Ime nije neutrali atribut subjekta. Ime poseduje emotivi naboj i evokativni sadržaj. To dobro znaju eksperti marketinga, koji izboru imena preduzeća i/ili novih proizvoda poklanjaju posebnu pažnju.
Ime često odlučuje o uspehu ili neuspehu jedne ekonomske inicijative. Naravno duge decenije “društvenog samoupravljanja” i jednopartijske pameti zatrle su svaki trag kreativnom i osmišljenom marketingu, koji počinje izborom imena.
Danas, tako nedorasli, ubačeni smo u vrtlog globalne ekonomije i konkurencije i ne razumemo zašto naši proizvodi i usluge, često visokog kvaliteta, ne uspevaju čak ni na lokalnom tržistu. Evo primera:
Zamislite grupu turista ili poslovnih ljudi koji traže smestaj u Kikindi. Izbor nije veliki, ali postoji: nekoliko privatnika koji nude smeštaj rezidencijalnog tipa i hotel “Narvik”.
Prosečan turista je navikao da odsedne u hotelu čije mu ime već dosta sugeriše: “Excelsior” “Imperial”, “Royal”, ili “Srbija”, “Beograd”, moglo bi i “Kikinda”, ali, zašto “Narvik”?
Turisti i poslovni ljudi postavljaju pitanja. Normalni belosvetski putnik sigurno nije nikad ni čuo za Narvik, i zato će hteti da zna šta to ime znači.
Šta ćete mu odgovoriti?
• Da je to gradić u Norveškoj u kojem je za vreme drugog svetskog rata bio koncentracioni logor u kojem su fašisti zverski ubili preko 700 naših zemljaka i sunarodnika? Da je specijalitet logora bilo paljenje baraka bacačima plamena i odstrel zatvorenika sa osmatračnica: jedna vrsta lova na čoveka, koji je beznadežno bežao po krugu logora tražeći zaklon.
• Da je ime dato u znak sećanja na žrtve konclogora?
• Da ste se pobratimili sa gradom u kojem su mučno ubijeni vaši sugrađani, i da hotel nosi ime tog grada pobratima?
Ako mislite da je bar jedan od gore sugerisanih odovora prihvatljiv, evo dodatnih pitanja:
• Da li poznajete nekog ko bi izabrao da odsedne u hotelu koji se zove “Ausschwitz” ili “Dachau”?
• Da li mislite da postoji ijedan hotel u velikom, globalnom svetu koji svesno evocira ime konclogora i smrti ( izuzev Hotela “Narvik” u Kikindi, naravno) ?
Hotel “Narvik” u Kikindi je tipičan primer negativnog marketinga: ime evocira brutalnost, smrt i tugu. Negativne asocijacije gase hotel, i ne postoje investicije koje bi mogle da mu promene sudbinu.
Nomen Omen – u imenu je sudbina. To su znali već u antičkom Rimu.
13 odgovora na “Nomen Omen”
Napiši odgovor
Morate biti ulogovani da bi napisali komentar.
maj 6th, 2008 - 01:38
Draga gospođo Julijana,
Negativni marketing je ono kako taj hotel izgleda spolja i iznutra i ono kako ga onaj glavonja vodi. A ime hotela nije negativni marketing. Da ste se malo bolje informisali o tome šta se dešavalo u Norveškoj sa internircima, znali biste da se logor smrti nije zvao “Narvik” (tako se zove gradić), nego se zvao Beisfjord, prema preciznom toponimu mesta. Takođe, da ste se malo zdali da saznate o tim dešavanjima umesto što ovde pišete koještarije, saznali biste da su žitelji Narvika pomagali internircima kako i koliko su znali i umeli, ponekad čak reskirajući i sopstvenu glavu tokom organizacije nekih begova iz logora.
Zbog toga, reč “Narvik” bi trebalo da vam budi osećaj zahvalnosti i ponosa što su na pedalj od najsevernije tačke Evrope nekada živeli (a žive i dalje) nesebični ljudi koji nas nazivaju prijateljima.
