Srbi su žrtve,
uglavnom,
svojih predrasuda…
Prevashodno razlog su tome zablude o sopstvenoj veličini, sposobnosti i pameti, te mestu u društvu, svetu i sistemu koje im zbog toga (ne)pripada.
Srbi naprosto veruju da su najbolji, najlepši, najpametniji i tako dalje, a ako to nije tako zbog toga su definitivno krivi drugi - setite se J.P. Sratra : pakao su drugi - zbog toga što ih nisu dovoljno laštili, hvalili, pridržavali dok su padali ili branili dok su ih napadali…
Kod Srba ne postoji vlastita greška ili krivica.
Prvi na listi odgovornih za propuste je - Bog, druga po rangu je sudba kleta, a na mestu trećemu-najvećemu su ljudi…
Ljudi,
često i oni koje ne poznaju, nego se Srbima iz nekog razloga - debeli su, visoki, nasmejani, plavi… - ne dopadaju.
Kod Srba, dakle, ne može da se dogodi situacija prema kojoj nešto nije onako kako zamišljaju zbog toga što, recimo, ne poseduju odredjenu školsku spremu, poslovnu kvalifikaciju, radnu sposobnost, te da pohvale o radu stižu sa adresa na kojima žive prijatelji, a nagrade dobijaju kao razglednice od dobrih drugova, kao i da u odredjenoj situaciji nisu dobro predvideli dešavanje, osmislili program, procenili sopstveno delovanje…
Lakše je, naravno, staviti problem na ledja neprijatelja (koje lako i bez dvoumljenja izmisle), najčešće onih koji drugačije misle ili, pak, što je još strašnije, pamte neke dane u kojima su prvi imali moć, pa su opijeni i oholi od vlasti (bila ona kondukterska, šalterska ili stečena angažmanom u kulturnoj rubrici lokalnih novina) oni odredjivali trasu života i kvalitet obavljenog posla.
To Srbi ne opraštaju.
Srbima je lakše da se prave važni, pljuckaju na druge i povremeno se krevelje poput crtanog junaka, pileta čije je ime Kalimero, koji svestan globalne nepravde očekuje da ga svi brane.
To se odnosi i na one Srbe, koji baš ne vole da im se herojsko poreklo prečesto lepi na čelo.
21 odgovora na “Istinska žrtva”
Napiši odgovor
Morate biti ulogovani da bi napisali komentar.
maj 8th, 2008 - 15:23
Kada covek nema sta pametno da kaze, bolje je da cuti!
Milose, zar nisi naucio do sada u zivotu da su generalizacije veoma klizav teren? Ja sam Srbin, ali ne razmisljam ni najedan od gore pomenutih nacina. I znam barem jos njih 100 Srba koje ne mozes pronaci u tvom tekstu! Sta si ti u stvari hteo da kazes? Jesi li mozda u tekstu posao od sebe, pa to polepio etikete svim Srbima? U cemu je poenta?
maj 8th, 2008 - 22:06
Jovane, ne ljutite se. Vi i onih stotinak koji su kao Vi, a koje samo Vi znate i poznajete (ne postoji razlog da Vam se neveruje) ne predstavljate sigurno izuzetak.
Od nas i naše pameti su pobegli Slovenci, Hrvati, Makedonci, Crnogorci, Kosovski albanci, ali izgleda da još nismo stigli do dna. Mnogo srba, mnogo više od vas Jovane, i vaše stotine, nekritički razmišlja i spremno je
da zatre u začeću slabašne tračke svitanja i da nas vrati u noć deoba.Sledeći put od nas samih.
