Pare ili umetnost? Original VS kopija? Umetnost na tržištu, nekad i sad? Šta je smisao modernih dela: masovnost, publicitet, novac, delo ili kombinacija svega ovoga? Umetnost koja nije znala za masovnost, hiper-produkciju, niti publicitet i čiji se autori nisu opterećivali svakojakim tržišnim vrednostima i od svojih dela pravili kopije – ne samo da je ostala jedinstvena već u današnjem potrošačkom društvu (gle apsurda) ima najveću tržišnu vrednost! Baš takva umetnost koja je sama sebi cilj, ne samo da poseduje onu univerzalnu lepotu, već je i njen esperanto dostupan svima, bez obzira na obrazovanje, jezik ili veru. Najznačajnija dela svih vremena, nastajala su, uglavnom u tišini i bedi malih, slikarskih radionica u selima Holandije, Italije, Francuske, Španije… Bez velike reklame i pompeznih najava, kao što se to danas čini, stvarali su nove umetničke pravce majstori poput Moreta, Koređa, Gogena, Van Goga, Matisa! Iako je većina ovih umetnika umrla u bedi, prodavši tek nekoliko slika za života, njihova imena se i danas slave, jer su oni ostavili za sobom, ne samo svoja dela već i sebe same!
Danas je sve bitno drugačije. Stvaranjem globalnog tržišta, sve je roba, uključujući i umetnost. U „velikom selu“ novac je postao osnovno sredstvo komunikacije. Svuda se postavljaju etikete! Proizvode se kopije umetničkih slika, rade masovne reprodukcije, muzika se zapisuje na kompakt diskovima koji se prodaju u milionima primeraka, kao i knjige, filmovi, štampa, pa čak i mnogobrojna religijska obeležja.
Mass, mess, press! To je kamen koji uz breg valja moderan svet? Sve ima svoju cenu, a zapravo sve je otišlo u bescenje! Život je postao žuta štampa, iako njoj više niko ne veruje. Ubrzani razvoj medijskog tržišta i svakodnevno bombardovanje porukama, doveli su društvo u smešnu situaciju: sve je informacija, a skoro ništa nije vest! U doba masovnih komunikacija sve je više nepismenih! Samo neka se štancuje i prodaje. Ono što je pre podne u izlogu, uveče je fišek za pola kile čvaraka. Umetnik je svako ko uspe svoj fišek “masno” da naplati. I sve je kopija kopije! Simulakrum simulacije! Što je manja dara, to je veća mera. Nedostatak talenta nadoknađuje se podizanjem fame i prašine. Sve je manje onih koji shvataju suštinu umetnosti.
Posle pljačkanja Hrista, u agoniji u vrtu, ostaju samo trivijalne potrage krompiraša! Nikad više, umetnik i njegov model.
2 odgovora na članak “Mass, mess, press!”
Napiši odgovor
Morate biti ulogovani da bi napisali komentar.
August 31st, 2009 - 19:03
Moram da pohvalim dosadasnje Vase teme na blogu,ali i da kritikujem sto ih imate tek 10. Ja sam Vladimir,i koliko budem stigao potrudicu se da dam svoj komentar na neke buduce teme.
Cini mi se da je nekvalitet,hiper-produkcija i manjak pravih umetnika, nastao dolaskom glavnog talasa kapitalizma,kako u svetu tako i kod nas.Osvrnuo bih se na muziku posto mi je ona bila glavna preokupacija za vreme mog kratkog zivotica
Sustina kapitalizma lezi u pohlepi. KOnstantnom uvecavanju stvorenog kapitalizma na sve moguce nacine.Ne samo u finansijama i politici posto verujem da svima prvo to padne na pamet,vec i u kulturi uopste,muzici i umetnosti.
Kada je rec o muzici stvari su jednostavne,muzicari koji sve bave muzikom iz ljubavi,iz ubedjenja,iz umetnickih pobuda,apsolutno su izgubili trzisnu trku u odnosu na muzicke profitere,ljude koji svoju publiku traze putem masovnih medija prodavajuci im nekvalitet.Neko ce reci zasto je nekvalitet ako narod trazi i slusa tu muziku.Podjimo od pretpostavke da smo seljacka nacija. Uglavnom neobrazovana,sto sa sobom povlaci odredjena interesovanja,mada se i genetika mora uzeti u obzir.LJude fasciniraju niske strasti,jeftin humor,takvoj kategoriji je lako izazvati najnize emocije. E upravo oni su dobra podloga za plasiranje nekvaliteta i onog bi njih prirodno moglo da zainteresuje.Danasnji slusaoci vise nemaju vremena,nerava i na kraju krajeva znanja da muziku tumace sa umetnicke strane. Trazi se jeftina,brza zabava,zanimacija i danasnji “vaspitaci nacije-pevaci,pevacice”upravo to plasiraju. Sto vise prodatih albuma,godisnjih,sezonskih,letnjih,prolecnih ili kako ih vec sa ponosom nazivaju.Tiraz od 100,000 prodatih albuma,puta samo 5eura koliko prosecno kosta jedan cd,izracunajte to su ogromne cifre.Masinerija,za stvaranje profita. Nema mesta umetnosti,pravi se “kineska”muzika,loseg kvaliteta,kratkog roka trajanja. Na zalost svi iole kvalitetni muzicari su prestali da se bave muzikom ili su otisli u narodnjacke vode kao “podrska”ili su na zalost umrli (EKV).
September 14th, 2009 - 13:41
Da, baš tako, suština kapitalizma je u pohlepi ili nezajažljivoj potrošnji. Više nije dovoljno imati automobil, već je važno imati skup automobil.
Važne su robne marke, jer istučući njih, ističemo svoju moć ili vrednost. Čini mi se da više mi ne nosimo brendove, već oni nose nas. Tržište je postalo otvorena pijaca na kojoj svako nosi svoju cenu (to je robna marka, zar ne?) ispisanu na grudima.