Uzgred, pre nego što se ostrvite u pokušaju da me osporite, pomenuću i to da sam imao prilike da se poklonim senima pobijenih i umrlih u Beisfjoru, kao i da budem gost u kući ljudi u narviku kojima je počivša jugoslovenska država izrazila zahvalnost kako dolikuje, ordenima i počasnim državljanstvom.
maj 6th, 2008 - 07:07
Drago mi je da pratite moje priloge. Ja se ne “ostrvljujem” , nije u mom stilu. O onom što ne mogu da dokumentujem ja i ne pišem. Nastavite da pratite seriju koju sam tek započela: mala anticipacija - logor u Bejsfjordu se zvao “Narvik I”. Bejsfjord je frakcija Narvika. I ja sam bila u Bejsfjordu, ali sam put sama platila, te se ne osećam obaveznom prema jučerašnjim ili današnjim lokalnim moćnicima. U tome je razlika i, hvala Bogu, moja sloboda reči i mišljenja.
maj 6th, 2008 - 07:29
Pokojni Slavko Vukic, jedan od malobrojnih preživelih logora “Narvik I” piše u svojim memoarima o stražarima: ” Medju ovim stražarima koji su nas gonili, bilo je dosta i norveških kvislinga. Većih zlikovaca nisam video za sve vreme logorskog života. Ni Nemci im nisu bili dorasli u zanatu nasilja i sadizma” (Slavko Vukić,Sećanja iz Norveške, Komuna, 1979)
maj 6th, 2008 - 16:17
“O onom što ne mogu da dokumentujem ja i ne pišem.”
Da, zvuči sasvim normalno. Ali, pobogu: vi pisanjem na blogu dokumentujete krive teze.
“…logor u Bejsfjordu se zvao “Narvik I”.”
I šta sad to znači? Da je imenovanje logora žigosalo gradić sagrađen 1902. godine oko tek formirane luke kao mesto zločina?
“Bejsfjord je frakcija Narvika”
???
Po toj analogiji, Simićev salaš je frakcija Kikinde, da sad baš ne nalazim gori primer.
“I ja sam bila u Bejsfjordu, ali sam put sama platila”
Ja nisam sam platio put u Narvik; platili su mi ga roditelji - tj. dali su mi pare za Inter Rail kartu. Beše tu i manji deo novca koji sam zaradio radeći početkom tog davnog leta preko studentske zadruge, ali to ne bi bilo dovoljno za put. Nadam se da me to ne diskredituje u ovoj raspravi.
Uzgred, ni ja se ne osećam dužan nikome na svetu, osim, naravno, svojoj porodici. Govorim i pišem šta mislim i ne polažem račune za to nikome. Zbog toga, nije mi baš najjasnije o kakvoj to razlici govorite. Eventualna razlika bi mogla biti u tome što ste vi tu slobodu upotrebili da sklopite tezu “Nomen EST omen” na način koji smatram štetnim i potencijalno opasnim; u međuvremenu, ja osećam potrebu da odmerim rečeno i napisano (pa čak i kad to zbog načina mog obraćanja zvuči kao da je u afektu).
I najzad, kad pomenuste kvislinški pokret u Norveškoj - taj podatak mi je već poznat, pa čak i iz ličnih ispovesti nekih sedih glava koje sam sreo u Narviku. I znate li šta sad mislim? Baš dobro da ste to pomenuli, pošto mi je, priznajem, umaklo iz razmišljanja. Elem, baš mi se postojanje kvislinga čini još značajnijim u razmišljanju o delovanju pokreta otpora u Norveškoj. Sva je istina da o tome ne znam onoliko koliko bih želeo. Ali, velim ponovo, to čini još značajnijom činjenicu da tamo negde u vukojebini polarnog kruga, gde me je usred jula dočekalo sedam stepeni Celzijusa, žive neki ljudi koji misle dobro o nama (živeli? mislili? čini mi se daje i dalje tako).
I najzad… Razumem ja postojanost vašeg stava, ali vas molim da ne skrećete u epizode u pokušaju da ste napadom na ime hotela u Kikindi potpuno promašili.
maj 6th, 2008 - 16:33
Ah, da: izmaklo mi je. Pristojnost mi nalaže da priznam da nisam znao da se logor u Beisfjordu zvao “Narvik I”, na šta ste me uljudno upozorili. Pamtim da sam bio odveden na mesto na kome se nalazilo stratište i da mi je to objašnjeno rečima “ovo mesto se zaove Beisfjord”. Ne mogu da se setim da mi je taj podatak o imenu logora iko ikada ranije rekao, niti da sam pročitao taj podatak u ono malo tekstova o tome.