maj 9th, 2008 - 21:48
Godpodjo Julijana, postujem Vase godine i Vase zivotno iskustvo, ali ipak smatram da je veoma naivna izjava reci da su Slovenci, Hrvati, Makedonci, Crnogorci i Kosovski Albanci pobegli zbog nas samih. Oni su pobegli zbog sebe i svojih nacionalnih interesa. Jugoslavija je bila samo prelazno resenje koje je pomoglo da dodju do krajnjeg cilja (iskljucujuci Crnogorce). Dakle mnogi od njih nisu otisli iz Jugoslavije zbog nase gluposti, vec zbog svog visevekovnog interesa i nacionalnog sna, a koji je znacio da zele svoje ciste nacionalne drzave. U tom smislu su u najmanju ruku isti kao i mi, ako ne i gori - cinjenica je da su mnoge od tih drzava etnicki dosta ciste (pogotovo Slovenija koja je prosto izbrisala manjine iz spiskova drzavljana - o kakva pamet i kakva plemenitost!?, dok stanovnistvo Srbije, iako joj se pripisuju mnogi zlocini, i dalje cini oko 30% manjina.
Elem da ne odlutamo previse od teme, meni se zaista ne svidja neko kolektivno zigosanje bilo kog naroda, a pogotovo sopstvenog. Da je neki novinar ovo napisao u Hrvatskoj nebi se bas lepo proveo. No u Srbiji je sve moguce, pa tako da i da se velicaju oni koji pljuju sopstveni narod. To me iskreno nervira i razocarava.
No da se jos nesto razumemo, ja nisam za zataskavanje i guranje stvari pod tepih. Covek mora da sagleda svoje mane i da radi na ispravljanju istih. Barem ja tako mislim. A opet kolektivno spocitavanje mana je samo mlacenje prazne slame. Sta hocu da kazem, pa nedavno sam bio na jednom kulturnom dogadjaju gde su u uglu prostorije bili postavljeni kolaci i kafa, pripremljeni za koktel posle izvodjackog dela programa. Kada je nekoliko ljudi usred programa ustalo i otislo da uzme kolace, vecina se pobunila i cule su se razne reci. No kako je program odmicao sve vise ih je sledilo taj los i nekulturan primer zasicavanja sopstvene prozdrljivosti usred programa, smetanja drugim gledaocima i nepostovanja prema izvodjacima. Samo nekoliko ljudi je dosledno ostalo mirno da sedi do kraja programa, i to su po pravilu bili oni ljudi koji se nisu bunili. Ove bundzije su samo pokazali da znaju glasno da pricaju, ali na delima su bili isto kao i oni koji su prvi bezobzirno unistili dogadjaj. Pustimo se price o kolektivnim odgovornostima i osobinama. Radimo na sebi!
maj 10th, 2008 - 20:13
Vidite Jovane, vi lepo kažete da su Slovenci, Hrvati, itd pobegli zbog sebe i svojih nacionalnih interesa i da se to oduvek moglo naslutiti. I to je tačno.
Krenimo zajedno jedan korak napred u analizi.
Zar se ja, i vi, i mi svi u Srbiji, ne bi osećali danas gordije i bolje da smo im u tome onda pomogli e dali nogu da pre izlete?
Da smo bili realističniji i mislili na naše interese? Da smo definisali naše interese.
Šta smo čekali? Da nam se ispuni sudbina? Da nam Bog pomogne? Da nam neko pritriči u pomoć?
Iza naših leđa nema nikog. Danas, kao ni juče. Samo ponor. Jedan jedini korak unazad može da proguta podućnost još jedne generacije.
Toliko, za one koji vole svoj rod i narod.
maj 10th, 2008 - 20:14
errata corrige: budućnost još jedne generacije
maj 10th, 2008 - 23:52
Gospodjo Julijana, moram izgleda jos malo osveziti Vasu memoriju. Sve te nove drzave su zelele (i na kraju uspele) da izadju iz SFR Jugoslavije sa onim sto nisu unele u tu zemlju… Nemojmo to zaboraviti. Niko od njih nije uneo svoju drzavnost u Jugoslaviju. Osim toga na teritoriji nekih republika su u to vreme jos uvek ziveli Srbi (danas su ti ljudi rastrkani svuda po svetu), pa Srbija nije bas ni mogla blagonaklono da gleda da joj se nacionalni korpus rasparca na nekoliko drzava. SPS i Slobu nikada nisam voleo, ali bilo ko od politicara da je tada vodio Srbiju morao bi imati veoma slican stav ovome. Jednostavno drugacije nebi moglo. Ne moze covek da mirno gleda kako mu neko sece nogu, a on klima glavom i sa osmehom kaze: “Neka uzmi”.
