Početak proleća Japanci dočekuju sa radošću, ne samo zbog rasta temperature i lepog vremena, već i zbog plime predivnog behara trešnje i drugog voća koja preplavi
čitavu zemlju i izmami milione ljudi u parkove, hramove i planine. Mase ljudi izlaze iz svojih kuća u drugoj polovini marta i prvoj polovini aprila da bi uživali u belim cvetovima obavijenim granama trešnje, u vekovima starom ritualu.
Trešnjin cvet u Japanu tradicionalno predstavlja simbol lepote ali i prolaznosti, te u duši ovdašnjih ljudi pored divljenja budi i osećaj tuge i sete. Tokom vekova brojne generacije japanskih pesnika opevale su čistotu, nežnost, krhkost i nenametljivu lepotu trešnjinog cveta, neretko povlačeći paralelu između njegovog kratkotrajnog bljeska u rano proleće i efemernosti pred smrći, bolesti i nesrećama krhke ljudske egzistencije.
O značaju koji posmatranje behara ima i za obične Japance jasno govori prostor koji mediji posvećuju praćenju cvetanja prolećnog cveća i načina na koji ljudi u njemu uživaju. Meteorološki zavod redovno daje izveštaje o napredovanju cvetnog talasa sa juga ka severu zemlje, o tome u kojoj meri su se otvorili cvetovi (pupljenje, poluotvoreni, potpuno rasvecetali), koliki je otprilike procenat cvetova koji su se do tog trenutka rascvetali, odnosno za koliko dana će behar dostići vrhunac u cvetanju. Novinari i kamermani posećuju parkove i izletišta, slikaju drveće trešnje i šljive u cvatu, beleže atmosferu i intervjuišu posetioce.
Najomiljenije stecište ljubitelja trešnjinog cveta u Tokiju je veliki park Ueno u kojem se, pored dugačkog drvoreda sa puno stabala ove biljke, nalazi i prostrani zoološki vrt kao i čak šest sjajnih muzeja. Bogatstvo kulturnih, zabavnih i rekreativnih sadržaja stalno mami brojne posetioce u ovaj park, gde svakodnevno nastupaju ulični svirači i lutkari, ali on bude u potpunosti preplavljen ljudima krajem marta i početkom aprila u vreme kada u Tokiju i okolini cvetaju trešnje. U toku dve nedelje desetine hiljada ljudi prošeta među stablima trešnje, zastajući da se divi beharu ili fotografiše cvetom osute grane. Oni najsrećniji uspeju da nađu mesto pod drvećem, raprostru prostirku po zemlji i u društvu porodice i prijatelja provedu nekoliko sati pijući, jedući, razgovarajući i pevajući. Često se mogu videti i u odela obučeni muškarci i žene, službenici banaka, trgovačkih firmi, opština, koji nakon posla, a ponekad, čak i tokom radnog vremena, organizovano dolaze u park donoseći sa sobom unapred pripremljene kutije sa ručkom i pićem, kasetofone pa čak i karaoke mašine sa velikim zvučnicima i mikrofonima.
Petkom uveče i vikendom, po lepom i toplom sunčanom vremenu, park bude zakrčen i mladima i starima. Smeh, muzika, glasovi raspevanih ljudi, vriska dece i povici pijanih stapaju se u veselu graju koja skupa sa mirisom pečenog oktopoda, govedine i povrća sa privremeno postavljenih tezgi i besprekornom belinom talasa rascvetalog behara deluje opojno na sva čula. I mada je hanami prilika ne samo za meditaciju o lepoti prirode, prolaznosti i kratkoći ljudskog veka, već i za dobar provod i zabavu, kada mnogi Japanci sebi daju oduška i razuzdaju se, kao i sve drugo i hanami prati odlična organizacija. U parku Ueno posvuda su postavljene velike korpe za smeće sa jasnim oznakama u koju ide papir a u koju plastika ili flaše. Stubovi su oblepljene plakatima koji pozivaju učesnike u hanamiju da ne koriste jake zvučnike i budu obzirni prema onima oko sebe, a prostor u kojem se može raširiti prostirka za sedenje je omeđen konopcima.
Napiši odgovor
Morate biti ulogovani da bi napisali komentar.
Novi komentari