Međutim, to malo menja stvar, jer nije ni bilo predmetom moje priče. Fakat, hotel se ne zove “Narvik I”…
Uzgred, mislite li da je obeležavanje onog maleckog parkića u Narviku imenom “trg Kikinda” (kako li beše na norveškom, Kikinda plac ili tako nekako) takođe primer negativnog marketinga? Kako biste objasnili činjenicu da se desio taj reciprocitet? Ono jeste maleno mesto u gradu, ni blizu toliko upadljivo kao što je četvrtasta fortifikacija u strogom centru Kikinde, ali pamtim jako lep pogled na veći deo gradića sa tog mesta.
maj 6th, 2008 - 18:41
Ja bih rado podržala ideju da se u Kikindi opremi “Narvik spomen park”,recimo onaj kod pijace, gde već postoji, uistinu dosta zapušten, park sa spomenikom. Prihvatljiva je i ideja o “Trgu Narvik” (gde biste ga postavili?), ali nijedna komercijalna struktura ne bi trebalo da nosi ime mesta stradanja svojih sugrađana. To je neukusno i nedolično jednom narodu koji drži do svoje istorije, tradicije i dostojanstva.
maj 6th, 2008 - 23:20
Opet vi o imenu mesta stradanja. Narvik je *najpre* ime gradića u Norveškoj, a poreklo priče zašto je tako *ipak* biva previše daleko da bi izazivalo negativne konotacije i postajalo primerom negativnog marketinga. Ne, nisam nikakav stručnjak za marketing, ali jesam sarađivao sa nekim velemajstorima marketinga i znam kako su skloni da razmišljaju; sumnjam da bi vas iko od njih podržao u tezi kada bi saznao dovoljno o celoj slici koju potencirate.
Usput ću da primetim: nisam primetio da ime hotela smeta Norvežanima koji su dolazili u Kikindu (doduše, mislim samo na one sa kojima sam lično kontaktirao, što nije velik broj).
Što se tiče nekakvog trga sa imenom Narvika, o tome nisam razmišljao, niti je nešto baš na meni da se bavim takvim pitanjem. U ovom gradu ima i ozbiljnijih tema za brigu.
Uzgred, kad pomenuh pitanje, primećujem da ste izbegli da odgovorite na moje, a i dalje pričate svoju priču o imenu “Narvik” kao ultimativnom sinonimu za stratište. Biće možda da vi to doživljavate previše lično, može biti zbog porodične istorije u kojoj to ime asocira na stradanje. To je za uvažavanje, svakako; ali je daleko od toga da drugima istresate tu tezu kao opšti stav.
Poznavao sam ljude kojima kao prva asocijacija na reč “Banjica” pada na pamet mesto stratišta na kome su izgubili svoje bližnje tokom okupacije. A vidite, poznajem i čoveka kome reč “Banjica” odmah budi sećanje na vreme kada je tamo beležio svoje uspehe kao vrstan plivač. A moja prva asocijacija na tu reč je moj dobri prijatelj koji živi negde u blizini okretnice trolejbusa na vr’ Banjice. I šta sad? Da ne bi možda trebalo preimenovati i ime onog sportskog objekta (ili čak ime tog kraja u Beogradu) zbog uvažavanja strašnih uspomena onih koji su na banjičkom stratištu izgubili nekog svog?
Pogrešno je i, kao što ranije rekoh, potencijalno opasno da propagirate svoje stavove o potrebi promene imena hotela “Narvik”. Pa bio to komercijalni objekat ili ne.
Uostalom, više i nije bitno da li se hotel zove “Narvik”, “Kikinda”, “Ludaja” ili nekako drugačije - bitan je princip po kome ne možete ujednačiti svačiju percepciju sa svojom. Sloboda reči i mišljenja, što reče neko u ovoj raspravi.
Uostalom, baš da vam i držim stranu na čas, čak prihvatajući na trenutak i tezu o negativnom (zapravo, lošem) marketingu: postoje mnogo veseliji razlozi zašto ime hotela nije baš najbolje (iako ono meni, kao i mnogima poput mene, ne smeta). Svojim ušima sam čuo jednog gosta Kikinde kako je odseo u hotelu “Parbik” (siroma’ nije umeo da raščita onaj logotip hotela), a dosta puta su me ljudi koji su jednom posetili Kikindu kasnije pitali “kako se ono zvaše hotel”, jer reč nije laka za pamćenje. Pa eto, može biti da ste u krajnjoj poenti u pravu.
