Japan je po mnogo čemu fascinantna zemlja a naročito čudesni su ekonomski podaci i statistika koji ponekad čine da strani novinar koji o njima izveštava izgleda kao osoba
suviše bujne mašte. Marko Polo, prvi zapadnjak koji je ostavio zapis o Japanu za koji je čuo tokom svog boravka u Kini, po povratku sa svojih putovanja u Italiji je stekao podrugljivi nadimak “Milion”, jer je tu reč, smatrali su njegovi skeptični sunarodnici, prečesto upotrebljavao pri opisivanju stanovništva, razdaljina i bogatstva koje je video u Aziji.
Podatak da u Japanu ima 5,520,600 automata za prodaju može se učiniti kao izmišljotina preterano maštovitog uma, ali je, zapravo, činjenica od velike ekonomske važnosti s obzirom da ovi automati progutaju godišnje blizu 68 milijardi dolara kovanog i papirnog novca. Mada su velike, kabaste i ružne, ove mašine čine život ljudi udobnijim a razlog za veliki obrt koji postižu, osim toga što proizvode fizički približavaju potrošačima i štede im vreme za kupovinu, nalazi se u raznovrsnosti robe koju nude. U Japanu automati prodaju sve, od hladnih i toplih pića, slatkiša, karti za prevoz, instant kamera i igračaka, preko kišobrana i kabanica u zabavnim parkovima na čijim atrakcijama se možete pokvasiti, toalet papira i sapuna u pojedinim javnim toaletima, do instant supa, jaja i cveća - ma koliko to zvučalo neverovatno.
Japanci su mislili na sve, pa tako, na primer, studentkinje čuvenog privatnog univerziteta Kejo mogu u hodnicima svog fakulteta da kupe hulahopke a studenti donji veš. Još jedan razlog za sveopštu prisutnost mašina za prodaju u Japanu je i relativno niska stopa kriminala i dobra javna kultura, tako da one, osim u vrlo retkim slučajevima, nisu izložene obijanju i vandalizmu.
Sveprisutnost automata ima i svoju drugu, negativnu stranu, a to je narušavanje pejsaža i atmosfere na lokalitetima od istorijskog i religijskog značaja: automati se mogu videti i na treking stazama u šumi, u starim zamkovima i hramovima a kuriozitet je da su mašine za prodaju napitaka postavljene i na vrhu najviše japanske planine, ugašenog vulkana Fuđi.
Automat na vrhu Fuđija - foto Ilja Musulin
Najveći operater automata za prodaju u Japanu je američka Koka kola koja poseduje blizu milion mašina, od kojih noviji tip ne zahteva novac, već je plaćanje napitka moguće izvršiti prosto prinošenjem mobilnog telefona sa IC čipom blizu senzora mašine. Upravo je uvođenje tehnologije koja dodatno olakšava plaćanje i skraćuje vreme za kupovinu mera kojom proizvođači automata pokušavaju da ožive prezasićeno tržište. Na veliko zadovoljstvo industrije automata u Japanu je pre nekoliko godina promenjen dizajn i kvalitet novčanica što je mnoge korisnike automata navelo da kupe nove modele.
Prvi automat za prodaju pojavio se u Japanu 1890. i služio je za prodaju cigareta za razliku od svog američkog prethodnika, prvog komercijalnog automata na svetu koji je postavljen u njujorškoj želenici dve godine ranije da bi putnicima nudio žvakaću gumu. Najstarija sačuvana mašina u Japanu proizvedena je 1904. godine i prodavala je poštanske marke.
Napiši odgovor
Morate biti ulogovani da bi napisali komentar.
Novi komentari