Dan Sv. Valentina, katolički praznik koji je usvojen kao univerzalni dan zaljubljenih u velikom broju zemalja, slavi se i u pretežno budističkom Japanu na način kakav ne postoji nigde drugde u svetu. Svakog 14. februara zaljubljeni parovi širom sveta pored poljubaca razmenjuju i poklone. Ovo, međutim, nije slučaj u Japanu jer poklone daju samo žene a ne i muškarci. Takođe, za razliku od drugih zemalja gde pokloni variraju od cveća, garderobe i obuće do tašni, satova i nakita, vrsta poklona koje Japanke predaju Japancima je određena i iz godine u godinu ne trpi promenu: svake godine hiljade tona lepo upakovane čokolade raznih veličina i oblika budu razgrabljene sa rafova japanskih prodavnica i završe u stomacima srećnih muških dobitnika. Poklanjanje čokolade je elegantan način za inače stidljive i povučene Japanke da izabranicima svog srca prenesu šta osećaju.
Razlog zašto je čokolada postala neprikosnoveni simbol ljubavi u Japanu je nesvakidašnji i nalazi se u velikoj reklamnoj kampanji industrije slatkiša koja je krajem pedesetih godina prošlog veka potakla Japance da usvoje strani praznik i nametnula svoj slatki proizvod kao gotovo jedini izbor za Dan zaljubljenih. Veliki japanski proizvođači slatkiša Lote, Morinaga, Meiđi i Gliko ostvare polovinu ukupne godišnje prodaje čokolade u nekoliko dana pred Sv.Valentin. Početkom februara japanski super marketi, poslastičarnice i samoposluge odvajaju poseban prostor i postavljaju tezge i police na koje se potom iznose desetine vrsta domaće i strane čokolade u najrazličitijim pakovanjima, od samo nekoliko čokoladnih bombona vrednih par evra do luksuznih bombonjera vrednih nekoliko desetina evra. Mada su u samom početku čokoladu poklanjale samo muškarcu u koga su zaljubljene, pošto je karakteristično za japansku kulturu koja naglašava vrlinu zahvalnosti prema porodici, učiteljima i saradnicima na poslu, te brigu za osećanja drugih, vrlo brzo Japanke su počele da čokolade poklanjaju i braći, očevima i naročito poslodavcima i kolegama kako se oni ne bi osećali povređeno ili zapostavljeno.
Da u mnoštvu čokolada koje poklanjaju ona jedna, koja je izraz istinske ljubavi prema muškarcu, ne bi izgubila smisao Japanke se, kada kupuju za dečka, muža ili muškarca kojem će tek izjaviti ljubav, opredeljuju za kvalitetnije, lepše upakovane, skuplje ili domaće čokolade (za razliku od skromnijih vrsta čokolade namenjenih kolegama sa posla) i dodaju pisanu poruku ili još neki manji poklon. I u svakodnevnom govoru odomaćili su se izrazi koji omogućavaju distinkciju između čokolade poklonjene iz ljubavi i one poklonjene iz etikecije a koji, u slobodnom prevodu, znače “čokolada za onog pravog” i “čokolada iz osećaja dužnosti”.
U godinama nakon što se čokolada učvrstila kao jedini poklon za Dan zaljubljenih, jedan proizvođač krem slatkiša, poučen primerom kolega iz industrije čokolade, lansirao je 1965. godine reklamnu kampanju u kojoj je pozivao muškarce da budu fini i svojim devojkama i ženama uzvrate poklon, i to u vidu belog kolača. Tako je nastao “Beli dan”, jedan čisto japanski praznik, koji ne postoji nigde drugde u svetu i koji pada na 14. mart, tačno mesec dana nakon Sv.Valentina. Ubrzo, infiltracija drugih konditorskih proizvođača učinila je da se osim kolača poklanjaju i druge vrste belih slatkiša kao što su bombone i bele čokolade koje su sada najprodavaniji artikl. Vremenom je došlo i do promena pa muškarci danas više ne poklanjaju ženama samo slatkiše već i razne druge poklone. U jednoj anketi s kraja devedesetih prošlog veka najveći broj žena ispitanika je izjavio da se od svih poklona najviše raduju cveću.
Napiši odgovor
Morate biti ulogovani da bi napisali komentar.
Novi komentari