U međuvremenu, i dalje ne bih mogao da pređem preko izrečenih motiva.
maj 7th, 2008 - 07:17
Naravno. Kao što ste sami rekli, niste stručnjak za marketing. A predpostavljam da niste ni odrasli u porodici koja je gorko okusila ratna stradanja, iako to niste rekli.
Dakle, SUTOR, NE ULTRA CREPIDAM!
maj 7th, 2008 - 11:34
Naravno - šta?
Ne, nisam stručnjak za marketing, što opet ne znači da sam neznalica na tom polju, nego da nisam formalno školovan u toj oblasti. Moj posao je po prirodi multidiciplinaran, a iskustvo u marketingu štogod nakupljeno, pa znam o čemu govorim.
Vaša pretpostavka o istoriji moje porodice je netačna, ali time se ovog puta nećemo baviti.
Vraćam vam latinsku poslovicu, jer valja se ponekad držati poente, a ne samo poslednjeg navoda.
maj 7th, 2008 - 21:24
Ne, niste stručnjak za marketing, jer niste formalno školovani u toj oblasti, ali ste po prirodi multidisciplinarni, kako kažete. Da li znate da za taj tip “profesionalnog profila” postoji termin? TUTOLOG! Profil je naročito prisutan u redovima političarima, ako vas to neće uvrediti.
Nego, ne zbog mene, već zbog eventualnih čitalaca bloga, vaš put za Norvešku ste sami platili,to ste već rekli, a boravak? Norveška je veoma skupa zemlja čak i za prilike i primanja na Zapadu.
Ja sam boravila u Hotelu “Narvik” u Narviku, onaj uz obalsko šetalište, blizu Ratnog Muzeja. Sećam se da su nas “odrali”: za nedelju dana potrošila sam (sa sinom) negde oko 5.000 evra (10,000,000 lira).
Platila sam račun i otišla. Nikom nisam ostala obavezna ili dužna, ni moralno ni materijalno. A vi?
maj 7th, 2008 - 21:25
errata corrige: “u redovima političara”
maj 7th, 2008 - 22:06
Pa dobro, tutolog. Imam dovoljno godina da smem da priznam da sam perverzan, a ovo baš zvuči perverzno. Hvala na kvalifikaciji.
Uzgred, nisam multidisciplinaran po prirodi, nego u poslou kojim se bavim. Međutim, nisam imao nameru da se bavimo mnome, ali ajde-de, neka vam bude. Postoji termin i za to: MEANDRIRANJE, tehnika koja se primenjuje u cilju skretanja sa teme; naročito prisutna u redovima političara, ako vas to neće uvrediti.
Što se tiče ta tri dana provedena u Narviku, bio sam pozvan kao gost; a gostoprimstvo sam uzvraćao, i to višestruko. I tako, kad vam je već stalo da znate, ni ja nikome nisam ostao dužan ni moralno ni materijalno.
A da je skupo, skupo je, oxo-xo, slažem se sa konstatacijom. Beše i onda, a tek mogu misliti kako je sada.
S obzirom na to da svakako ne mogu da očekujem da će ova rasprava teći iole logičnim tokom, ostaviću vas na miru. Vidim da vam teško padaju kritike, pa ne bih da izazivam vaš dalji nemir. Uostalom, moram priznati da nisam ni očekivao da ćete priznati kakvu ste glupost načinili u svom članku.
Neka vam je prosto.
maj 8th, 2008 - 07:44
Moji komplimenti. Stigli smo do one razlike o kojoj smo govorili. Malo teško i kroz zube, ali smo stigli.
Jedna mala anotacija: “Nomen Omen” je igra reči. Omen je Nomen, bez prvog slova “N”. Dakle ne “Nomen EST Omen” (Ime je sudbina), nego Nomen Omen (u “imenu” je Sudbina!)
Za ostalo, prijatno smo se pozabavili. Gledajte da se vratite na uredniji život (nemojte “postirati” u gluvo doba noći). Puno pozdrava.