Blog community…

Malo pre sam uzeo “Kikindske”, latinične, da malo odmorim glavu, kad ono tekst “A.S.A preti opštini tužbom”. Krenem da čitam tekst i ne mogu da verujem… Okrenem prvu stranu da se uverim da možda nisam uzeo neko staro izdanje “Ježa”. Nisam. “Kikindske” držim u ruci!!!! Stisnem zube i počnem da čitam tekst do kraja. I, ponovo ne mogu da verujem. OPŠTINA KIKINDA PLAĆA A.S.A. - I RAZLIKU U ĐUBRETU!!!!! Plaća razliku u količni đubreta koja se prikuplja. Koliko mi je poznato, iznošenje đubreta iz naših domova ima tržišnu cenu, nikako socijalnu.
I počnem da vrtim film, kako je bila zamišljena Regionalna deponija u periodu dok sam bio jedan od ljudi koji su vodili ovaj grad. Sećam se da je Studija o…. (ne sećam se više naziva) dokazala da je za isplativost deponije potrebno đubre i otpad od nekih 180.000 - 200.000 stanovnika. Tada, 2002. - 2004. godine smo obezbedili saglasnosti Čoke, Crnje, Kneževca, Novog Bečeja.. da će se i oni uključiti u realizaciju celog projekta. Ali, pošto su to male i siromašne opštine, Kikinda je preuzela na sebe finansiranje projektne dokumentacije. Između ostalog, projektovana je trijaža otpada, potom postrojenje za reciklažu otpada…. pa sve do prodaje sirovina koje se mogu dalje koristiti. Čak je ostavljenja mogućnost spaljivanja otpada i proizvodnja energije.
E, nakon 2004. narod je izabrao radikale na lokalnim izborima i desilo se čudo. Bivši ministar ekologije, Branislav Blažić je postao gradonačelnik. Negde je postojala minimalna nada, da će se nastaviti unosan i komercijano isplativ posao na izgradnji deponije. Pa, bio je ministar, valjda je nešto naučio.
Kad ono!!!!
Sada je to lokalna sanitarna deponija, nema otpada iz okolnih opština, znači - nema projektovanih količina.
Biser ugovora opštine Kikinda i A.S.A.: da je opština bila dužna da ubedi okolne opštine da učestvuju u projektu, ili da A.S.A. - i nadoknađuje, novčano, količinu đubreta.
OPŠTINA KIKINDA PLAĆA ĐUBRE KOJE NE PROIZVODE NJENI GRAĐANI!!!!!!!!!!
U novinama sam pročitao da je najavljeno da opština prihvata dug i da će razgovarati sa okolnim opštinama u vezi otpada.
MOLIIIIIIMMMMMMMM?
A.S.A. je ovde jer želi da zaradi, ona treba da čini ustupke.
Da sam na mestu predsednika opštine, tražio bih raskid ugovora koji je očigledno sklopljen na štetu opštine, i podneo bih prijave protiv učesnika takve rabote. Protiv Branislava Blažića, Pavla Markova, Vladimira Ilića, Blagoja Krajinovića, Kresoje, Branka Ljuboje i predstavnika A.S.A. - e. Pa neka onda dokazuju ko je u koji deo bio umešan i zašto su sklopili loš ugovor po opštinu. Vršiti vlast, znači da se mora nekome i zameriti!!!! Bili oni politički protivnici ili saradnici koji su loše radili.
Ali, na žalost, za predsednika opštine imamo čoveka koji nije agilan, nema odlučnosti i koji ne želi nikome da se zameri.

Možda Balkan nije stigao na Zapad, ali je zato Zapad stigao na Balkan. Ako to dosad niste primetili, verovatno ste gledali u pogrešnom pravcu. Očekivali ste industriju, proizvodne investicije, rast zaposlenosti, infrastrukture, a to zaista nije stiglo. Nije stiglo, jer to je prošlost. A vi ste gledali u prošlost.

Stigla je budućnost: digitalna tehnologija i nezapamćeno širenje tržišta i tržišne logike. Šta mislite da se danas krije iza termina “širenje tržišta”? Osvajanje novih geografskih područja za plasman proizvoda i usluga?
Nemojmo biti naivni. Tržište je stiglo u svaki tržišno platežni kutak još u vreme modernog, industrijskog društva. U vreme kad se proizvodilo radi zadovoljenja potreba proizvođača/potrošača. Danas se troši da bi se proizvodilo. Potrošnja je neophodna za očuvanje tekućeg nivoa proizvodnje i zaposlenosti na Zapadu. Novo tržište koje se danas osvaja je privatna sfera pojedinca i njegov identitet.

Strategija agresije na individualnu, intimnu sferu koristi kao metod - sedukciju (zavođenje), kao instrument (sredstvo) - digitalnu tehnologiju i medija, a za target ima nove potrošače, naročito one neoformljene, dakle mlade i najmlađe.

