Blog community…

Bio jednom jedan Div koji je lutao svetom zaljubljen u zvuk i svetlost kristala. Mnogi koji su ga videli, a govori se da je jedne godine zalutao i u Njujork, tvrde da je bio visok koliko i najviši oblakoderi na Manhatanu. Imao je ogromne kristalne oči, a koža mu je bila zelena kao trava. Uvek je nosio kristalne rukavice i u hodu se oslanjao na ogroman štap u koji su bili ugrađeni raznobojni dragulji. Ovlaš obešena o jedno rame, na prsima mu je uvek bila harmonika sa kristalnim dirkama, na koju bi povremeno zasvirao. Njegova muzika bi pretvarala sve oko sebe u kaleidoskop zvuka i svetlosti neviđene lepote, i pretvarala i najskromnije stvari u blistave kristalne dragulje, koje je on ljubomorno sakrivao od ljudi i gomilao u magičnim podzemnim kristalnim sobama, u visokim planinama, daleko od ljudi.

Ali ljudi, radoznali i žedni lepote, krenuli su u potragu za njegovim kristalnim blagom. Divu nije preostalo ništa drugo nego da čuva ulaz u svoje, ne više tajno, skrovište i da nadzire magični  podzemni svet svojih dragulja.

Nadvio se nad brdom, i nekako se i sam, onako zelen, pretvorio u deo tog brda. Ruke su mu srasle uz padinu, a šake su se pretvorile u savršeni labirint visokog busenja u kojem se radoznali čovek može lako izgubiti. Divove velike, uvek budne, kristalne oči blistaju nad ulazom u podzemni trezor, koji je sakriven bradom, koju mi, obični ljudi, doživljavamo kao vodopad.

Pod brdom su kristalni holovi, 13 magičnih prostorija, a svi znamo da broj 13 nije slučajni broj.

Zašto vam ovo pričam? Zato što sam i ja predstavnik tog mnogoljudnog radoznalog sveta koji je krenuo tragovima Diva u želji da otkrije magični svet kristala i njegove tajne.

Ispod vodenog slapa je ulazni hol, preplavljen plavetnilom tajanstvene frekvencije. U sredini hola stoji “Stoletnik”, najveći brušeni kristal na svetu, preko 300.000 karata, imponentan, blistav, hladan kao led. Krystallos je uostalom grčka reč i znači baš to: led. Pored Stoletnika je najmanji kristal na svetu sa 17 brušenih površina, prečnika od tek 0,8 mm. A znamo da ni 17 nije slučajan broj. U podzemlju žive misteriozni “Svetovi kristala”, kristalni mikro i makro kosmos, koji nije nastao slučajem i koji je dobro čuvan.

Zid prilaznog hola je visok 11 meteri, dug 42 metra i težak 12 tona. Sačinjen je od najfinijeg kristalnog mozaika. Na njemu se otvara ulaz u podzemno carstvo Diva.

I ja ulazim. U podzemnom carstvu vlada polutama. Svetlost izvire iz kristala, treperi, prelama sa, fraktalno umnožava, nestaje i postaje muzika, optička i akustička prisutnost predmeta: zaleđeni, kristalni paun, jelen, panter, …

Na momenat se figure animiraju – cvet je pojeo komad kristala?

Ogromna kristalna meduza njiše svoje duge krake dok kristalni klobuk menja boje. Društveni metaorganizam? “Leviatan”?

Idem dalje kroz podzemne kristalne holove – do Kristalne Katedrrale: 595 ogledala ugrađenih u kupolu. Ja i moj glas postajemo zrnca kristala u optičkom i akustičnom kaleidoskopu. Svetlost i zvuk se prelamaju, menjaju boju i odjek. Fascinirana posmatram sopstveni kaleidoskop. Postala sam delić kristalnog sveta. Deo ogromnog dijamanta.

Zarobljenik zvuka i svetlosti.

Neeee! Gde je izlaz?

U pomoć mi pritiče Čarobnjak i izvodi me na površinu, u ogroman “Crystal Stage”: najveći i najeksluzivniji  prodajni prostor, flagshop,  Kristalnog Diva “Swarovski”.

Čarobnjak je Andre’ Heller, austrijski multimedijalni umetnik, direktor museja Swarovski.  ( Wattens kod Innsbrucka, Austrija).  Muzej, kao i bajka, nastali su 1995. godine  i predstavljaju školski primer Iskustvenog Marketinga (Experiential Marketing) i inovativne poslovne strategije C2C – Culture to Customer (Kultura potrošaču).

A bajka? I ona se malo drugačije završava. Evo ovako: “I svi su živeli srećniji i pametniji”, jer muzej izlaže realizacije u kristalu Swarovski  najvećih umetnika  20. veka (Dali, Klimt, Hans Magnus Enzensberger, da pomenem samo neke).

Izvor: kristallwelten. swarovski.com