Blog community…

(Konzlager I Narvik- Beisfjord)

12. jul 1942. - Stigla je u logor brojna nemačka oficirska inspekcija. Sa njima su bila i tri civilna lica. Obišli su logor, ali sa logorašima nisu pričali, niti su tražili tumača. Pred ambulantom  ta tri civilna lica su se dugo zadržala u razgovoru sa poručnikom SS, logorskim lekarom Dr. Groehne-om, ali niko od njih nije ulazio u bolesničke sobe, nego je samo provirivao s vrata.

“Kasnije,  u nekim izveštajima i dokumentima, napisano je da je norveški lekar Eldar Kato Kjoeling, koji je bio u službi u Narviku, sam proglasio da je u logoru  zavladao tifus. Međutim, na osnovu dosad prikupljene dokumentacije ne bi se to moglo i zvanično potvrditi. Pre svega, glavnu reč imali su oficiri SS, lekari. Drugo, doktor Kjoeling je 1946. godine, kao svedok bio u Jugoslaviji na suđenju nemačkim oficirima iz logorske komande, ali on lično nije terećen ni za kakve odluke.
Može se pretpostaviti da je doktor Kjoeling, sa još dva civila, bio u sastavu oficirsko-civilne inspekcije“ (Lj. Mlađenović).

 (Na suđenju u Beogradu  dr Kjoeling je izjavio da je lekova bilo, ali da obolele nisu lečili.)

14. juli 1942. - Brojno stanje na jutarnjem raportu: 882, zdravih 677, bolesnih 205. Ubijen jedan internirac u logorskom krugu.

15. juli 1942. - Zavodi se karantin u logoru. U logor neće više ulaziti lekar, sanitet i komandno osoblje. Namirnice za logorsku kuhinju će se doturati preko žice. Zabranjen je prilaz logorskoj ambulanti i komuniciranje sa bolesnim. Grupa interniraca izvedena je na rad uz spoljnu ogradu logora: kopa veliku jamu. Nemačka radna grupa čisti okolni teren i pobada kočeve oko jama. Straža na kulama je udvostručena. Ubijen jedan internirac u logorskom krugu.

16. juli 1942. - Brojno stanje na jutarnjem raportu: 878,  zdravih 618; bolesnih 260.
U toku dana umrla su dva internirca. „To su jedini umrli prirodnom smrću, od dolaska u logor. Umrli su od iznemoglosti i gladi“ (Mlađenović).

17. juli 1942. – Brojno stanje na jutarnjem raportu: 876, zdravih 566, bolesnih 310
Iz nepoznatih razloga jedan internirac je prešao u bolničke barake. Ubio ga je stražar Norvežanin.
Kopanje jama završeno oko 17 časova. Iskopane su dve jame po 7 metara dužine, 3 metra širine i 2 metra dubine. Nemačka radna grupa je prosekla prolaz na logorskoj ogradi naspram jama i na pobijene kočeve navila bodljikavu žicu. Logor je tako provizorno proširen i jame su ušle u logorski prostor. Iz ambulante Nemci puštaju grupu interniraca, koji se pridružuju zdravim. U bolničkim sobama ostaje 278 interniraca.
U 21 h počinje evakuacija zdravih interniraca. Kamionima ih odvode iz logora.

U 23 h počinje masovno streljanje. Ljudi su privođeni jami u grupi od dvadeset, tu su postrojavani duž jame i streljani. Mitraljezi su bili postavljeni jedan na stražarskoj kuli, drugi na krovu jedne od baraka. Pokošeni kuršumima ljudi su padali u jame. Posle svakog „novog“ kruga streljanja, oficiri su se približavali jamama i revolverima ubijali one koji su bili samo ranjeni. Zatim su „nekom belom tečnošću polivali streljanu grupu i zvali novu grupu. (Jedan svedok – „Bejsfjordska Tragedija“, Mlađenovic). Ubrzo nastaje tišina. Mnogi internirci iz ambulante su odbili da pokorno izađu i sarađuju na vlastitom umoru.

18. juli 1942. –  03 h: Nekoliko vojnika je donelo kante sa benzinom, koji su prosuli po barakama i ispod njih. Barake su upaljene. Ljudi su živi goreli. Oni koji su uspeli da izađu iz baraka bežali su po logoru tražeći zaklon. SS-ovci su bili u svom elementu: sa stražarnica su počeli ludačko takmičenje u „odstrelu“  zaplašene divljači sa Balkana. U pet sati ujutro masakr je bio završen.

Barake su se dimile još dva dana. Opor dim izgorelih tela širio se uskom dolinom Beisfjorda (prikupljena svedočanstva stanovnika Beisfjorda).

Po okončanju rata rake su otkopane i prebrojane su žrtve streljanja. Nedostajali su  posmrtni ostaci 100 interniraca. Onih izgorelih u Beisfjordskom paklu.

Statistike:
Za vreme II svetskog rata Norveška je imala 43 konclogora.
Sa ukupno 900 interniraca logori u Narviku su bili najveći logori srpskih interniraca u Norveškoj i najkraće su trajali - svega 4 meseca. Istovremeno ovi logori su bili i najkrvaviji logori u Norveškoj.
Internirci evakuisani iz Beisfjorda uoči noći masakra 17. jula 1942, odvedeni su u privremeni logor na planinu iznad Narvika (Bjernfjele – Medveđa planina), gde su ostali do septembra 1942, kad su bili vraćeni u Beisfjord.
Od 900 srpskih interniraca 748 je umoreno. Stopa smrtnosti logora u Narviku: 83,5 %.

Oktobra 1942. priživeli internirci su bili raseljeni u druge logore u Norveškoj.