Sto se tice Vasih pitanja, to je veoma kompleksna tematika. Srbija je bila u polozaju u kom je bila, zahvaljujuci sto je godinama citav ovaj scenario pripreman. Sposobni srpski politicari su ubijani, ili sklanjani sa scene (verujem da se i sami secate kako, jer ste Vi ziveli u tom vremenu), kako bi se sa udvoricama i nesposobnjakovicima moglo lako. Rezultat toga smo videli pocetkom devedesetih. Slobodan je bio prvi koji je odavao utisak snaznog politicara koji bi nesto mogao da promeni, i zato ga je narod u pocetku voleo. Dakle sa jedne strane imali ste republike sa pripremljenom podrskom, scenarijom, finansijama i definisanim nacionalnim interesima i sa druge Srbiju koja je tek pocela da se osvescuje. Nazalost tada su u celu pricu uleteli mafijasi (preko politike) sa svih strana i na kraju su oni jedini koji su se dobro okoristili o ove ratove (to vazi za sve republike)… Kao sto rekoh veoma kompleksna tema.
No mozda bi ipak bilo bolje da se vratimo na temu…
maj 11th, 2008 - 08:39
Od pada Berlinskog zida je prošlo 20 godina. Jedna generacija!
Kompleksnost i opsežnost promena su svi brzo shvatili: Rumunija, sećate li se Čaušeskog?
Čehoslovačka, podelila se bez kidanja kose!
SSSR je napustila ideju o suverenitetu nad Baltičkim republikama, iako je u nekima od njih imala visok procenat ruskog življa.
I u Jugoslaviji su svi vrlo spremno dočekali prestojavanje (ko zna šta je Gorbačov zaista time hteo da kaže?), osim Srba, koji su spavali, kao uvek, snom pravednika.
Crnogorci su se na brzinu prošetali od Titograda do Podgorice i referendumom odlučili da i nisu Srbi.
Srbima su amputirali teritorije (čije?) i jednu generaciju podmladka (bombama i embargom).
Italijanski podmladak ide danas u Sloveniju na doktorat.
Srpki u herojsko iztrajanje.
maj 11th, 2008 - 08:40
errata corrige:”prestrojavanje”
maj 12th, 2008 - 15:45
Izvinite, ali Vas komentar mi je potpuno konfuzan, uopste ne shvatam sta ste zeleli da kazete. Molim Vas da pojasnite.
maj 12th, 2008 - 19:32
Mogu da van dozvolim da vam se čini “konfuznom” činjenica da italijanki diplomirani akademski kadar (nivo: “Doctor Magistralis”) odlazi u Ljubljanu na doktorat (nivo: PHD). Verovatno ne shvatate da je Slovenija za samo 15 godina ušla u krug najnaprednijih Evropskih zemalja, i da je na rang listi ostavila Italiju iza sebe.
Ali Slovenija nije žrtvovala jednu generaciju političkom slepilu grupa i pojedinaca, kao što je to učinila Italija i još po neko.
maj 13th, 2008 - 14:27
“Ali Slovenija nije žrtvovala jednu generaciju političkom slepilu grupa i pojedinaca, kao što je to učinila Italija i još po neko.”
Surova i tužna istina; mislim - drago mi je za Slovence, nego je ta činjenica tužna iz našeg ugla, jer smo pedesetak godina bili slovenačka kolonija.
Ne treba zaboraviti da je Zagorac upravo Slovencima dao najveći prostor da eksperimentišu sa ekonomijom (Kidrič) i ideologijom (Kardelj) po Jugoslaviji. Tačno da ljubitelji teorija zavere pomisle kako je to bilo smišljeno da nas zatuče na duge staze. Ali, da ne dižem prašinu bez argumenata; dovoljno je što su neki od nas preživeli ono školstvo (*nikad* nisam pao stručni ispit na fakultetu - dok sam onaj jebeni “društevno-politički sistem” polagao triput, najzad zabeleživši jedinu šesticu u indeksu u toku studiranja; odbrana I dvaput, odbrana II dvaput, i to je kompletna istorija mojih padanja na ispitima).
