Čarobni svet je izgubljeni prostor čudotvornih sprega i nedokučivih tajni prirode, u kojem, duboko ponorena svešću, počiva naša atavična memorija: sećanje straha od groma, od munje, od zveri, straha gonjene žrtve, ali i čara i lepote svega vidljivog i čudotvorno nevidljivog. Očarenje silom i lepotom prirode.
I to očarenje danas tražimo u planinama, u visokim, senovitim šumama, u brzim i bistrim planinskim rekama, na proplancima, u jezerima, ili opet, na obali mora, u tihim zatonima, na školjima, u mirisu bora i čempresa.
Na tim začaranim mestima osećamo treperenje vazduha, vibraciju svetlosti, miris i dah prirode. I u toplim letnjim noćima naši snovi i neizrečene želje dobijaju krila i u zanosu lete prema sazvežđu Kasiopeje, dok ih naš pogled pomno prati. I tako opijeni lepotom letnje noći i mirisom oleandra ostajemo na rubu vremena da čekamo zvezdu padalicu.
Ta čarobna odlazišta su ispunjena magijom prirode i zaštićena svetim zakonom moderne ekonomije. Ne diraj: Prirodni Turistički Resurs!
Sve ostalo je Svakodnevnica, gde se može rušiti, graditi, kvariti, ograđivati, pregrađivati…. U svakodnevnici „racionalni“ čovek ne traži „očarenje“. Magija okrepljenja, ozdravljenja, ushićene sreće lepotom vaseljenja je negde drugde. Izvan njegove biti i, uglavnom, sve dalje od njega. Krepki dani i magične noći su u turističkoj agenciji, uvijene u šareni paket snova, na domaku svakog podubljeg džepa, čiji su san snovi odavno napustili.
Oniričan, začarani svet ne nastanjuje turističke pakete. On je oaza duše, mesto gde se spontane snage i tajne prirode upliću u našu bit, osvajaju naša čula i, u racionalno potpuno nedokučivim asocijacijama, dotiču tanane žice očarenja, pretvarajući se u ushićenu sreću lepotom Vaseljenja.
Ali gde je to mesto?
Ono je u tebi. Otvori oči i srce i začarani svet će radosno ući da ti okrepi snagu i san. Nekad će to biti stoletni hrast, nekad drhtava vrba, ili tihi izvor „čudotvorne vode“, ili pak, soko u letu, čaplja u bari, gnezdo lastavica pod strejom.
Izvadimo ruku iz džepa i otvorimo vrata. Izađimo za trenutak iz Svakodnevnice.
Za početak, pođimo na Vodice, tu, na domaku ruke, uz samo ivicu grada.
Šta vidite?
Kapelu Ognjene Marije, mali lazaret za zbrinjavanje bolesnih, tihi izvor „čudotvorne vode“, stoletno drveće na brežuljku? Mistiku lepote koju su za vas sačuvali vaši dedovi.
I stasite jablanove koji se tiho njišu na toplom julskom vetru. Njihove krošnje šapuću jednu drevnu priču.
Oslušnite! Jablan!
Napiši odgovor
Morate biti ulogovani da bi napisali komentar.
Novi komentari