Metod je “soft”- koristi igrice, forume, chat room, okupljanje “obožavatelja” oko marke piva ili votke, ili modnog brenda, ili medijskog idola, ili životnog stila. Pravila u digitalnom prostoru su “neoliberal” - nema pravila! Odgovornost ne postoji. Svako je pokriven nick-om (nadimkom), ima svog avatara (grafičku sintezu identiteta), kad ne i Drugi Život (Second Life). Komunikacija je brza, protočna, sveobuhvatna, globalna u okupljanju oko najšireg izbora tema i predmeta obožavanja, koje promiču  tržišno poželjni “životni stil”.

Korisnici digitalnog prostora brzo uče šta je “in” (moderno), i šta je “out” (prevaziđeno).  Efekt emulacije (imitiranja) je zagarantovan. “Must” je sve ono što moraš imati, ili kakav moraš biti da bi ostao u grupi “obožavaoca” ili da bi uspešno socijalizazirao. Svaki “must” ima svoju cenu. Životni ciklus (vek trajanja) svakog novog stila je kratak, sve kraći! Kupi, obuci i baci! I spremi pare za nov.

Sećate li se da su nam punili uši “digital devide-om” (zaostajanjem siromašnog dela čovečanstva u digitalnoj tehnologiji)? Stvarni “digital devide” smo imali u našim domovima i u našim obrazovnim ustanovama: na jednoj strani digitalna deca, na drugoj predigitalni roditelji, učitelji i profesori. Dečici su se kupovali kompjuteri i mobilni koje predigitalni roditelji nisu znali ni koristiti. I dečica su se igrala na kompjuteru, razmenjivala poruke sa belim svetom, chatovala i formirala u prostoru lišenom svakog nadzora.

U školi upotreba mobilnog nije dozvoljena, ali za vreme nastave svi imaju u rukama ili pod klupom mobilni, koji s vremena na vreme kontrolišu. Pokazuju jedan drugom primljene poruke. Profesori se ljute.
“Pozvala me je mama. Mogu li izaći u hodnik da joj se javim?”
Može li se u školski dnevnik uneti pismena opomena mami koja je prekinula nastavu?

Učenik iz druge klupe je završio pismeni zadatak, krišom ga je snimio i poslao drugaru iz poslednje klupe.
Pametna mamina i tatina dečica! Znam. Nasmejali ste se.

Da li ste pokušali da pretražite najklikanije ključne reči na internetu? Ili da se ulogujete pod nickom na Netlog?
“Kurvice u školi”, “je..nje maloletnice”, …. i tako redom, da ne idem dalje, jer to možete i sami.

Na Netlogu potražite home - page dečaka i devojčica (iz kraja u kojem živite) i pregledajte upisane tekstove i priložene fotke. Šta mislite o kome se radi?

O maminoj i tatinoj dečici i o novom društvenom fenomenu – mikroprostituciji. Devojčice od tek 12-13 godina se snimaju u erotskim i “hard” pozama. Ove snimke prodaju drugarima uz vrlo povoljnu cenu od 5 evra. Drugar će ove snimke dalje prodati uz dodatni popust od recimo 20 %. Sve via MMS. U poslednjem krugu ovi snimci će završiti na internetu, gde će kružiti  besplatno i  gde će i ostati!
Ove vrste video poruka imaju i svoje ime: Sexting, - ukratko “sex plus text”! Text se sastoji iz cenovnika za različite nivoe “hard”-a.

Istraživanja pokazuju da na Zapadu jedna devojčica na svake četiri, dakle 25%,  praktikuje sexting u starosnom dobu od 12-13 godina.

Čemu služi ovako sakupljen “džeparac”?

Poboljšanju ličnog “imidža”,  kupovinom poslednjeg modela farmerki, nikica, sunčanih naočara “D&G”, “Marije” (kako iz milošte nazivaju marihuanu), pretplate na teretanu i slično.
Izabrani model identiteta (Internet ih nudi u lepom obimu i još brže ih obnavlja) se izgrađuje  fitnessom; gardarobom; kozmetikom; snifanjem koke, pušenjem kanabisa; konzumiranjem alkohola; izlascima u diskaće, kafiće, picerije; posećivanjem rok-koncerata i događaja; eventualno estetskom hirurgijom, itd. Svaki element ovog identiteta se kupuje na tržištu. I svake 2-3 sezone identitet se razgrađuje da bi se konstruisao/kupio novi.

To su novoosvojene teritorije tržišta – identitet i etos vaše dece.

I na kraju, kratka dopuna za one koji su se u jednom momentu ovde slatko nasmejali: ni onaj pismeni zadatak poslat drugaru via MMS nije bio dečja šala. Drugar ga je platio 10 evra. Text.