Trndofle su starinsko ime za starinsko, banatsko, baštensko cveće, za mlađe čitaoce: pitomi slez, trandobilje. Trndofle su i naše lokalno, zaboravljeno ime za naše zaboravljeno cveće. U vreme kad ih je Zelinski slikao bile su sastavni deo banatskog pejzaža. Rasle su u baštama i u zelenom pojasu pred kućama. Cvetale su u svim bojama: od bele, limun žute, ružičaste, crvene, ljubičaste sve do crne. Jer trndofla je jedna od retkih biljaka u prirodi čija jedna varijanta nosi gotovo crne cvetove. Rustične, otporne na sušu i jako sunce, krasile su domaćinstva koja nisu imala mnogo vremena da se bave baštovanstvom.
Negde u vreme kad je počela masovna trka u osvajanju jeftinog, nabeđenog modernizma, nestale su i trndofle. Sve je počelo gubljenjem kritičnog uma: grabljenjem za „šuškavcima“, ‘talijanskim salonskim lutkama koje su stavljane na bračne krevete, noćnim lampama u obliku gondola, lupanjem starih klasičnih kredenaca u hrastovini i postavljanjem visećih kujni od iverice, preoravanjem baštenskih rundeli i čupanjem umetnički oblikovanog busenja buksije, sečom stogodišnjih stabala, istrebljenjem zasenjenih mesta gde je cvetao đurđevak i u tom naletu opšte supstitucije starog novim, na mesto trndofli je stigao travnjak, u najboljem slučaju, kad ne zabetonirana površina. Naše tradicionalne baštenske biljke: jorgovan, đurđevak, lale, zumbuli, visibabe, ljubičice, trndofle, mirisava i neugledna noćna frajla, petunije, vrbina, jasmin i još mnoge druge ustupile su mesto travnjacima i nepoznatom busenju. Izrodila se uprošćena, omasovljena i osiromašena verzija engleske bašte. Engleska bašta bez engleske ljubavi za baštu.
Ali iznad svega i pre svega naše sokake su krasile trndofle. Danas gotovo iskorenjene. Staromodne. Kojom logičnom stranputicom prolazi misao pre nego što završi u besmislu? Kako cveće postaje staromodno tamo gde bi bilo primernije i istinitije reći da je tradicionalno? Naše tradicionalno i tipično letnje cveće.
(Vladimir Zelinski, „Nokturno sa trndoflama“ - ulje na platnu, privatna kolekcija)
Uskoro će Nova Godina, i pripremila sam za Vas, čitaoce ovog bloga, novogodišnju razglednicu „Nokturno sa trndoflama“, rad našeg usvojenog slikara Zelinskog.
Topla, banatska letnja noć. Stara trščara je utonula u mrak, ali da li neko i spava? Šelukatra je otvorena. Vazduh je preplavljan mirisima razbuktale prirode, titrave boje rascvetalog leta blistaju kao dragulji u noći i stvar je trenutka kad će se prozorsko okno otvoriti pred tolikom lepotom.
Uz iskrenu želju da Vam 2010. godina bude raskošno lepa i vibrantna, sanjarska i harmonična, kao trndofle.
U zdravlje!
Napiši odgovor
Morate biti ulogovani da bi napisali komentar.
Novi komentari