Ludaja je oduvek bila jedno do obeležja kikindskog etnosa. “Popni se na ludaju da vidiš Kikindu”. Kikindu utonulu u severnobanatsku pustu, po kojoj su se vile ergele čilaša. Kikinda sa slatinama gde su guske vođene na ispašu. Guske?!
U ono vreme kad je Kikinda bila grad bilo je i jata gusaka. Sećam se da sam volela da leta provodim u bakinoj kući u četvrtom “frtalju”. Moja kuća u centru grada je bila malogradski svet provincije. Iz nje se Kikinda nije videla. Ali, vratimo se na guske.Zar niste počeli da pišete o ludajama? Jesam, ali, prvo o guskama.
Guščar je leti redovno prolazio ulicom i prikupljao guske, koje su se pridruživale jatu i lagano gegale prema slatinskim ispašama i barama na ivici grada. Uveče se jato vraćalo i svaka guska se sama zaustavljala ispred kapije iz koje je tog jutra izašla, strpljivo čekajući da joj otvore. U jesen bi počelo kljukanje gusaka. Kljukanje gusaka je varvarski metod odgoja od kojeg su Francuzi napravili svetski biznis. Ali guščja džigerica je bila u to vreme i kikindska poslastica, bar u četvrtom “frtalju”. “Foie gras”, jedan od najskupljih i najcenjenijih specijaliteta u svetu, ja sam redovno jela u bakinoj kući.
U to vreme u letnji bioskop u bašti Gradske Biblioteke nije se ulazilo bez “fišeka” semenki od ludaje. Gledali su se istorijski kolosali uz masovno grickanje. I dok glavni junak živom silom kida okove (sećate li se Stiva Rivsa?), grickanje postaje nervoznije, žešće, paroksistično. Niko se ne osvrće, niko te ne opominje, nikom ne smeta. Posle predstave, plato bioskopske bašte morao je biti dobro očišćen od ljuski i bačenih papirnih fišeka. Vreme tolerancije.
Pokušajte da uletite danas u letnji bioskop (ako ga nađete) sa kesicom semenki u ruci. Gledali bi vas kao na majmuna pobeglog iz zoološkog vrta! Semenke grickaj kući! Napolju prljaš, pljuckaš, i naravno, uznemiravaš!
Ljudi su prekinuli da masovno posećuju bioskopske sale i, bar u kikindskom slučaju, to je dovelo do njihovog gašenja.
Druga vremena. Dok smo grickali semenke u bioskopu bili smo grad. Danas, bez bioskopa, smo palanka.
A ludaje?
Ludaje se i dalje vrtlare oko Kikinde. Doduše, u druge svrhe i u veoma ograničenom obimu. Pažljivo selektirano seme se neguje s ljubavlju i s pažnjom kao kultni predmet i eksponat za “Dane Ludaje”. Uređeni i komercijalno neobrađeni etno-događaj pretvara džinovske kikindske ludaje u koncept i povod slavlja jedne berbe koje više nema. Lokalna industrija kolača bi mogla iskoristiti događaj i lansirati packaging “Kikindske gibanice sa ludajom” u porodičnom formatu. Jedinstveno sezonsko etno-iskustvo uz certifikaciju kikindskog brenda. Ali gde naći ludaje?
Napiši odgovor
Morate biti ulogovani da bi napisali komentar.
Novi komentari