Smišljeno ili ne, Slovenija je postala različita već neposredno posle 1945. godine. Šta mislite: da li je iko ikada stočarima u Štajerskoj oduzeo ma i jedno tele ili prase? Jednom mom komšiji su oduzeli sedam od osam krava zatečenih u štali, objašnjavajući da je to dovoljno za sedam čeljadi u kući i uredno dajući priznanicu sa kojom praunuk tog nesrećnika ni dan danas ne zna šta da radi. Najveća groteska je što je taj isti jadnik, po radnom nalogu kombinata u kome je morao da se zaposli nakon oduzimanja stoke i plodne zemlje, često pratio železničke tovare kukuruza iz Kikinde u Sloveniju, gledajući kako tamo izgleda život. Kad je pitao jednog “kolegu” kako to da i dalje ima petnaest krava u štali, ama kako to da mu ih niko nije oduzeo, iako ima samo petoro ukućana, Slovenac ga je začuđeno pitao: “a ko to meni da oduzima moje?”…
I da sad ne navodimo banalne primere, poput Fruktalovih sokova od bresaka iz Strumice i “slovenačkih” vina od grožđa iz Džervina, dok su smederevski vinogradi propadali pod prašinom iz železare… Fakat je da su mnoge najbogatije evropske zemlje generisale svoje bogatstvo kao kolonijalne sile. U vreme kad su Velika Britanija, Holandija, Francuska, … počele da gube svoje kolonije tokom gradnje novog svetskog poretka, Slovenija je tek jačala kao faktička kolonijalna sila unutar komunističke Jugoslavije. Ono bogatstvo i lepotu koju sam video tokom jednog davnog boravka u Logarskoj dolini sreo sam samo još u Švarcvaldu i u Holandiji (znam da ima i drugih takvih mesta, ali ih nisam pohodio).
Nije čudno za Sloveniju. Da je ikada postojala praksa “ko meni da uzme moje” u Vojvodini, i ovde bi bilo drugačije. Veoma drugačije. Ali, sudba kleta, što reče gos’n Latinović.
Doduše, kad se setim priče svog rođaka, uspešnog preduzetnika iz Ljubljane, o načinu oporezivanja dobiti u predvečerje ulaska u EU, izgleda mi da tamo baš i ne cvetaju ruže. Zapravo, baš naprotiv: svuda cvetaju ruže. O trošku poreskih obveznika.
Neka su živi i zdravi.
maj 13th, 2008 - 15:45
Upravo kako rece prethodnik. Gospodjo Julijana, u skoro svakom postu Vas podsecam da osvezite memoriju. Isprazno je i neuputno se diviti nekome ko je nesto postigao na veoma neposten nacin. Ja nisam zavidan Slovencima, ali nikada ne bih voleo da se moj uspeh bazira na otimacini od drugoga.
Vasi kriterijumi po kojima merite uspeh Slovenije su veoma subjektivni. Licno sam upoznao nekoliko porodica iz Slovenije i odrzavam kontakte sa njima. Ukratko, njihova prica je bitno drugacija od onoga sto vi pricate. DOduse ruze ne cvetaju u Italiji, ali to samo upucuje na jednu drugu pricu, na pricu o tome kako se samo u EU zivi odlicno, i da bez toga nema zivota. O tome svedoce i nekoliko mojih poznanika iz Spanije, Nemace i Francuske… Dakle iz licnog iskustva vidim da je to ipak veeeeeeeeeeeeliko preterivanje.
maj 13th, 2008 - 22:38
Drago mi je da se “Cinik” vratio.
Jovanu i Ciniku zavidim na slepoj veri, makar to bilo i u izhabano jevanđele regresivnog mišljenja.
Nešto na račun onih konfiskovanih krava: sećate li se onog vica koji tako dobro ocrtava naš nacionalni karakter?
Čovek upecao zlatnu ribicu i ova mu obeća da će mu ispuniti jednu želju ako joj spase život.
