Blog community…

Preliminarno, ja nisam nikakav “anti-vaxer” i držim da je neophodno vakcinisati se svaki put kad je rizik od nevakcinisanja veći od rizika vakcinacije. Jer vakcine, kao uostalom i svi lekovi, imaju uvek kontroindikativne i neželjene efekte, ponekad i fatalne. Ove neželjene efekte, graduirane po ozbiljnosti i verovatnoći, možete naći na svakom informativnom listiću koji prati konfekcijsku kutiju vakcine, kao i na Internetu farmaceutskih kuća koje su ih proizvele. Ni misterija, ni tajna, dovoljno je interesovati se. Konačno, potpis ćete morati staviti vi, i samo vi.

Dakle moje pitanje da li se vakcinisati protiv “svinjskog gripa” ili ne, vezano je za dva osnovna problema:

Prvo, koji je rizik vakcinacije protiv Novog gripa? Obzirom da je vakcina testirana na vrlo malom broju ljudi i u periodu od svega tri nedelje pre nego što je registrovana i puštena u promet, bojim se da niko ozbiljan ne misli da može dati odgovor na ovo pitanje, bar zasad. Znamo da je smrtnost od Novog gripa mnogo puta niža od smrtnosti regostrovane kod uobičajenog sezonskog gripa, ali ne znamo koji je rizik vakcinacije.

Drugo, vakcina mora sadržati antigen. Ali zašto trebamo da primimo i skvalen (adjuvant) i thiomerosal (konzervans)? Ovo dvoje poslednjih nisu neophodni sastojci vakcine.

Za skvalen već znamo da je u SAD-u apsolutno zabranjen i da je tamo uveliko u toku kampanja vakcinacije (vakcinom bez skvalena). Znamo i da je nemački nedeljnik “Der Spiegel” svojevremeno podigao skandal zbog 200.000 vakcina u monodozi koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova poručilo od firme Baxter za vojsku, policiju i državne organe. Ova vakcina sadrži samo antigen, bez konzervansa i adjuvanta. Nakon skandala Nemačka vlada je “velikodušno” odlučila da ove doze nameni trudnicama.

Odgovor stručnjaka iz farmaceutskih kuća je da skvalen poboljšava stopu imunizacije stanovništva sa 65% na recimo 80%. Ali, pobogu, radi se o gripu a ne o kugi!

Uz to skvalen omogućava značajne uštede na skupljem antigenu, tako da se od iste količine antigena mogu proizvesti četiri puta veće količine adjuvirane vakcine. Skvalen je i lep adjuvant profita, kako se čini.

A thiomerosal?

Tu smo u sferi packaging-a. U monodoznim vakcinama njega nema, ali ga mora biti u multidoznim bočicama. Ove multidozne bočice sadrže vakcinu za deset osoba i pri svakoj vakcinaciji treba iglom ući u bočicu i podignuti dozu za jednu osobu. Pri toj operaciji u bočicu se iglom unose bakterije koje mogu kontaminirati preostalu vakcinu. Thiomerosol (organsko jedinjenje žive) je potentno antibakterijsko sredstvo koje sprečava kontaminaciju sadržaja bočice i koristi se u multidoznim bočicama već od 30.-tih godina.

Gde je, dakle, problem?

U živi, naravno. Živa je za organizam otrov. Sanitarne vlasti u EU su nedavno zabranile proizvodju i prodaju klasičnih termometara sa živom, u interesu javnog zdravlja. U slučaju lomljenja termometra živa isparava, njena isparenja su otrovna, udisanjem se unose u organizam, itd,itd, i bla, bla, bla. Ali ubrizgavanje žive sa vakcinama ( i ovde ne govorim samo o vakcini protiv svinjskog gripa) je dozvoljeno! Čak preporučeno radi smanjenja sanitarnog troška, kako se čini. Monodozne vakcine su mnogo skuplje od multidoznih.

Koliko nas staje ta mala ušteda na ceni vakcina?

Istraživači u Rusiji su još 1977. otkrili da ethilmercurium (organska živa sadržana u thiomerosalu) izaziva cerebralna oštećenja i neurovegetativne poremećaje koji se mogu manifestovati i nakon mnogo godina. Godine 1980. u tadašnjem SSSR-u je i zvanično zabranjena upotreba ovog preparata. Slede iste zabrane u Danskoj, Austriji, Japanu, Velikoj Britaniji i svim Skandinavskim zemljama, gde se koriste monodozne vakcine bez konzervansa.

U SAD, gde te zabrane nema, antropometrijska istraživanja su registrovala jak porast autizma kod dece, koji neki objašnjavaju povećanjem broja obaveznih vakcinaca (koje se aspiriraju iz multidoznih pakovanja).

Druga istraživanje su pokazala da je količina žive u dečjem organizmu porasla, i neki nezavisni istraživači ovaj porast dovode u direktnu vezu sa povećanim brojem obaveznih i dobrovoljnih vakcinacija vakcinama koje sadrže thiomerosal.

Sigurno je da mnogi centri za istraživanje nisu nezavisni, nego su direktno ili indirektno vezani za velike farmaceutske kuće, koje ih finansiraju.

Skepticizam, ako ne i nepoverenje stanovništva su direktan odgovor na nedostatak nezavisnih istraživačkih centara.

I da rezimiramo: ja sam za vakcinaciju sigurnom vakcinom, bez skvalena i bez thiomerosala. Otprilike za istu onu vakcinu koju je Baxter isporučio Nemačkoj vladi.

Ali je nema.

Da nas je više i da svi zajedno tražimo sigurne vakcine, možda bi je i bilo.

A sanitarni stručnjaci i političari?

Oni će ovaj put sa svojim porodicama lepo u red za vakcine sa skvalenom i thiomerosolam. Ako ih vidite, javite se!