubove ugnezdilo se u moru i u posetiocu leči rane i ruši sve koncepte. Miris vode i soli, bujica sunčevih zraka, svež vazduh koji širi pluća, plavetnilo neba i mora koje se stapaju i prostiru dokle pogled seže rastaču grč u zelucu i plućima stečen godinama užurbanog i stešnjenog urbanog života. Nadrealna scena u kojoj čovek hoda par metara nad vodom u sred onog što je ugao masivnog Indijskog okeana, čini da se, ošamućen lepotom i misterioznošću prirode, te unižen zbog sopstvene bespomoćnosti pred takvim prostranstvom, oseti potpuno zbunjenim i golim.
Detalj sa ostrvca Pan Ji (snimio Ilja Musulin)
Za oko 120 muslimanskih domaćinstava sela Pan Ji u pretežno budističkom Tajlandu, prizori u kojima površina mora svuda oko nogu cakli u svitanje kao hiljade ogledala, a nekoliko kilometara dalje iz mraka u tišini kao gigantske, ćutljive kornjače izranjaju ogromne krečnjačke stene, predstavljaju svakodnevicu. Isto kao i Sunce koja razganja teške sive oblake nad beskrajnom vodenom masom, ili mali, drveni čamci natovareni mrežama koji se otiskuju od kućnog praga.
Modernizacija i globalizacija dotakli su i ovo čudesno naselje u zalivu Pang Nga, na sat vremena od ostrva Puket, pa ga sada dnevno poseti i po nekoliko hiljada turista iz čitavog sveta. Tako se danas jedna čitava strana Pan Jia sastoji od restorana sa dugim stolovima koji odjednom mogu da ugoste i preko dve hiljade posetilaca. Oni se, po završetku obroka, tiskaju uskim hodnicima prepunim tezgi kracatih interesantnom robom kao što su svila, torbe, biseri i drugi nakit, a koji vode do lokalne osnovne škole, čije dvorište je velika terasa isturena nad okeanom.
Oni posetioci koji imaju sreću da, u lavirintu uzanih prolaza, pobegnu masi drugih stranaca, energičnim prodavcima i deci koja dođošima pokušavaju da iznude sitniš tako što im kače male majmune po ramenima i onda ih fotografišu, mogu da, dalje od graje, na kratko osmotre život ribarskih porodica Pan Jia: muškarce koji diskutuju nad ulovom, žene koje pripremaju ručak, klince koji se jure između krhkih kućica od daske.
Pan Ji, pored škole, ima i džamiju, najsolidniju građevinu na ostrvu, podignutu u podnožju velike stene, sa pozlaćenim kubetom koje se izdiže nad selom. Zaliv i nacionalni park Pang Nga, čiji je Pan Ji deo, obiluju mnoštvom pećina, minijaturnih ostrvaca i krečnjačkih stena koje izrastaju ne samo iz zelenog mora već i kopna, i koje su tradicionalno utočište budističkih monaha i mudraca u potrazi za tišinom i duhovnim savršenstvom. Više desetina minijaturnih ostrva u nacionalnom parku prava su misterija prirode jer, razbacani u okeanu, spolja deluju nepristupačno, a kada se kroz neki otvor u stenama stupi u njihovu unutrašnjost, otkriva se netaknuta dzungla gde gusto, neprohodno rastinje sa okolnim liticama formira katakombe, neke vrste samodovoljnog i egzotičnog mikrokosmosa, toliko različitog od svega onog na šta je savremeni čovek navikao u svom svakodnevnom životu, da se posetiocu čini da je stupio u praistoriju ili na drugu planetu.
Hiljade turista, takođe, dnevno zapljusnu i predivno, ostrvo Ping Gan raspolućeno na dva dela između kojih se formirao uski, plitki moreuz sa neobičnom stenom u obliku velikog nokta. Na ovom sićušnom ostrvu snimane su scene iz filma “Čovek sa zlatnim pištoljem” (1974.) iz serije o britanskom agentu 007, zbog čega su ga preduzimljivi i u reklamiranju vešti Tajlanđani nazvali “Ostrvo Dzejms Bond”. U tom filmu stena visoka dvadesetak i široka nekoliko metara je, maštom režisera, preobraćena u ostrvo, pa danas i sama često nosi geografsku odrednicu “ostrvo Tapu”.
Ostrvo Džejmsa Bonda (snimio Ilja Musulin)
Glasovi stotine bučnih i često na prirodne lepote neosetljivih turista danas odzvanjaju među stenama i pećinama ovog nekada usnulog minijaturnog raja, a mesto na uzanoj pešcanoj plaži našle su i tezge sa bisernim i koralnim nakitom. Sve je biznis, sve je ekonomija. Pa, ipak, činjenica je da bez toga niko osim nekolicine lokalnih ribara nikada ne bi saznao za lepote ili doživeo lepote zaliva Pang Nga.
Uprkos gužvi na ostrvima Pan Ji i Dzejms Bond, ili baš zbog nje, postavlja se i pitanje: kakav život mi to živimo?
Napiši odgovor
Morate biti ulogovani da bi napisali komentar.
Novi komentari