- Neka komšiji crkne krava! - reče i pusti ribicu u reku.
- Dobro, ali kakve koristi ti imaš od tog? -upita ga ribica.
- Ja koristi nemam, ali će on imati štetu.
Stvar je u komšijama, ne u Slovencima.
maj 14th, 2008 - 14:33
“Jovanu i Ciniku zavidim na slepoj veri, makar to bilo i u izhabano jevanđele regresivnog mišljenja.”
Učinili biste mi uslugu, a moguće je da bi to bila usluga i nekim drugim posetiocima, da malo objasnite šta podrazumevate pod pojmom “izhabano jevanđele regresivnog mišljenja”.
A što se vica tiče - to je samo prva trećina. No, nije mi do viceva.
maj 14th, 2008 - 23:13
Jovan: “u skoro svakom postu Vas podsecam da osvezite memoriju. Isprazno je i neuputno se diviti nekome ko je nesto postigao na veoma neposten nacin. Ja nisam zavidan Slovencima, ali nikada ne bih voleo da se moj uspeh bazira na otimacini od drugoga.”
Mene su to drugačije naučili: Oteto -prokleto!
Dragi Jovane, prvo, ja imam dugu memoriju, dobre tri generacije unazad, što dodato na moje godine pokriva lep vremenski period. Drugo, dopada mi se da tu memoriju negujem.
Ispričaću vam deo istorije iz prve ruke: Moj otac je bio jedan od osnivača Kikindskog Vodovoda, nastalog kao privatno akcionarsko društvo. Uložio je svoj kapital u akcije novoosnovanog preduzeća koje je izgradilo vodovod. Komunisti su preduzeće konfiskovali, dakle oteli, bez naknade.
Par meseci pre mog rođenja konfiskovana nam je i druga imovina, čak i kukuruz iz male kotarke, koji je služio da othrani par svinja (Uzput, jedan komšija je usrdno ukazao na kukuruz u kotarci). Moj otac se odupro otimačini i završio kao neprijatelj naroda u Kikindskoj Kuriji. Šest meseci zbog pruženog otpora. Kao tek rođenu bebu poneli su me u Kuriju da me otac vidi.
Mnogo toga što vi svakodnevno oko sebe gledate je plod otimačine. Počevši od vodovodnog tornja u Kikindi.
maj 15th, 2008 - 07:18
Upravo kao sto sam i rekao, Vasi komentari Julijana su ponekad veoma konfuzni. Ima tu i Kulina Bana, a ima i Slovenaca, i vodovoda i Kurije. Ponekad neke pomenute stvari nemaju nikakve veze sa drugima…
Elem da se vratim na odgovor Vama. Nisam primetio da negujete memoriju po pitanju Slovenaca jer im se divite zbog onoga gde su sada, a ZABORAVLJATE (dakle ni reci o negovanju memorije) KAKO SU POSTIGLI to sto su postigli. To je poenta. Kikindski vodovod ovde nije bio tema, niti ga je bilo ko pomenuo pre Vas. No ako vec pominjete otete stvari, valja spoznati istinu da su upravo ti Slovenci kojima se divite OTELI puno toga od nas. Imali su kljucne ljude u SFRJ koji su diktirali sta se i kako radilo u drzavi. Nebi me cudilo da je nesto od tog kukuruza koji je otet iz Vase kotarke zavrsio u Sloveniji (za otetu stoku iz Vojvodine tih godina znam da jeste).
Isto kao i Cinik, moram da Vas pitam, sta ste ovim hteli da kazete: “Jovanu i Ciniku zavidim na slepoj veri, makar to bilo i u izhabano jevanđele regresivnog mišljenja.”?
maj 15th, 2008 - 17:54
Veliku istoriju su pisali mali ljudi: obrazovanjem, gradnjom, trudom, kad je bilo potrebno otporom i ličnom žrtvom. Ideologije dolaze i prolaze. Naš je zadatak da sačuvamo univerzalne ljudske vrednosti i da govorimo jezikom poštovanja. Slobodni smo da kritikujemo, da sumnjamo, da imamo drukčije mišljenje. Da predlažemo. Da evociramo naše uspomene. Da govorimo o sebi.
