Istomišljenici su ljudi koji, valjda, isto misle. Vojislav Šešelj, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić isto su mislili više od jedne decenije. Čak su toliko isto mislili da je nekima to bilo veoma čudno. Šta god Šešelj kaže, Toma potvrđuje, što ne kaže Voja, reći će Aca. Dok je poglavar govorio, doglavnici su klimali glavom. I tako na svakoj konferenciji za štampu. Sećate se, koliko je samo bilo čudno ako se jedan od trojice ne pojavi i ne obrati javnosti. „Pu-pu, daleko bilo, da se nisu posvađali“, plašile su se radikalske babe.
Isto su istomišljenici mislili i o problemu sa nogom Zorana Đinđića, nije im bilo žao Slavka Ćuruvije, zdušno su podržavali granicu Ogulin-Karlobag-Karlovac-Virovitica i tako sve do poslednjeg Srbina. Lopove koji grade velelepne vile, a da niko ne zna odakle im novac, „videli“ su na sve strane. Svi su bili kriminalci, oni nisu. Svi su bili izdajnici, samo oni nisu.
Pa, ima li srpskog radikala koji naizust, u pola noći, ne zna da kaže najponavljaniju rečenicu Aleksandra Vučića kad namesti tužnu facu, napući usne i kaže, a samo što ne počne da rida: „Vojislav Šešelj u haškom kazamatu“.
Da Singapurcu srce pukne, a kamoli Srbinu.
Ali, nije puklo srce nego je pukla tikva
Iz sata u sat sve se jasnije vidi koje je tu ko. Izgleda da istomišljenici nisu baš sve isto mislili. Neko je tu bogami lagao svoje birače i to mnogo. Najednom ne važe više „one“ granice, suparnici iz drugih stranaka nisu neprijatelji. Najednom je lepo u Evropi. Da gledaš, a da ne veruješ ili da ponovo citiram radikalsku biračku populaciju: „Da se krstiš i levom i desnom!“ Počele su čak i da se iznose prljave radikalske gaće, jer svi su oni radikali kako god se sada zvali. Pominju se neke kućerine od poslaničke plate, neki silni krediti, lupa se na sednicama Skupštine po stolovima kad ovi drugi radikali govore, šamaraju se međusobno na pešačkim prelazima, gde god se vide za gušu se vataju. A godinama se pričalo za njih da su kao vojska, da ne kažem sekta.
Setio sam se razgovora sa jednim prijateljem od pre par godina o tome da li Toma i Vučić veruju u to što pričaju (Šešelj nije bio sporan, naravno): „Meni se, bre, čini da oni u to što govore ne veruju, ali ako veruju, onda teško njima “, rekao je tada moj prijatelj.
Jedan odgovor na “Istomišljenici”
Napiši odgovor
Morate biti ulogovani da bi napisali komentar.
novembar 5th, 2008 - 11:56
Fenomenalno. Nasmejao sam se od srca ljudima koji su me uzasno nervirali i to godinama. I cuvena recenica o haskom kazamatu i patnjama coveka zbog koga milioni i danas pate me izludjivala, a sada mi je smesna. S paznjom pratim sta se sa njima desava i nasladjujem se onako kako su se oni nasladjivali problemima u ovoj drzavi, jer je to sve njima islo u prilog i dizalo im rejting. Ko i dalje veruje u bilo sta sto kazu (i jedni i drugi) neka se pod hitno konsultuje sa ljudima u belim mantilima.