Blog community…

Bliži se Halloween.

Moji studenti se uzbuđeno spremaju za ludu noć „Strave“: kupuju nove maske skeletnih utvara i slepih miševa. Pabovi i restorani pribavljaju džinovske ludaje u koje će nadahnuto urezati avetne obrise monstruma, svako prema svojoj umetničkoj viziji i interpretaciji. Pred noć će sveće, unutar izdubljenih ludaja, treperiti zloslutnim, jarkim, crveno-narandžastim odsjajima. I počeće velika, luda noć zabave, muzike, šale i smeha.

I profesorka veronauke je u vanrednom, mobilizacionom stanju. Dan mrtvih po katoličkom kalendaru namenjen je obilasku groblja, komemoraciji mrtvih i kupovini hrizantema za grobove. Za cvećare oko groblja je prilika da udesetostruče cene hrizantema. (Praktični savet: nemojte nikad pri poseti italijanskoj porodici poneti buket hrizantema. Prestrašićete ih. Za Italijane hrizanteme su isključivo cveće mrtvih). Profesorka intenzivira svoj psiho-pedagoški rad u nameri da sačuva nove generacije od napuštanja vekovne tradicije. Ona argumentovano objašnjava da je Halloween tuđ kulturni model koji podriva temelje katoličke kulture, ali ne uspeva da objasni zašto je bolje na taj praznik plakati i tužiti, nego pevati i igrati.

I ja verujem da je uvek bolji onaj model koji ti se više dopada. I tu se slažem sa mojim studentima. Ali još uvek neke stvari ne razumem.

Ako su ludaja i bundeva leksički gledano sinonimi, to još nije dovoljno da kikindska ludaja postane bundeva. U mojoj kući nisam nikad čula da je neko, čak i nehotice, izgovorio reč „bundeva“. Da ne govorimo o kući moje bake! A, hvala Bogu, pravile su se odlične gibanice sa ludajom. Gibanice sa ludajom, ne bundevara!

Ta jezička inovacija je kulturno spoticanje! Gubljenje identiteta! I, ako hoćete, brenda! Ekskluzivna Kikindska Gibanica sa Ludajom postala je generična „bundevara“, koju može svako da napravi (osećate li grubu asonancu suglasnika „bndv“, koja „para“ uši?). To što mnogi izvan Vojvodine ne znaju šta je gibanica sa ludajom nije dobar razlog da joj menjamo ime. To ime je naš brend i ključ naše kompetitivne prednosti. Onima koji to ime ne poznaju može se uvek lepo objasniti da je Ludaja specijalna, Kikindska bundeva! Reklama je zato tu!

Ali vratimo se na noć ludaja i slepih miševa.

Pokušajte da ukucate na Google-u reči: „slepi miš“.

Dobićete, redom: Opera Johana Štrausa - dvd, divx; zatim vest o slepom mišu koji je uletao u brushalter; i onda vest o nekoj vokalnoj solistkinji koja peva nogama okačenim o prečke i suknjom koja joj pada preko glave; o kadrilu iz istoimene opere igranim pod kišobranima na gradskom trgu; zatim priču izvesne književnice koja piše: „Nećeš verovati: u sobu nam je ušao slepi miš. Sama pomisao na to gnusno biće…..“

I meni je pre neki dan uleteo slepi miš u sobu. Uleteo, ne ušao! Slepi miš u sobu ne ulazi, nego uleće, ali to je tek terminološka konfuzija i sitno zaplitanje logičkog aparata. Velika greška je nazvati slepog miša „gnusnim bićem“. Na svu sreću napred navedeni prozni prilog je na sajtu „ex-yu književnost“, tako da je razumno nadati se da je i to samo ex, ex, ex…..neznanje.

Kulturna obrada slepog miša zavisi od podneblja.

	Naslovna strana prvog izdanja romana”Drakula”

U Kini slepi miš je simbol sreće. Dva slepa miša su simbol dvostruke sreće. Simbol petostruke sreće - dugovečnosti, zdravlja, bogatstva, ljudske vrline i prirodne, bezbolne smrti - je dugobradi starac obavijen krilima pet slepih miševa.

U opereti Johana Štrausa slepi miš je maškara vedre i bezbrižne habzburške mladeži u noćnim lumperajkama.

“Die Fledermaus”, opereta Johana Štrausa II prvi put izvedena 1874. god, sadrži nisku najlepših bisera balske muzike: valcera, polki i kadrila. Slepi miš je u njoj uvređena goliardična maškara koja se veselo sveti.

Na zapadu slepi miš je protagonista gotičkih romana. On je oduvek bio simbol mrtvih duša i vampira, koje i danas srećemo u horor žanru na ekranima i u knjigama.

Heidegger je rekao da čovek živi u senci smrti, Kant da je čovek vremenski ograničeno biće.

Halloween pomaže da se ta istina veselo preživi.