Jezik mržnje, nekritične samohvale, podništavanja je jezik kojim ja ne govorim. Možda me zato ne razumete.
maj 15th, 2008 - 19:09
Stvarno?
A sta ste onda hteli da kazete sa ovim: “Jovanu i Ciniku zavidim na slepoj veri, makar to bilo i u izhabano jevanđele regresivnog mišljenja.”?
Meni ovo ipak lici na govor podnistavanja… Jevadjelje, siguran sam da zbog Vaseg obrazovanja i licne kulture to znate, ima jedinstveno znacenje: SIRENJE RADOSNE VESTI, i to direktno u vezi sa Hriscanskom verom. Ukoliko kazete da je Jevandjelje izhabano i vezano za regresivno misljenje, vi nipodastavate ono u sta veruju milioni ljudi, a prozivanjem nas dvojice, etiketiranjem da slepo verujemo u nesto izhabano i regresivno radite to i veoma licno.
Voleo bih ipak da cujem Vase objasnjenje.
maj 15th, 2008 - 20:16
Nacionalna ideologija, leva, desna, umerena, neumerena je propoved “izbavljenja”. Raj za pravednike; u paklu sumnje i nesigurnosti, u večitom plamenu strasti spoznaje je nevernik. Drznuo se o plodove “drveta od znanja”.
maj 16th, 2008 - 05:47
Svasta!
januar 2nd, 2009 - 14:17
Naizgled, zamrla tema…vidim, jos u maju, sada vec prosle godine. Ali ne…ovo je dobra tema! nebi valjalo da zamre.
G’din Latinovic me je moram priznati iznenadio ovom temom i svojim razmisljanjima na ovu temu. (prijatno, da budem jasan.)
Nedavno sam prisustvovao njegovom nastupu u okviru knjizevne veceri u Vankuveru (kanada) i odavao je utisak daleko vise konzervativnog u smislu sagladavanja post-modernistickog u opste drustvenom smislu, ne samo u knjizevnom smislu.
Ako se uzme u obzir, da volim da znam sta mi ko govori, jer na koncu, nije samo vazno sta se kaze, vec i ko kaze; moram da priznam da sam uradio svoj ‘domaci zadatak’ i saznao pomalo u g’dinu Latinovicu. Ministar za kulturu grada Kikinde, clan SPS-a i neo-reformator nove, postoktobarske politicke kulture. To naravno, pored svog knjzevnickog angazmana tj. primarne posvecenosti.
razumem da je moderator knjizevne veceri, morao da izbegne politizaciju u svakom smislu, i dobro je da je tako bilo- vece je bilo duhovito, sadrzajno reklamerski za obojicu postovanih autora, i pre svega, zanimljivo za publiku, koja je zeljna i intelektualnog caskanja, a kamoli ozbiljnijih pokusaja da objasni same sebe suocene sa izazovima zivota i asimilacije u drugoj zemlji.
Ono sto me pak brine, je nekonzistentnost ovog teksta (na ovom blogu) sa licnim stavovima naspram- stava g;dina Latonovica da dijaspora nebi trebala da ima prava da se izjasnjava o sudbini svoje zemlje Srbije, kao i drugi ispadi-komentari ovog autora, koji su brze od vatre, procureli i rasirili se Srpskom zajednicom ovde u vankuveru.
Voleo bih da se autor objasni, jer ne samo da je ustavom zagarantovano pravo nas Srba da se politicki izjasnjavamo o sudbini svoje zemlje (u kojoj smo rodjeni da se razumemo) ako nista drugo, vec zbog licnog prava na zastitu svoje imovine (to u nasoj zemlji, siguran sam nebi imalo mnogo odziva i razumevanja…imamo mi jos u genu tu ‘nacionalizaciju’ a kamo li ‘napusteno’), vec iz zarad sudbine i mogucnosti u buducnosti nase dece?
Voleo bih da cujem odgovor na ovo pitanje, u duhu vaseg gore navedenog teksta na blogu. dakle, reflektivno i (samo)kriticki.
Zahvaljujem.