“U ovoj zemlji živi čovjek, / I drug, i vođa, Josip Broz Tito. ” Ovim stihovima počinje kompozicija “Prolog” K. Kovača - S. Markovića - J. Kaštelana koju je svojevremeno izvodio Alfred Dado Topić. Na kompilaciji “Pesme o Titu” nalaze se i numere Meri Cetinić, Olivera Dragojevića, Nede Ukraden, Jadranke Stojaković, Dušana Prelevića, Zdravka Čolića, Davorina Popovića, Bate Nonina, “Teške industrije”, “YU grupe”, “Generacije 5″… “Rani mraz” se na toj ploči pojavljuje sa čak dve pesme: “Računajte na nas” i “Triput sam video Tita”. Đorđe Balašević peva: “I opet video Tita maršala, / Legendu tu, slobodotvorca, / Čoveka tog, druga i borca, / Opet sam svud video Tita.” I ja sam, poput njega, video druga Tita. I, ruku na srce, drago mi je zbog toga. Ako me pamćenje dobro služi, Tito je, 1979. godine, u povratku sa Šestog samita nesvrstanih u Havani prošao kroz Užice i obišao Kadinjaču. Zadesilo se da smo baš te godine bili sa školom na Zlatiboru. Učiteljica nam je vezala pionirske marame, popravila iskrivljene kape i oprezno sprovela do autobusa kojim smo odvedeni na svečani doček. Nakon beskrajno dugog čekanja, smeo bih da se zakunem da sam lično & personalno video čoveka i druga i vođu i borca i slobodotvorca… Spremnost naših umetnika da pevaju o slobodi, jednakosti, bratstvu i jedinstvu nikako ne može biti sporna. Negovanje pozitivnih vrednosti naše antifašističke borbe svakako je civilizacijska tekovina kojom treba da se ponosimo. Šta, zar je trebalo da na Omladinskim radnim akcijama mlađahni estradni umetnici pevaju “ubićemo, zaklaćemo ko sa nama neće” ili “bjež’te psine, preko Drine”?!
Naravno, postoji čitava armija pesničkih udvorica koji su opevanje partizanskog lirskog subjekta dobrano naplatili. Njihov “radnički zavet Titu” omogućavao je zvanje p(j)esnika koje donosi dobar prihod a da se gotovo ništa ne mora raditi. Bila je to laka i unosna služba za gomilu prazilukovića koji su drmali fabričkim krugovim, SIZ-ovima ili provincijskim domovima kulture. Pesma “To majka više ne rađa” Ace Sekulića bi pre mogla da se odnosi na pisce koji su se stavili u službu OZNE i DB-a, nego na najvećeg sina naših naroda i narodnosti.
U tekstu “Doprinos srpskih pesnika deifikaciji Josipa Broza Tita” (Hereticus, 2005-1) književnik Marinko Arsić Ivkov kaže: “U vreme opšteg nemorala i udvorištva pesnici su, umesto da budu savest društva, često prednjačili u dodvoravanju tiraninu. Stotine poznatih pesnika i hiljade pesnika-amatera u svojim pesmama pretvarali su vođu u božanstvo i besmrtnika. Zauzvrat, od režima su dobijali položaje, priznanja i razne beneficije. Ta bolesna simbioza kulminirala je u vreme Titove smrti, kada je u jednom jedinom danu spevano na hiljade takvih pesama.” Ne mogu se pobrojati zbornici i antologije koje su posvećene doživotnom predsedniku SFRJ Josipu Brozu Titu. “Tito piscima - pisci Titu” Radomira Andrića i Ljubivoja Ršumovića, “Josipu Brozu Titu pesnici Jugoslavije” Momčila Đarkovića, “Čovek i drug i vođa: pesme i prozni odlomci” Vladimira Jovičića i Blagoja Jestrebića, “Književnici o Titu” Mladena Oljače i Čeda Radovića, “Pjesme o Titu” Huseina Tahmiščića… Ko će sagledati razmere tolikog nepatvorenog podaništva? “Režim je podsticao i negovao udvorički moral u svim oblastima života, tako da je ono što je u normalnim društvima smatrano društvenom bolešću, u komunizmu postalo vrlina. Pesnici su prestali da budu ’savest društva’. Ne samo da su se priključili ’stadu’, nego su se probili na njegovo čelo. Stihove koji su do besmislenosti veličali ‘besmrtnog vođu’, izjednačujući ga sa božanstvom, Suncem, večnošću, ne može da izostavi nijedan antologičar ljudske gluposti. […] Režim je stvorio atmosferu poniznosti i udvorištva, tako da su mnogi pisci pevali ode Titu i kad ih niko nije ‘vukao za jezik’. Ode su pevane čak i Titovoj vojsci (Veljko Petrović) i policiji (Oskar Davičo). Sve u svemu, gotovo polovina srpskih pesnika ispevala je bar jedan hvalospev ‘drugu Titu’. To je jedan od najnižih moralnih padova u istoriji književnosti.” Pevao je Adam Puslojić: “Ako ima večnosti / i ako večnost ima ime, / ime večnosti je Titovo ime.” Eto, nije prošlo mnogo, a Puslojić je, poput mnogih pesnika koji su pevali o Titu, “ime večnosti” otkrio na sasvim drugom mestu: “Znam da se u Bogu, kao pravi beskraj, / skrivaju i svetlost i tama od zlata.” Što li se odrekoše Boga iz Kumrovca?
Napiši odgovor
Morate biti ulogovani da bi napisali komentar.
Novi komentari